Politika, Beogradski glas
Ekonomija

Umesto „velikog“ – stručnjak Mali

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – „Penzionerima će naredne nedelje biti isplaćena jedna trećina polovine takozvanog malog duga. Veliki je uteran odavno“, pisale su srpske novine ne tako davne 2005. godine. Slična stvar dogodiće se penzionerima i nakon ostavke ministra finansija Dušana Vujovića, u čiju će fotelju, izvesno je, zasesti dosadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Od novca koji im je Vujović oteo Zakonom o privremenom uređivanju načina isplata penzija (Službeni glasnik br. 116/2014), a čija „privremenost“ još uvek traje, uprkos mišljenju Ustavnog suda i preporukama MMF-a i Fiskalnog saveta, Mali će im možda vratiti jedan delić, a verovatno ni toliko.

Nije želeo da učestvuje u „farsi lažnih SNS brojeva“, „kao međunarodno priznati stručnjak za finansije nesporne biografije nije mogao da pređe preko poraznih rezultata za koje nije odgovoran i velikih zloupotreba koje su se odvijale bez njegovog znanja“, samo su neki od jalovih pokušaja opozicije da Vujovića prikaže kao poštenjačinu od integriteta, a njegovu ostavku koju je, kako sam kaže, podneo iz „porodičnih, ličnih i profesionalnih razloga“ objasni kao posledicu neslaganja sa kriminalnim radnjama naprednjaka. Narodna stranka Vuka Jeremića tvrdi da je Vujović ostavku hteo da podnese još krajem februara, čim je međuvladina organizacija FATF uvrstila Srbiju na listu država osumnjičenih za pranje novca i finansiranje međunarodnog terorizma, kao jedinu evropsku državu na toj listi, na kojoj je ukupno devet zemalja, poput Jemena, Iraka i Sirije. No, kako se sve dešavalo uoči beogradskih izbora, vrh SNS-a Vujoviću nije dozvolio da podnese ostavku, a on je, kao čovek od integriteta, pristao da privremeno odloži svoj odlazak.

Samo Vučićev tehnički servis

Svoju verziju ima i Vojislav Šešelj, koji u svom stilu tvrdi da je Vujović morao da ode jer je „obezvredio ’Komercijalnu banku’ da bi što jeftinije bila prodata“, kao i zato što je otkriveno da je „sarađivao sa nacističkim režimom u Ukrajini u obnovi ukrajinskih železnica“. Nasuprot Šešeljevim nebulozama, na drugom polu krajnosti su izjave pojedinih ekonomista, poput bivšeg guvernera NBS Dejana Šoškića, koji smatra da je šteta što Vujović odlazi jer je uradio značajan posao za zemlju, te da je „fiskalna konsolidacija urađena natprosečno dobro“. Njegova koleginica sa Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković Rakić slaže se da je Vujović radio dobro, ali podseća i na posledice: „Zarade su iste kao i 2011, a u Bugarskoj je plata porasla 150 evra, u Austriji 300 evra. Kod nas je stagnirala zbog mera štednje, ali jednim delom i jer je opala produktivnost u javnom sektoru.“

Daleko blaže pohvale ministru finansija uputio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, koji je Vujoviću odao priznanje za veliko smanjenje deficita, ali je i podsetio da mnoge stvari nisu urađene: „Treba ukinuti Zakon o privremenom smanjenju penzija i preći na stalni sistem jer su uslovi takvi da to više nije neophodno. Sistem plata u javnom sektoru treba urediti, ostao je neuređen da bi se izbeglo dosadašnje ad hok povećanje po pojedinim sektorima“, istakao je Petrović naglašavajući da bi ministar finansija trebalo da se bori da država obezbedi dovoljno sredstava za povećanje plata i penzija i ne popušta pred populističkim pritiscima, ali da Vujović u tome povremeno nije uspevao.

Sam Dušan Vujović je u ostavci naveo da su četiri godine „sasvim dovoljne da se čovek pokaže na javnoj funkciji“ i istakao da su priznanja inostranih međunarodnih finansijskih institucija potvrda postignutih rezultata. Sigurno je mislio na priznanje časopisa „Global market“, publikacije koju zajedno izdaju Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, a koja je septembra 2017. izabrala Vujovića za najboljeg ministra finansija u centralnoj i istočnoj Evropi. I u pravu je. Četiri godine bile su više nego dovoljne da svi shvate da je Dušan Vujović, i pored impresivne profesionalne biografije, sve – samo ne čovek od integriteta. Jer ono što je uradio u svom mandatu umela bi i moja pokojna baba – da zavuče ruku u džep najsiromašnijih, a posrnuloj srednjoj klasi isključi aparat za veštačko disanje. A izuzev što je dobio par stidljivih pohvala, na tome mu nisu čestitali čak ni njegovi politički nalogodavci, koji su ga (zlo)upotrebili zarad ostvarenja svojih ciljeva, niko – osim mentora iz MMF-a i Svetske banke.

Kako je moguće da ekspert tog ranga (postdoktorske studije završio na Berkliju), koji je tokom čitave karijere kao uposlenik jedne od glavnih svetskih finansijskih institucija (Svetska banka) širom zemaljske kugle sprovodio politiku koja počiva na pravima koja proističu iz privatne svojine i nemilosrdnom insistiranju na ekonomskoj efikasnosti, dozvoli sebi da u rođenoj zemlji bude upamćen kao čovek čiji se program štednje zasnivao isključivo na zakidanju od sirotinje?

 

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Bruka meseca

Naslovna za sredu 16. 05. 2018.

Politika beogradski glas

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas