Srbija

Nova taksa pobesnelog Maksa

Beogradski glas (Beta) – Manji srpski preduzetnici i krupnija preduzeća od nove godine plaćaju porez za isticanje i reklamiranja firme na javnim površinama od 40.000 pa do 500.000 dinara na godišnjem nivou.

To je u javnosti prošlo takoreći neopaženo, a danas se mnogi hvataju za glavu pošto su dobili rešenja, jer to računaju kao još jedan namet države privredi na izdisaju.

U to se ne računaju obični natpisi na vratima radnji i većim prodajnim objektima, već uštemovane svetleće reklame, razne table koje mušterije upućuju na kafiće, kafane, apoteke, potom reklame ispred raznih radnji i one koje stoje između robe, krupno istaknuta slova iznad vrata privrednog subjekta, veće nalepnice s imenom firme i slično.

Mnogi koji su već dobili ova rešenja ostali su zabezeknuti i bez teksta jer ocenjuju da je to poveća svota za npr. grad Niš, u kome rade samo državna preduzeća i inostrane firme čije se funkcionisanje plaća iz republičkog budžeta od 6.000 do 9.000 evra po radniku. Jedan manji broj privrednika dobio je ova rešenja, a veći broj će ih tek dobiti. Kad će preduzetnici dobiti ova rešenja, zavisi isključivo od opština koje je trebalo da usklade novi Zakon o naknadama sa lokalnim propisima. To je u Nišu već učinjeno.

Dobro idu samo klozet-papir i alkohol

„Mali preduzetnici, da ih tako nazovemo, sada se bune jer tu naknadu nisu plaćali od 2012. do početka 2019. godine kada je zakon propisao plaćanje. U toj odluci tačno piše koliki natpis treba da stoji, a koji se ne plaća. To je 25 puta 16 centimetara. Osim toga, sve ostalo je oglašavanje i to potpada pod plaćanje takse“, kažu nam u lokalnoj poreskoj administraciji u Nišu. U tom gradskom poreskom odseku saznajemo da se za isticanje ovakve reklame plaćaju dve naknade po takoreći istom osnovu.

To je nekadašnja firmarina koja se obračunava bankama, osiguravajućim kućama, kockarnicama, kladionicama i sličnim privrednim subjektima, a koji imaju godišnji prihod iznad 50 miliona dinara. Iznosi za isticanje firmi kod njih dostići će i do 500.000 dinara. Drugi i mnogo važniji osnov za male privrednike jeste naknada za oglašavanje koju plaćaju vlasnici pekara, poljoprivrednih apoteka, optičarskih radnji i drugi preduzetnici čiji prihodi ne premašuju sumu od 50 miliona dinara. Oni će plaćati takozvanu taksu za oglašavanje, koja iznosi nešto iznad 40.000 dinara na godišnjem nivou.

„U Nišu se masovno prodaju samo toalet-papir i alkohol. Jasno se vidi kupovna moć građana kad ja sa prodavnicom mešovite robe imam dnevni pazar koji jedva preskoči u petocifrenu brojku. Kad dnevno zaradim 15.000 dinara, trljam ruke od zadovoljstva, iako znam da je od toga tek nešto manje od trećine moje. Koleginica pored mene prodaje robu na merenje za kolače i torte. Pa da bismo ona i ja ukupno dali 80.000 dinara za isticanje svojih proizvoda, trebalo bi da prodamo tonu robe, ali pre toga da je uredno platimo“, kaže nam Dragan D., proizvođač papirne galanterije koji ima radnju na pijaci kod Niške tvrđave.

U poreskoj administraciji insistiraju na tome da „nisu oni u gradu to izmislili nego da to propisuje novi Zakon o naknadama, a koji podrazumeva i naknadu za korišćenje javne površine za „reklamiranje“ i to počev od 1. januara 2019. godine.

„Velike firme koje spadaju, da kažemo, u višu klasu plaćanja, one će morati da plate firmarinu u iznosu od deset prosečnih zarada za prethodnu godinu za period od šest meseci. To su banke, proizvođači naftnih derivata, kockarnice i drugi. A, na primer, pekara sigurno ne zaradi 50 miliona dinara godišnje, ona će plaćati taksu za isticanje reklame na javnoj površini i to će iznositi oko 40.000 godišnje, što je nešto više od 3.000 dinara mesečno. Tu ima razlike i po zonama u gradu, gde centralna svakako plaća najvišu tarifu“, objašnjavaju poreznici.

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu Tamara Milenković Kerković kaže da je ovaj zakon izglasan na mala vrata pred Novu godinu i u grupi sa setom zakona, tako da je ostao neprimećen, a da će se jako negativno odraziti na poslovanje privatnika.

Masovno zatvaranje lokala

„To je sistemski zakon koji uređuje sve oblasti života u Srbiji i gde su ove naknade za privrednike samo jedan od brojnih nameta na građane. Njegova prednost je u tome da je sve namete i takse za korišćenje dobara u javnoj svojini regulisao jednim aktom, a koji su ranije bili rasuti u preko 40 zakona, uredbi i odluka Vlade. To je opšti pravni akt koji se odnosi na sve aspekte života jer se odnosi i na fizička i na pravna lica, ali i na preduzetnike, vlasnike trgovinskih radnji i druge. Očigledna je namera kreatora zakona da se ne ostavi nijedan segment života za koji država neće naplatiti taksu“, kaže prof. dr Milenković Kerković.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 03. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas