Srbija

Lažnim podacima vlast stvara efekat blagostanja na jugu Srbije: Statističke manipulacije

Tekst: Marko Smiljković

Beogrdski glas – Dva fingirana statistička podatka služe ovih dana aktuelnoj vlasti da pokaže kako je siromaštvo istorija za građane juga Srbije. Iako je razlika između statistike i realnosti ogromna, gradska vlast populariše „rekordno“ nisku nezaposlenost i visinu proseka plate na jugu Srbije, pa i u Nišu, koju velika većina stanovnika nikada nije videla.

Vlast sa ova dva podatka stvara efekat krivih ogledala jer velika većina stanovnika nema prosečnu platu od 50.000 dinara, a izuzetno je diskutabilno da li u Nišu zaista ima „samo“ 27.000 nezaposlenih ljudi.
Gradonačelnik Niša Darko Bulatović ne propušta priliku da istakne kako je nezaposlenost u gradu sve niža.

„U ovom trenutku statistika beleži rekordno nisku stopu nezaposlenosti poslednjih godina. Broj nezaposlenih pre samo dve godine bio je oko 33.000, da bi za svega dve godine smanjen za skoro 10.000“, rekao je nedavno Bulatović.

Bez struje živi 5.000 domaćinstava

Što bi narod rekao, „krivo sedi, pravo govori“, u gradu su nikle nove strane firme kao što su „Imi“, „Cumtobel“ i druge, a kojima se plaća iz državne kase od 6.000 do 9.000 evra po zaposlenom, tako da to predstavlja nerealno tržište rada.

Radiša Spasić, predsednik Udruženja radnika po ugovoru, kaže da ima više nezaposlenih jer se u taj broj ne računaju oni koji su obrisani sa liste Nacionalne službe za zapošljavanje jer se nisu javljali na svaka tri meseca.

„Nekadašnja vlast uvela je taj obračun podataka, pa je to nastavila i ova. Samo je pitanje ko više populariše i ko više to koristi u svrhu propagande ’svojih uspeha’. Postoji neki podatak da u Nišu radi po svim osnovama oko 78.000 građana. Ako se taj broj sabere sa nerealnim brojem nezaposlenih od 27.000, dolazimo do broja od nešto više od 100.000 građana, a Niš je prema popisu od pre rata 1999. imao 250.000 stanovnika. Dakle, šta ćemo sa ovih 150.000 ljudi? Nisu valjda sve to deca i penzioneri? Dakle, sve te brojke nam govore da se nešto ne slaže“, komentariše Spasić.

On je dugogodišnji radnik „Elektronske industrije“ (EI), u kojoj sada posluju neke fabrike nakon privatizacije.

„U EI ima sada, kako kažu, između 2.500 i 3.000 zaposlenih. Mislim da broj nije tačan. S druge strane, narod uopšte ne moraju da obaveštavaju kolike su plate jer cena potrošačke korpe daleko premašuje primanja Nišlija koja u većini slučajeva iznose oko 30.000 dinara. A šta ova i prošla vlast urade? Prosek plata sračunaju samo na osnovu onih koji su zaposleni za stalno u javnom sektoru i to, zaista, iznese nešto preko 50.000 dinara. Rad na crno je ponovo zavladao, tako da se prihodi tih ljudi, od 25.000 do 30.000 dinara, ne računaju u pomenuti prosek. Kakva je situacija u Nišu vidi se iz toga da 5.000 domaćinstava u ovom gradu živi bez struje. Za okolinu ne znam. Svake nedelje mi dolaze troje ili četvoro ljudi s porodicama da ih vodim po agencijama da prodaju stanove kako bi platili raznorazne dugove. Sve više njih kupuje manje stanove ili napuštene kuće u obližnjim selima. Stan prodaju za četrdesetak hiljada evra, otplate dugove i ostane im za lepu kuću u okolini. To je prava slika Niša“, priča Spasić.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) uvek imaju objašnjenje za brojke, a za one „obrisane“ ne kažu da su obrisani, nego koriste termin „lice ponovo može da se aktivira“?!

„Postoji i brisanje sa evidencije u slučajevima kada lice ne ispunjava neke obaveze koje su zakonom predviđene za osobe koje su na evidenciji nezaposlenih i postoji status mirovanja za lica koja su na odsluženju vojnog roka ili su bili korisnici novčane naknade, pa su angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima“, kažu u NSZ.

Iz iskustava „obrisanih“ saznajemo da „ponovno aktiviranje“ može da se ostvari nakon šest meseci od datuma brisanja. Miljan Ivković (27) bio je jedno vreme „obrisan“ i samim tim nevidljiv za statistiku.

„Trebalo je da se javim juna meseca prošle godine. Nisam došao da se prijavim jer sam otišao u Crnu Goru da konobarišem. Kada sam otišao u septembru, po dolasku u Niš, u birou rada su mi rekli da mogu da me aktiviraju tek za šest meseci. Zato sam došao pred Novu godinu da se ponovo prijavim. Ta prijava znači da mogu da koristim nekakve pogodnosti, programe za zapošljavanje i slično. Dobro u svemu tome jeste to što mi zdravstveno osiguranje ne zavisi od prijave na NSZ“, kaže nam Ivković.

Potraga za rupom u zakonu

Narod se bombarduje svakog meseca člancima i prilozima na „njihovim“ medijima da ta dva podatka pokazuju blagostanje među narodom, ali oni koji su upoznati sa situacijom kažu da je istina potpuno drugačija. To se moglo čuti i na skupu koji je održan krajem avgusta ispred Gradske kuće, gde se okupljaju bivši radnici kojima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao nekada zaostale zarade, ali se onda popišmanio. Sada oni po ko zna koji put traže dohotke koje su zaradili u „Elektronskoj industriji“, „Mašinskoj industriji“, Fabrici pumpi „Jastrebac“ i mnogim drugim nekada uspešnim gigantima u Nišu, a okupljeni oko Udruženja radnika, boraca i penzionera „Pobeda“.

„Veliki broj nekadašnjih radnika grca u dugovima. Sada moje kolege i ja imamo po pet ili šest decenija i niko neće da nas zaposli. Bili smo čak i kod niškog poverenika za Srpsku naprednu stranku Zvezdana Milovanovića. Ta stranka rukovodi svime u državi i smatrali smo da možemo nekako da pokrenemo proces dobijanja tih dohodaka u ratama, ali ništa. To što kažu da je prosek primanja 50.000 dinara nije tačno. Naši sinovi i kćerke su uglavnom nezaposleni, a oni koji rade primaju jedva do 35.000 dinara“, kaže predsednik ovog udruženja Radoslav Spaić.

Na jednoj od tribina u Nišu rečeno je da se stopa nezaposlenosti računa tako što se broj onih bez posla podeli sa ukupnim brojem stanovnika koji su sposobni da rade.

Dragan Ilić, niški preduzetnik koji se bavi izdavaštvom, kaže da se privatnici stalno dovijaju za neke programe Nacionalne službe za zapošljavanje tako što se radnici „prijavljuju i odjavljuju“ zavisno od koristi koju ima firma, odnosno od izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa za koje se smatra da opterećuju firmu. Niški privatnici više vole radnicima da kažu da su odjavljeni sa liste zaposlenih nego da su dobili otkaz, a da bi za nedelju dana opet bili zaposleni.

„To svi privatnici rade. Čak se dešava da se neko manje preduzeće od pet ili šest radnika celo odjavi u jednom danu. Čak se i vlasnik odjavi, a onda se prijave svi za neki program NSZ-a, ili pak po normama neke fondacije, a radnici normalno dolaze na posao. I to tako funkcioniše. Traži se svaka rupa po kojoj bi firma, odnosno vlasnik, uštedeli neki dinar jer su porezi na dohodak veliki. Zato je stopu nezaposlenosti mnogo teško utvrditi“, priča Ilić.

Fingiranje podataka aktuelne vlasti sigurno će prestati kada se preko rođaka i prijatelja na vezu traže poslovi u državnoj ili gradskoj upravi, kada se privatnicima više isplati radnik, odnosno, kada se narodu ne isplati da radi u državnoj službi kada može više da zaradi u privatnom sektoru. Do tada će mršavi u krivim ogledalima biti debeli, ali i obrnuto.

Poštovani čitaoci, na kiocima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!