Kolumna

Vladimir Gligorov: Prijatelji i interesi

Beogradski glas – To je pomalo kao razlika između oslovljavanja sa drugarica (drug) ili sa gospođa (gospodin). Ili sa braćo i sestre ili gospođe i gospodo. Pa se, recimo, članovi sopstvene stranke u vestminsterskom parlamentu nazivaju uvaženim prijateljima, a oni drugih partija uvaženom gospođom ili uvaženim gospodinom. Zato kada Makron Vučiću kaže „dragi moj prijatelju“, to ne bi trebalo shvatiti kao „dragi moj izdajniče Kosova“.

Englezi i Amerikanci, i manje-više kogod piše pisma na engleskom, uvek svoja obraćanja počinju sa „draga“ ili „dragi“, čak iako je sadržaj pisma veoma neprijatan. Na primer „Dragi prijatelju, ovo je objava rata“ sasvim je u skladu sa diplomatskom stilistikom. Ako se recimo često susrećete sa Hojtom Jijem, osloviti ga tako kako se, primera radi, Lavrov obraća Tilersonu, sa „moj prijatelju“, sasvim je diplomatski prikladno. Na početku odnosa, gospodin je bolje.

Naravno, ako ste Karl Šmit, onda je reč o drugačijoj podeli – na prijatelje i neprijatelje, ali onda trećega nema. A ako dobro razumem srpskog ministra spoljnih poslova, on bi da razlikuje još i partnere od saveznika. Gde je, kod ove poslednje podele, Amerika partner, a Rusija saveznik.

Partner ili saveznik u čemu tačno? U ispunjavanju srpskih interesa, koji su, ako sam dobro razumeo, nepromenljivi, večni takoreći. U ovom slučaju, reč je o Kosovu. Dakle, SAD su partner Srbije u ispunjenju njenih, srpskih, kosovskih interesa. Da li se to želi reći? Zapravo ne, jer kada je reč o Kosovu, prema ministru diplomatije, SAD rade protiv srpskih interesa. A takođe i Francuska, Velika Britanija, Nemačka i nemali broj evropskih država, što velikih, a još više malih. Srbija, dakle, ima malo prijatelja u Evropi. Ima li bar partnere?

To zavisi, koliko ja razumem reč „partner“, od toga da li se sarađuje u zajedničkoj stvari. No, kada je reč o srpskim kosovskim interesima, te zajedničke stvari, tog zajedničkog interesa nema, tako da nema ni partnerstva. Naravno, može biti partnerstva u drugim stvarima, recimo kada je reč o učlanjenju u Evropsku uniju. Na to ću se vratiti.

Pre toga, ako se može biti partner čak i ako postoje nesaglasni interesi oko neke, u ovom slučaju ključne stvari, kada su interesi sukobljeni u stvari od najvećeg značaja za jednu stranu, dakle ako u tom slučaju može postojati partnerski odnos u recimo međunarodnim poslovima od zajedničkog interesa – zašto ne bi moglo postojati i prijateljstvo?

Jer, dok se kod partnerstva podrazumeva da ne postoje sukobi interesa, ne samo u nekom konkretnom zajedničkom poduhvatu, već i u drugima, bar do mere da oni ne stoje na putu konkretnom partnerstvu, makar i sasvim ograničenom – to ne mora da važi za prijateljstvo. Jer prijatelji ne moraju da imaju zajedničke interese i njihovi interesi zapravo mogu da se sukobljavaju. Ništa ne stoji na putu ljudima i čak zemljama da budu prijatelji, iako nemaju iste interese i oni su zapravo sukobljeni (recimo, oni jedni drugima konkurišu u različitim poljima delatnosti).

Ali ako ste takozvani realni političar, geopolitičar takoreći, tvrdićete da u međunarodnim odnosima nema prijateljstva i da pogotovo nema postojanih partnerstava, pa uostalom ni trajnih savezništava, već su trajni samo državni interesi (nacionalni interesi su sinonimni sa državnim, što nije uvek jasno kada se u srpskoj javnosti govori o nacionalnim – misli se etničkim – i državnim interesima).

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju.

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

Be the First to Comment!

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Bruka meseca

Naslovna za sredu 16. 05. 2018.

Politika beogradski glas

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas