Svet

Ankara polako odustaje od članstva u EU – Erdogan: Mi smo njima potrebniji nego oni nama

Beogradski glas (Politika) – Turska se našla na dnevnom redu u kampanji za izbore za Evropski parlament koji se održavaju krajem meseca. U Nemačkoj, Austriji, Holandiji i Francuskoj pojedine partije pokušavaju da pridobiju glasove obećanjem da neće dozvoliti da Ankara postane punopravni član „evropske porodice” iako je status kandidata stekla još pre dvadeset godina.

U Turskoj odgovaraju: Evropska unija se ponaša neozbiljno, jedno obećava, a u praksi drugo radi.

„EU ne može da se neograničeno širi. Mislim da Turska ne može da postane član Evropske unije jer za tako nešto ne postoji perspektiva”, kazao je kandidat konzervativne Evropske narodne partije Manfred Veber na jednom predizbornom skupu vladajućih stranaka u Nemačkoj – CDU i CSU, preneli su mediji u Istanbulu. Posle tih izbora njega mnogi vide kao favorita za novog predsednika Evropske komisije. Ali, on nije usamljen: u Austriji smatraju da bi i formalno trebalo prekinuti pristupne pregovore sa Ankarom. U Parizu takođe kažu da Turskoj nije mesto u EU, ali ističu da sa njom treba razvijati partnerske odnose, pošto je ona značajan faktor na jugoistočnom krilu NATO-a. Odlazeći sastav Evropskog parlamenta je nedavno usvojio neobavezajuću rezoluciju u kojoj je pozivao zemlje članice da stave tačku na pregovore sa Turskom.

„Mi očekujemo da u Briselu konačno kažu da li stvarno žele da prime Tursku u svoje članstvo ili ne. Naše strpljenje ima kraj. Naš ulazak bi inače doneo ekonomske, političke i socijalne prednosti EU i ona bi postala globalni igrač na međunarodnoj sceni. Turska je potrebnija EU nego što je EU potrebna Turskoj”, izjavio je predsednik Redžep Tajip Erdogan povodom Dana Evrope.

Ankara je podnela molbu za ulazak u EU 1987. godine, status kandidata je stekla krajem prošlog veka, a pristupne pregovore je počela 2005, istog dana kada i Hrvatska, ali još nije odmakla od početka. Poslednje tri godine pregovori su „zamrznuti”, pošto u Briselu optužuju Erdogana da se posle pokušaja državnog udara, pod izgovorom borbe protiv terorizma, nemilosrdno obračunava sa političkim protivnicima da ne poštuje vladavinu prava.

U Turskoj ističu da se pojedine zemlje EU ponašaju dvolično i kada je reč o borbi protiv terorizma: na rečima podržavaju Ankaru, a u praksi rade suprotno. One pružaju utočište sledbenicima imama Fetulaha Gulena koji je optužen da je pokušao državni udar sredinom 2016. godine u kome je stradalo 250 građana. Na Zapadu podržavaju i pripadnike zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK), koja je na listi terorističkih grupa u zapadnoj Evropi i Americi.

Ankara i Brisel su 2016. godine sklopili sporazum o zaustavljanju migrantskog talasa na teritoriji Turske. Brisel je obećao da će zauzvrat ukinuti vize za turske državljane. Turska je na svojoj teritoriji privremeno udomila više od tri miliona izbeglica iz Sirije, Avganistana i Pakistana, ali EU još nije ispunila svoje obaveze. U pojedinim zemljama se očigledno plaše da bi u slučaju vizne liberalizacije turski radnici preplavili zapad kontinenta, da ne bi znali šta sa njima da rade.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 22. 05. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas