Reportaža

Sudbina Rade Nikolić, nekad ugledne novinarke „Sporta“: Kao živa sahranjena

Beogradski glas

Piše: Mirjana Šćekić

Beogradski glas – Zamislite hipotetičku situaciju u kojoj u pedeset i nekoj, posle četvrt veka rada, ostanete bez posla, bez stalnih prihoda i bilo kakvog egzistencijalnog oslonca. To što mnogima od nas deluje nezamislivo događa se svakodnevno našim sugrađanima koje možemo da prepoznamo na ulici, u autobusu, na pijaci, kako besciljno lutaju izgubljenih pogleda…

Jedna od njih je i nekadašnja ugledna novinarka „Sporta“ Rada Nikolić, koja je posle 25 godina profesionalnog rada u avgustu 2016. dobila otkaz, zajedno sa svojih jedanaestoro kolega.

Više puta nagrađivana tokom karijere, urednica košarkaške rubrike „Sporta“ ostala je upamćena po oštrom peru kojim se beskompromisno obračunavala sa nepravdom i glupošću, ali i duboko nadahnjivala generacije asova da, kako bi ona rekla, „ostave srce na parketu“.

Gubitak posla je sličan teškoj bolesti! Dok ti se ne desi, misliš da to samo drugi proživljavaju, a onda se probudiš i shvatiš da si na ulici. Meni je to bio sumrak života, sve se srušilo u trenu. Dok je letnji vreo dan izmicao, ljudi se vraćali sa plaže, meni se rušio svet. Kao kad se čovek teško povredi, pa dok je rana topla, ne boli te i ne razmišljaš o posledicama – priča naša sagovornica i, uzdržano, ali sa malo gorčine dodaje: ‒ Stizala je podrška sa svih strana dok nije potonula u zaborav. Zvali su prijatelji, kolege, rodbina, dugogodišnji saradnici. Bila sam zvezda vikenda – smeje se svojoj sudbini Rada sa ironijom u glasu i zaključuje: „Svakog čuda tri dana.“

I u pekari traže mlađu

Prošlo je od tada mnogo ponedeljaka, meseci, pa i čitava godina, ali se ništa nije desilo. Kolege prave rubrike o mojoj sudbini, daju ti podršku, a ti polako padaš u neku vrstu zaborava – nastavlja priču Rada Nikolić. Konstatuje da je u početku imala veru u to da će joj se dati šansa da nastavi karijeru.

U prvom trenutku veruješ da će ti neko ipak dati šansu jer imaš toliko iskustva, pa i kvaliteta. Što mi jednom reče proslavljeni košarkaški stručnjak Dušan Duda Ivković: „Zar je moguće da jedan takav igrač bude bez angažmana? Pa, Dudo, moguće je – rezignirano mu je odgovorila Rada.


Kako je izgledao period traženja posla
‒ Vreme curi, nekad brže, nekad sporije, zamoriš se više od praznih obećanja. Sve je više dana kada sam očajna. Sve je više besciljnih lutanja po mom gradu za koji sam mislila da u njemu ništa loše ne može da mi se desi, a kamoli da mi se ispod nogu izvuče životni tepih. Sve su duži periodi samosažaljevanja, a sve kraći besa. Ne znaš šta ćeš sa sobom i shvatiš da si u stvari živ sahranjen. Shvatiš da možda nikada više nećeš moći da vratiš nekadašnji život, koji u finansijskom smislu nikada nije bio ništa posebno, ali je u odnosu na ovaj put u pakao, na koji sam gurnuta, pravi let na Mesec.

Šta je Radi preostalo nego da se snalazi. Da li pekara može biti uteha za sportskog novinara?

Posle par meseci depresivnog stanja počela sam grozničavo da tražim bilo kakav posao, a pošto su u tom periodu uglavnom dominirale ponude za rad u pekari, prijavila sam se i bila primljena na probni rad kao prodavačica peciva. Menadžerka je bila zadovoljna dok nije usledio novi udar. Vlasnik pekare učinio je nekome „veliku“ uslugu i zaposlio mladu prodavačicu. Pedeset plus je pedeset plus, bez obzira na izgled – samoironično će naša sagovornica, dodavši da je bila i na korak da se zaposli kao prodavačica novina. ‒ Glatko sam prošla razgovor sa menadžerom koji je bio prezadovoljan što će dobiti tako kvalifikovanog prodavca. U momentu kad je pružio ruku za dobrodošlicu, uz reči „Pa, zar niste srećni“, iz mene je izleteo odgovor: „Pa, i nisam“, To je bio početak i kraj mog probnog rada u kiosku štampe.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju.

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Komentar

Klikni ovde da postaviš komentar

  • Nema se tu šta posebno dodoti.I mene su izbacili tri godine pred penziju,kao republičkog inspektora,diplomiranog ekonomistu i magistra pravnih nauka.Imao sam 2016, godine 37 godina staža i to im nije bio razlog da me kao vreću bukvalno bace na ulicu.Dobio sam i preasudu Upravnog suda u moju korist,ali to ne važi.Čemu sud,presuda kad važi zakon jačeg i onog koji vlada ovom napaćenom Srbijom.

Direktno

Beogradski glas

Događaj nedelje

Beogradski glas

Naslovna za sredu 21. 2. 2018.

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas