Srbija

Ugljanin još neće u penziju

Piše: Mileva Čolović

Beogradski glas – Opet iz Novog Pazara stižu poruke poznate skoro tri decenije. Slaveći pobedu na izborima za Bošnjačko nacionalno veće (BNV), nosilac liste „Samoopredeljenje“ Sulejman Ugljanin sa krova automobila poručio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da nikada neće ovladati ovim organom, te da su mu takvi pokušaji jalov posao.

Nekoliko stotina Ugljaninovih pristalica klicalo je svome vođi, pevale su se pesme o Aliji Izetbegoviću i Ugljaninu („Sulejmane, naše rosno cveće, ceo Sandžak za tobom se kreće“), uzvikivalo „Živela sandžačka republika!“, a na spominjanje predsednika Srbije začuli su se zvižduci i poznate uvrede („Vučiću, pederu“).

Nezvanično, Ugljaninova lista osvojila je 15 mandata u BNV, lista Muamera Zukorlića 13, a „Vakat je“, koju je predvodio Sait Kačapor, sedam mesta u BNV-u.

Mesec dana su učesnici izbora razmenjivali krupne reči i optužbe, kao da se radi o borbi za život i prevazilazi značaj i nadležnost manjinskog nacionalnog veća.

„Ovi izbori su za nas, Bošnjake, izuzetno važni, najznačajniji od raspada bivše Jugoslavije. BNV je sada od naroda ovlašćen da u razgovoru sa državnim organima i međunarodnom zajednicom rešava probleme“, kazao je Ugljanin.

„Ti problemi su to što Bošnjaci nemaju status naroda i što nije rešen status Sandžaka, koji je okupirana zemlja od 1912. godine. Srbija i Crna Gora nemaju tapiju nad Sandžakom, a ako žele da ga uknjiže kao svoju teritoriju, moraće da u Ustavu uknjiže Bošnjake kao narod. Mi smo na tome dobili izbore i to ćemo zastupati“, rekao je Ugljanin slaveći pobedu.

Osvežena ideja o autonomiji

Ipak, njegova pobeda je mršava. Sam nema većinu, pa će vlast u BNV morati da deli sa listom „Vakat je“, koja važi za nezavisnu, a koju su podržali Rasim Ljajić i manje bošnjačke partije okupljene oko njegovog SDP-a. Ugljanin kaže da će zajedno sa „Vaktom“ da pobedi „fašističku neman, Srbiju“.

Ugljaninov pobednički govor izgledao je kao repriza govora s početka devedesetih godina. „Bošnjačko nacionalno veće je u stvari narodna skupština Sandžaka. To je najviši predstavnički organ Bošnjaka“, ponavljao je Sulejman Ugljanin nebrojeno puta od osnivanja ovog organa 1991. godine.

Na neki način Ugljanin je preteča osnivanja nacionalnih saveta manjinskih nacionalnih zajednica u Srbiji. Muslimansko (kasnije preimenovano u bošnjačko) nacionalno veće Sandžaka (MNVS) osnovao je 11. maja 1991. godine u dubokoj ilegali u Novom Pazaru. Od tada do danas Ugljanin je na čelu tog veća. U deklaraciji o osnivanju pisalo je upravo ovo što Ugljanin i sada ponavlja – da je to najviši organ vlasti autonomne oblasti Sandžaka.

Političku podlogu za takav stav Ugljanin, koji je već bio predsednik SDA Sandžaka, dobio je godinu dana ranije na osnivačkom mitingu na novopazarskom stadionu, 29. jula 1990. godine. „Alija Izetbegović poručio: ’Ako Srbija i Crna Gore budu htele da se ujedine, tražićemo potpunu političku i teritorijalnu autonomiju za Sandžak.’“ Ugljanin je tada izabran i za predsednika SDA Sandžaka, na čijem je čelu i sada.

Srbija i Crna Gora se nisu ujedinile, ideja o autonomnom Sandžaku se nije ostvarila, ali nije ni zaboravljena.

U oktobru 1991. godine MNVS organizuje referendum o autonomiji Sandžaka.

„Da li ste za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka sa pravom priključenja nekoj od suverenih republika?“ pitanje je koje je bilo postavljeno muslimanskim žiteljima Sandžaka. Nije pisalo kojoj bi se to republici mogao priključiti, ali se najčešće gledalo preko Drine, prema Sarajevu. Glasanje je bilo ilegalno, po kućama, a komisija na čijem je čelu bio Rasim Ljajić objavila je da je izlaznost Muslimana bila skoro stopostotna i da su skoro svi na postavljeno pitanje odgovorili potvrdno.

Zagovornici autonomnog Sandžaka isticali da bi to bilo dobro i za Srbe, a u izveštaju komisije je zabeleženo da su za takav status glasala 180.893 Muslimana i 283 Srbina, iako je struktura stanovništva na ovom području bila skoro pola-pola.

MNVS 1993. godine, pozivajući se na rezultate referenduma iz 1991, donosi memorandum o specijalnom statusu Sandžaka, na koji se i danas Ugljanin često poziva.

Ovim dokumentom je predviđeno da Sandžak bude vrlo blizu statusu države. Predviđeno je da ima svoj ustav, skupštinu, guvernera i vladu i svoje sudstvo i policiju. Predviđeno je da Sandžak takvog statusa obuhvata opštine Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Nova Varoš, Prijepolje i Priboj u Srbiji i Rožaje, Pljevlja, Bijelo Polje, Plav i Berane u Crnoj Gori.

Kao ministar mislio drukčije

Srbija i Crna Gora se nigde ne pominju, a „ustavom Jugoslavije i ustavom Sandžaka biće garantovana ljudska i manjinska prava prema najvišim standardima“. Ugljanin je planirao da osim njega, kao predsednika MNVS-a, dokument potpišu i predstavnici Mirovne konferencije za bivšu Jugoslaviju, zatim predstavnici Bosne i Hercegovine i SRJ. U roku od mesec dana jugoslovenske vlasti bi trebalo da povuku vojsku i prekobrojnu policiju, a sve pod nadzorom međunarodne zajednice.
Ali potpisi su izostali, a pet sandžačkih opština otišlo je sa osamostaljenjem Crne Gore.

Možda nepotpisani dokument od pre četvrt veka ne bi bio vredan pomena da Ugljanin i sada ,sa pozicije predsednika BNVS-a, ne traži isto za deo Sandžaka u Srbiji.

Kada su 1993. godine na Svebošnjačkom saboru u Sarajevu Muslimani preimenovani u Bošnjake, to ime prihvataju i dotadašnji Muslimani u Sandžaku, a Muslimansko nacionalno veće preimenovano je u Bošnjačko. To veće ustanovilo je himnu, grb i zastavu sandžačkih Bošnjaka (belu sa štitom na sredini na kome su  tri ljiljana i tri polumeseca). Za nacionalne praznike proglašeni su 11. maj, kao Dan zastave, u znak sećanja na osnivanje MNVS 1991, i 20. novembar, kao Dan Sandžaka u spomen na osnivanje ZAVNOS-a (Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka) 1943. godine u Pljevljima.

Tražeći u istoriji dokaze da je Sandžak okupirana zemlja kako bi je istrgao ispod kape Srbije, Ugljanin je oživeo i sećanje na Sjeničku konferenciju iz 1917. godine, kada su predsednici 12 sandžačkih opština, uglavnom age, begovi i imami, pisali Sarajevu zahtev da se ovo područje pripoji Bosni i Hercegovini.

Sa prekidima od 1993. do 1996. godine, kada je bio u bekstvu od hapšenja u Turskoj, i od 2008. do 2014, kada je bio ministar u Vladi Srbije, Ugljanin se vraćao „izvornim principima“ SDA i BNV-a, na čijem je čelu od osnivanja: da Sandžak treba da bude autonomna oblast i da Bošnjaci u Srbiji imaju status naroda, s pravom na samoopredeljenje.

Dok je bio ministar, tvrdio je da Bošnjaci imaju sva prava, čak je predsedniku Srbije Borisu Tadiću u ime BNV-a dodelio specijalno priznanje „za doprinos u ostvarivanju manjinskih prava“. Ali pošto ga 2014. Aleksandar Vučić nije uzeo u svoju vladu, Ugljanin se vraća starim zahtevima.

„Na referendumu 1991. postavljen je čvrst temelj na kojem mladi treba da grade stabilnost i autonomiju u kojoj će Bošnjaci i drugi narodi živeti srećno i niko ih neće gaziti. Sa sjeničkom deklaracijom iz 1917. godine, odlukama ZAVNOS-a iz 1943. i referendumom iz 1991. imate sva dokumenta i pravo na državu Sandžak. Pravite je i mi ćemo vam pomoći!“, poručio je Ugljanin obraćajući se mladim Bošnjacima na jednom skupu pre tri godine.

Od kada je u opoziciji, Ugljanin je više puta pisao Savetu bezbednosti UN, Evropskoj uniji i drugim međunarodnim organizacijama tražeći da dođu NATO trupe u Sandžak, zahtevao da se nastavi Mirovna konferencija o bivšoj Jugoslaviji, jer nije završila posao, nije rešila status Sandžaka, srpsku vojsku i policiju proglašavao za preteću oružanu silu za Bošnjake, davao rokove do kada „moraju“ da napuste Sandžak, izjavljivao da ne priznaje srpsko pravosuđe, predsednika i premijera Srbije nazivao samo srpskim, jer „oni ne mogu da predstavljaju Bošnjake“, gurao prst u oko Srbiji posetom Hašimu Tačiju i pozivajući Bedžeta Pacolija u Novi Pazar, kao i izjavom ‒ „da je Sandžak država, odmah bi priznao Kosovo“.

Igra na velikim temama

I u kampanji za upravo završene izbore za BNV, Ugljanin se nije mnogo bavio pitanjima koja su u zakonskoj nadležnosti nacionalnih saveta (jezik i pismo, kultura, obrazovanje i informisanje). Umesto time, bavio se „velikim“ temama, statusom Sandžaka, statusom Bošnjaka, izmenama Ustava Srbije, koji bi to trebalo da omogući.

Njegov protivkandidat sa liste Matice bošnjačke, predsednik Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić upozoravao je da status naroda s pravom na samoopredeljenje znači secesiju, pa ukazivao da bi zagovornik te teze (Ugljanin) trebalo narodu da objasni koliku će cenu za to da plati.

Muamer Zukorlić je u ovoj trci bio sam protiv svih. Optuživan je da je čovek beogradskog režima, da ima podršku iz vrha srpske vlasti, da preko njega zvanični Beograd hoće da uzme pod svoje i BNV, da se ponaša bahato i osiono, da teži bezakonju…
„Samoopredeljenje“ i „Vakat je“ sklopili su sporazum o predizbornoj saradnji i koaliciji posle izbora. Sait Kačapor, nosilac liste „Vakat je“, potvrdio je da nema razloga da njegova lista sa Ugljaninovom ne napravi većinu u BNV.

Zukorlić je u Novom Pazaru, Priboju, Prijepolju i Novoj Varoši dobio najviše glasova. Ipak, prevagnuli su glasači iz Sjenice i Tutina, gde je Ugljaninova SDA na vlasti više od 20 godina.

„To pokazuje u kakvom političkom mraku žive ljudi u tim opštinama. Razbijanje tog mraka biće zadatak SPP-a u narednom periodu“, kazao je Zukorlić u nedelju uveče.

Bošnjačko nacionalno veće nalazi se u zgradi u kojoj je 29. marta 1945. godine ukinut ZAVNOS, što je značilo i kraj partizanske ratne autonomije. Ugljanin će verovatno u toj zgradi dočekati  još jedan Dan Sandžaka, 20. novembar, kada je i njegov 65. rođendan.

A protivnici su mu prognozirali skoru penziju.

 

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 24. 10. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas