Ekonomija

Šteta Srbije zbog opljačkanih resursa, državne i privatne imovine na Kosovu meri se stotinama milijardi evra

Beogradski glas

Beogradski glas – U modernoj istoriji sveta nema primera da je neka država tako bezočno opljačkana kao što se to dogodilo Srbiji na Kosovu. Uz blagoslov međunarodne zajednice, koja je u potpunosti zanemarila neprikosnoveno pravo svojine kao osnovu savremene civilizacije, oteti su državna i privatna imovina i prirodni resursi vredni stotine milijardi evra. U jednom svom izveštaju CIA navodi da prema međunarodnim standardima Kosovo vredi 500 (procenjene rezerve uglja, prirodnog gasa i metala), a ostatak Srbije sa Vojvodinom tek oko 200 milijardi dolara. Američki stručnjaci procenili su da je Srbiji preostalo uglja za najviše 35‒40 godina, dok ga na Kosovu ima za čak 16 vekova (prema jednoj drugoj proceni, Srbija ima uglja za 60, a Kosovo za 200 godina), dok je vrednost nalazišta sedam strateških ruda (olovo, cink, srebro, nikl, mangan, molibden i bor) procenjena na čak 1.000 milijardi dolara.

Iako su procene različite, ponekad i u domenu fantastike, da nije reč o pucnjima u prazno, dokazuju podaci Svetske banke. Nezavisna komisija za rudnike i minerale okupiranih teritorija, kojom je upravljao Unmik, u izveštaju Rajnera Hengstmana iz 2004. godine, objavila je da je Svetska banka procenila mineralne rezerve Kosova na 13,5 milijardi evra. Najznačajnije mesto zauzima lignit, čije geološke rezerve iznose oko 15 milijardi tona, bilansne rezerve olova i cinka procenjene su na 51 milion tona (74,1 odsto bilansnih rezervi Srbije), rezerve nikla i kobalta na 19,9 miliona tona, a rezerve boksita na 1,7 miliona tona (potencijalna proizvodnja aluminijuma od 425.000 tona).

Svetska banka procenila je da su ležišta lignita i mrkog uglja na KiM dovoljna za proizvodnju struje u čitavom jednom veku, što se poklapa sa procenama stručnjaka sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu da je potencijal na Kosovu dovoljan za dve termoelektrane i proizvodnju struje za 100 godina, što, prema proceni našeg ministarstva energetike iz 2009, odgovara vrednosti od 100 milijardi evra. Na osnovu ovih procena, plan Elektroprivrede Srbije bio je da do 2020. revitalizuje Termoelektranu Kosovo A, sagradi dva nova bloka na Kosovu B i sagradi Kosovo C. Umesto da realizujemo te investicije, danas nismo u stanju da isporučujemo struju čak ni srpskim enklavama, a na Kosovu je ostala imovina EPS-a vredna tri milijarde evra.

Istini za volju, a radi sprečavanja nepotrebne dogradnje ionako već predimenzioniranog kosovskog mita, treba reći da lignita na Kosovu zaista ima mnogo (peto mesto u svetu), ali je slabog kvaliteta. Prema jednoj studiji SANU iz 2006. (autori Stevan Karamata, Dragana Životić, Rade Jelenković i Milan Bursać), zbog debljine jalovog pokrivača, koji mora da bude uklonjen pre otkopavanja lignita, samo 1,6 milijardi tona lignita u Kosovskom basenu pogodno je za ekonomičnu eksploataciju. Situacija se pogoršava kako se ide ka jugu pokrajine, gde je debljina jalove prekrivke sve veća, a time i eksploatacija sve skuplja. U negativne faktore spadaju i visok sadržaj vlage i pepela i povišeni sadržaj toksičnih elemenata nikla i hroma koji se obogaćuju u dimovima termoelektrana. Autori studije zaključuju da kosovski lignit predstavlja značajnu, ali niskoprofitnu sirovinu za dobijanje električne energije, i to „isplativu samo uz minimalan transport ili na mestu“, te da uslovi za rentabilnu eksploataciju postoje za više od pedesetak godina.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju.

Direktno

Beogradski glas

Bruka meseca

Naslovna za sredu 16. 05. 2018.

Politika beogradski glas

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas