Srbija

Zemlja koju je nelegalno prisvojila porodica Mali još nije vraćena državi

Izvor: KRIK

Deset hektara državne zemlje kod Vršca koje je pre 14 godina nezakonito prisvojila porodica ministra finansija Siniše Malog nije vraćeno državi ni godinu dana od pravosnažnosti presude kojom je naloženo da se to učini. Iz katastra u Vršcu novinarki KRIK-a rečeno je da sporno zemljište još nije upisano na državu jer je u toku postupak ukrupnjavanja parcela u tom gradu, zbog čega postoji zastoj u radu.

„Nema to veze samo sa ovim slučajem za koji se vi interesujete, nego generalno, imate ostavine, imate kupoprodaju, a ništa to ne može da se sprovodi jer u jednom trenutku nastaje vakuum prostor za koji katastar nije nadležan. Tako da je to generalni razlog. Čisto da znate da nema zle namere“, rečeno je novinarki KRIK-a iz katastra uz objašnjenje da je komasacija zemljišta, odnosno ukrupnjavanje poljoprivrednih parcela, dugotrajan proces.

Deset hektara državne zemlje porodica Siniše Malog nezakonito je prisvojila pre 14 godina.

Presudom Privrednog suda u Pančevu iz 2017. naloženo je da se zemljište vrati državi uz obrazloženje da je ugovor na osnovu kog je firma porodice Mali došla do zemlje „ništavan“. Odluku je potvrdio Privredni apelacioni sud u julu prošle godine, ali katastar do danas nije upisao zemlju kao vlasništvo države.

O tome da je firma Siniše Malog i njegove porodice besplatno dobila deset hektara državnog zemljišta kod Vršca KRIK je pisao u oktobru 2015. godine.

Novinari su tada otkrili da je spornu zemlju koristila kompanija „Alfa protein“ u vlasništvu Srđana Gajića i na njemu proizvodila detelinu. Gajić je ovu kompaniju privatizovao 2003. – u periodu dok je Siniša Mali radio u Agenciji za privatizaciju.

Dve godine nakon privatizacije, Gajić je zemljište poklonio firmi porodice Siniše Malog „Compost group“. Sklopili su ugovor o prodaji, ali zemlja nikada nije plaćena, otkrio je KRIK.

Postupak vraćanja zemlje državi otpočeo je još 2007. godine kada je državno pravobranilaštvo tužilo firme „Alfa protein“ i „Compost group“ tražeći da se ugovor poništi. On je prekinut 2009. godine, a nastavljen u novembru 2015, nepunih mesec dana pošto su novinari KRIK-a otkrili da je Mali nelegalno prisvojio državnu zemlju.

Gajić je u februaru 2015. pravosnažno osuđen na uslovnu kaznu jer je poklanjanjem državne zemlje, kako piše u presudi, „pribavio protivpravnu imovinsku korist za ‘Compost group’“.

Odgovorni iz „Compost groupa“, međutim, nisu nikada bili predmet istrage iako je dokazano da je posao bio nelegalan i da je porodica Mali stekla finansijsku korist. Siniša Mali nije želeo da o ovome razgovara sa novinarima KRIK-a, ali nikada nije demantovao otkriće o zemlji kod Vršca.

Mali je vlasništvo u firmi „Compost group“ besplatno preneo 2013. porodičnom prijatelju Ivici Đoliću, a njegova bivša supruga rekla je u intervjuu za KRIK 2016. da je Đolić samo fiktivni vlasnik, ali da Siniša zapravo upravlja kompanijom.

„Đolić je suprug moje kume – ja sam ga preporučila. On je samo fiktivno vlasnik, ali činjenica je da je to Sinišina firma,“ rekla je tada Marija Mali.

Sumnje na pranje novca

Firma „Compost group“ pominje se i u izveštaju koji je Agencija za borbu protiv korupcije sastavila pošto je nakon KRIK-ovog otkrića pokrenula postupak protiv Siniše Malog, tada gradonačelnika Beograda. Po nalogu Agencije, Uprava za sprečavanje pranja novca proveravala je transakcije Siniše Malog i posumnjala na pranje novca.

Naime, Mali je bio vlasnik kompanije „Compost group“ posredstvom firme „Ferdi Genetics“ koju je otac Borislav prepisao na njega krajem avgusta 2009.

Svega deset dana kasnije, Siniša Mali prodao je „Ferdi Genetics“ samom sebi, odnosno svojoj ofšor kompaniji „Alessio Investment Ltd.“ za nešto više od pola miliona evra. On je na taj način sa ofšor zone na svoj lični račun u Srbiji prebacio ovu sumu novca čije poreklo nije poznato.

„Sumnje na pranje novca izazivaju i činjenice da je Siniša Mali, u trenutku prodaje udela, vlasnik privrednog društva ’Ferdi Genetics’ i ujedno i direktor kompanije ’Alessio’“, piše u pomenutom izveštaju Agencije.

Agencija je obavestila i Više tužilaštvo u Beogradu koje je nakon godinu dana proveravanja utvrdilo da nema dokaza da je Mali počinio krivično delo iz njihove nadležnosti i u oktobru 2017. godine obustavilo postupak.

Ostali sumnjivi poslovi

Ovo nije jedina sumnjiva novčana transakcija. Uprava za sprečavanje pranja novca utvrdila je da je Mali kontrolisao najmanje 45 bankovnih računa i da je na neke od njih uplaćivao novac nepoznatog porekla.

Problematična je i kupovina 24 stana na bugarskom primorju, koju je Mali obavio kao direktor dve ofšor firme sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Bugarski organi otkrili su da je veliki broj transakcija u vezi sa ovom kupovinom sumnjiv „jer se radi o gotovinskim uplatama ili bezgotovinskim prilivima… u velikim iznosima, u kratkom vremenskom periodu i bez jasne logike.“

KRIK je otkrio i da je Mali, dok je 2002. radio u Agenciji za privatizaciju, pomogao svom ocu Borislavu i porodičnom prijatelju Vladimiru Deliću da privatizuju proizvođača vagona „Bratstvo“. 

O sumnjivim poslovima Malog za KRIK je govorila i njegova bivša supruga Marija Mali koja je navela da mu je pomogla da lažira izveštaj o imovini tako što je rekla da je 95.000 evra nepoznatog porekla nasledila od oca. Ispričala je i da joj se suprug pohvalio da je organizovao bespravno rušenje u beogradskoj četvrti Savamala.

Uprkos svemu, uloga Malog u slučaju Savamala nikada nije ispitivana, a svi postupci koji su u tužilaštvima pokrenuti na iniciranje Agencije za borbu protiv korupcije su obustavljeni.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 03. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas