Srbija

Kako brže, jače, bolje propada niški aerodrom: Vučić namagarčio Nišlije

Piše: Saška Radović

Beogradski glas – Dok je za većinu Nišlija odluka mađarskog avio-prevoznika „Vizer“ o ukidanju linije Niš‒Malme neprijatna, ali očekivana, niška vlast mlako uverava da je to „samo poslovni potez“ koji nije zabrinjavajući. U međuvremenu je i irska niskotarfina avio-kompanija „Rajaner“ saopštila da će na relaciji Niš‒Diseldorf od 4. novembra leteti jednom, a ne dva puta nedeljno. U tom svetlu izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića „da će u Niš dovesti ’Er Srbiju’ i da će ulaganja u niški aerodrom biti mnogo značajnija“ deluje licemerno. Ove dve loše vesti Nišlije tumače kao početak kraja jedne uspešne lokalne priče koju država, kao novi vlasnik Aerodroma „Konstantin Veliki“, polako ali sigurno uništava.

Početak kraja

„Vizer“ se povodom zatvaranja linije Niš–Malme oglasio šturim saopštenjem, odbijajući da kaže razloge ukidanja. Odbili su da saopšte i kolika je bila popunjenost letova, smatrajući to „poslovnom tajnom“. Po rečima sada već bivšeg direktora niškog aerodroma Vladice Đurđanovića, na ovoj liniji popunjenost je bila 90‒95 procenata, tako da to „nikako ne može biti razlog ukidanja“. I iz vazdušne luke „Konstantin Veliki“, kojom od avgusta upravlja država Srbija, takođe je stiglo kratko obaveštenje da se za ovu destinaciju obustavlja prodaja karata od 7. januara 2019. godine.
I irska niskotarifna kompanija „Rajaner“ ukinuće od 4. novembra jedan let iz Niša za Diseldorf. Do sada su ka ovoj destinaciji leteli utorkom i četvrtkom, od sledećeg meseca leteće samo četvrtkom. Oni su svoju odluku obrazložili većim troškovima usled otkazanih letova, poskupljenjem goriva i štrajkovima pilota tokom letnje sezone u pet zemalja. U zvaničnom saopštenju „Rajanera“ stoji i „da će tokom zime biti manje letova i manji broj rezervacija“, ali i najava će iz Niša leteti po starom rasporedu od 31. marta sledeće godine.

Nišlijama potezi ove dve avio-kompanije pale crvenu lampicu. Kroz višemesečne građanske proteste hteli da su da spreče gašenje aerodroma, koji je mudrim vođenjem i ulaganjem para iz budžeta Grada Niša podignut iz pepela. Sa oko 1.300 putnika godišnje, koliko je imao 2014, aerodrom je za samo tri godine došao je do broja od 330.000 putnika, koliko je zabeleženo u prethodnoj, 2017. godini, čime je postao niško, regionalno, ali i evropsko čudo.

Niški političari, koji su se listom povinovali instrukcijama iz Beograda i bez naknade odlučili da Aerodrom prepuste državi na upravljanje, danas tvrde da ove vesti treba gledati kao na „poslovnu politiku kompanija“. Međutim, nijedan od njih nije imao objašnjenje zašto je ukinut let Niš‒Malme, koji već više od tri godine beleži najveću popunjenost „Vizerovih“ aviona.
Činjenica da Aerodrom ima potpisane ugovore sa nekoliko avio-kompanija do 2020. odnosno 2021. godine, nije garancija da će one do tada zaista leteti iz Niša jer je moguć i jednostrani raskid ugovora. Posebno u slučaju ako druga strana promeni uslove poslovanja, što se po svemu sudeći i sprema.

Monopol i kapital

Niški aerodrom trenutno ima taksu od tri evra po putniku, što je najniža taksa u regionu, a to je, između ostalog, i privuklo niskotarifne avio-kompanije. Vladica Đurđanović, bivši direktor Aerodroma, javno je izneo da je u više navrata odlučno odbio zahtev ministarke građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović da taksu udvostruči na šest evra.

Da jednu lošu vest uvek prati još nekoliko istih, potvrđeno je i kada su Mađari najavili nove letove sa prištinskog aerodroma „Adem Jašari“, uključujući i neke koji trenutno polaze sa „Konstantina Velikog“.

Koncesionar beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“, francuska kompanija „Vansi“ ima udela i u koncesiji za prištinski aerodrom, pa je gubitak za Niš automatski dobitak za „Vansi“, na šta su Nišlije ukazivale tokom protesta protiv podržavljenja svog aerodroma. Izostalo je i obećanje Vlade Srbije da će fantomski ugovor sa „Vansijem“ biti objavljen u septembru. Nišlije smatraju da ni to nije iznenađenje, jer kada bi javnost videla ugovor, svima bi bilo jasno zašto je Aerodrom (bez naknade) predat na upravljanje državi, a dobrobit grada i građana – žrtvovana.
Država je tako postala zaštitnik interesa stranog kapitala, obezbeđujući monopol Francuzima na račun sopstvenih građana, Nišlija.

Obećanje ili radovanje

Ono što su Mađari odbili da kažu „poznato“ je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je otvarajući austrijsku fabriku „Zumtobel“ tvrdio da je linija Niš‒Malme ukinuta jer letovi nisu bili dovoljno popunjeni. Istina je, međutim, da od trenutka kada je promenio vlasnika, Aerodrom ne da nije dobio nijednu novu liniju već mu je ukinuta i najprofitabilnija.
Vučić je tada poručio građanima „da ne brinu“ jer će država „uložiti mnogo više novca“, a zaposleni na Aerodromu imaće „sigurnu budućnost“.

Obećao je „da će niški aerodrom biti glavni srpski aerodrom kada Francuzi preuzmu beogradski“, kao i da će se lično zauzeti oko pregovara sa domaćim avio-prevoznikom „Er Srbijom“ da iz Niša uvede letove do „svetskih destinacija“. Ministarstvo Zorane Mihajlović nedavno je saopštilo da će do kraja godine biti uloženo 180 miliona dinara u Aerodrom „Konstantin Veliki“.

Kako je javnost ostala uskraćena za bitne informacije, a serviran joj je samo „spisak lepih želja“ vladajuće garniture, Inicijativa „Ne damo niški aerodrom“ zatražila je od nadležnih odgovor na pitanje šta je pravi razlog ukidanja linije Niš–Malme, kao i predstavljanje plana razvoja Aerodroma, jer ni za jedno od predsednikovih obećanja ne postoje obavezujući ugovori.

Ostavke pre smena

Devetog avgusta direktor niškog Aerodroma „Konstantin Veliki“ Vladica Đurđanović dao je ostavku na tu funkciju, mada je nekoliko meseci ranije ministarka Mihajlović tražila njegovu smenu. Đurđanović je zajedno sa saradnicima Aerodrom, koji je decenijama bio mrtav, za tri godine doveo do rezultata koji su bili i za poštovanje i za nevericu.

Za dva puta kraće vreme nego što je to pošlo za rukom aerodromu u Tuzli, koji im je bio „primer dobre prakse“, uspeli su da povećaju broj putnika, što ne beleži nijedan aerodrom u Evropi, a privukli su avio-kompanije „Vizer“, „Rajaner“, „Turkiš kargo“, „Svis“ i „Germaniju“.

I direktor Regionalne razvojne agencije (RRA) Jug Bojan Avramović, jedan od ključnih ljudi koji su zaslužni za razvoj Aerodroma, 27. septembra dao je ostavku na tu funkciju, preduhitrivši tako Skupštinu RRA Jug da ga smeni.

Iako je RRA Jug ranije bila uključena u projekte koji su vezani za razvoj Aerodroma „Konstantin Veliki“, novoizabrani direktor Ivan Mihajlović najavio je da „ubuduće neće biti tako zato što nemaju kapacitete za to“.

Bravo, majstori!

Bivši direktor Aerodroma Niš Vladica Đurđanović smatra da država neće uložiti „velike novce“ u njegov razvoj jer da je to zaista htela, nije morala da ga otima.

On je otkrio da su promenom vlasnika niške vazdušne luke propali planovi sa avio-kompanijom „Turkiš erlajns“ za letove iz Niša za Istanbul, kao i sa „Eurovingsom“, sa kojim se pregovaralo poslednje dve godine. Bilo je nagoveštaja da „Rajaner“ i „Vizer“ pokrenu još koju liniju iz Niša, pa čak i da stacioniraju neki avion. Činom podržavljenja zaustavljen i projektovani plan da Aerodrom ima oko 450.000 putnika do kraja ove kalendarske godine.

Ukidanje letova za Malme među prvima je najavio preko svog „Fejsbuk“ profila Bojan Avramović, bivši direktor RRA Jug rečima: „Od nove godine gubimo i let za Malme, tačnije od 4. januara. Bravo, majstori!“

 

Niško trogodišnje čudo

Let iz Niša ka Malmeu 25. juna 2015. godine bio je prvi koji je „Vizer“ uveo kao redovnu liniju, a ugovor sa ovom lou kost kompanijom smatra se svojevrsnom prekretnicom u razvoju Aerodroma „Konstantin Veliki“.

Redovni letovi iz Niša za Malme, koji se zvanično ukidaju 7. januara 2019. godine, odvijali su se utorkom, četvrtkom i subotom, a cena karata varirala je od početnih 9,90 evra, koliko su iznosili promo-letovi, pa do 25‒30 evra, u zavisnosti od datuma rezervacije. Let je trajao dva sata i 25 minuta.

Sa niškog aerodroma do Diseldorfa „Rajaner“ leti skoro dve godine dva puta nedeljno, kao i do Milana, Bratislave, Berlina i Stokholma.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 24. 10. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas