Srbija

Odbrojani teški dani za junaka sa Košara: Dobio traktor, a uskoro će i novu kuću

Piše: Irena Milošević

Beogradski glas – Posle dvadeset godina od bitke na Košarama, u kojoj je Zoran Perović iz Ostre, sela kraj Čačka, zadobio teške povrede, a zajedno sa roditeljima i dva brata živi u velikoj nemaštini, za ovog četrdesetogodišnjaka napokon su teški dani odbrojani. Zahvaljujući čačanskim privrednicima dobio je traktor, a gradonačelnik Čačka Milun Todorović obećao je da će mu Grad sagraditi kuću, te da će se lokalna samouprava potruditi da mu nađe posao.

Nema više nadničarenja

Kada su novinari sa nekoliko privrednika iz Poslovnog udruženja „Gradac 97“ iz Čačka, od kojih je jedan dovezao traktor u Zoranovo dvorište, ušli na imanje Perovića, mogli smo videti napokon sreću u očima ovog izmučenog čoveka. Osmeh nije skidao, suze su mu tekle… Prekrstio se, grlio i ljubio traktor.

Nije Zoran mogao da sklopi rečenicu. Jedva je nabrojao sve one kojima duguje zahvalnost, od članova Udruženja poimence, do gradonačelnika Čačka.

Ali jedno smo ga svi razumeli:

„E, traktor je samo moj. Neću s njim u nadnicu. Samo za moju zemlju.“
Zoran Perović, junak sa Košara, nikada nije kukao, ali njegova priča ganula je mnoge kada ju je prvi put objavio jedan naš kolega. Sa granice Srbije sa Albanijom 1999. godine vratio se sa 17 kopči na glavi. Nakon dve decenije od tada, on radi kao nadničar u Ostri, a živi u brvnari staroj 160 godina, u kojoj nema ni vodu… Svaki dan provodi u borbi za opstanak, i to ne samo za sebe. Živi sa starim i nemoćnim roditeljima Milomirom i Milkom, bratom Vladom, koji je bolešljiv i ne ide od kuće, i bratom Radetom, koji je nadničar kao i Zoran.

Kuća – ako se ono u čemu ova porodica živi može nazvati kućom – oronula, trošna, stara… Ispred, na nekakvoj improvizovanoj terasi sto, klupa i dve stolice. Na jednoj sedi stara majka, dok se toga dana Zoran rastrčao po dvorištu punom gostiju. Ipak, na travnjaku je posađeno cveće, redovi okruženi sitnim kamičcima. Unutra, u kući, čisto… Ali Zoranov život težak. Pun ružnih uspomena, ali i rada bez trunke odmora. Da bi uštedeo novac, džak brašna na jednom ramenu nosio je peške 22 kilometra od Čačka. On od posla ne beži, već za poslom juri. Ponekad pomaže komšijama i bez nadoknade. Njegova duša je velika, a život, dok se sami ne uverite, nemerljivo težak. Iako ga on takvim ne predstavlja.

Unoseći seno u štalu, kaže da samo mora da se radi. A njemu ništa nije teško. Povijen i dugačkih ruku, otvara vrata ramenom i ubacuje seno.
„Radim i živim. Moram da radim, malo nadnica, malo stočni fond“, otvara štalu da nam pokaže krave i usput priča kako je bilo dok nije imao traktor.
„Išao sam u nadnicu da zaradim hranu za stoku. Nije mi teško. Moram. Bio sam i kod komšije da raskrčimo đubre da bi on došao s traktorom da raskrčimo moju zemlju.“

Osim što čuva stoku, Zoran pravi i prodaje kajmak.

U štali gaji pet krava i tri junice i od toga hrani porodicu, ali često komšijama pomogne i besplatno. Išao je u nadnicu po nekoliko dana kako bi obezbedio traktor na dva sata da preore ono malo svoje zemlje.

Posle nove kuće – ženidba

Dok priča o tome šta mu se sve događalo na Košarama, nema suza, nema straha na licu, a preživeo je ono zbog čega neki zažmure i kada filmove gledaju. Govor mu je malo otežan, verovatno od silnih povreda koje je zadobio, ali razumemo ga dok nam priča o tome kako je drugove spasavao na ratnom polju.

Tokom vazdušnih napada na jedinice naše vojske na Kosmetu, Zoran je dvojicu ranjenih drugova iz jedinice na leđima preneo sa položaja u pozadinu, kao i vojnika iz okoline Leskovca koji je, nažalost, bio smrtno pogođen hicem iz snajpera. Jednog dana bio je u krevetu u nekoj kući kad su javili da padaju kasetne bombe. Prvo je pukla jedna, pa onda još pet za njom. Dok se okrenuo da posegne za oružjem, na glavu mu je pala greda. Dva dana bio je u komi u poljskoj bolnici. Kada su ga probudili, tek „zakrpljen“ izašao je na položaj. Vratio se kući nakon 12 meseci učešća u ratu, bez penzije, bez ičega…

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!


Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!