Kolumna

Slobodan Samardžija: Tajani pere ruke

Beogradski glas – Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani pokušao je tokom svog prvog boravka u Beogradu na svaki način da opere ruke od priče o najavljenom izdvajanju Kosova i Metohije iz sastava međunarodno zvanično priznate države Srbije.

Nije ni čudo. Zadesio se u našoj prestonici u trenutku kada iz Brisela više ne stižu saveti ili predlozi, već otvoreni ultimatumi kojima se južna srpska pokrajina definiše kao potpuno nova država. Sa svim pogodnostima i obavezama koje takav status predviđa. Nema sumnje, trebalo je na neki način sačuvati obraz i predsednik EP je u to uložio sve svoje diplomatsko umeće.

U tom smislu, nisu izostale ni pohvale srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću, u čijim je stavovima evropski gost pronašao sasvim dovoljnu potvrdu da ono što traže nalogodavci iz Brisela ima u Beogradu sagovornika voljnog da sluša. Poznate fraze da je Srbija deo Evrope, važan činilac na zapadnom Balkanu i da kao takva ima posebnu odgovornost još jednom su pale na plodno tlo.

Ipak, malo dublje zalaženje u ono što je poručio Tajani samo je potvrdilo da su se sve priče o „potrebi normalizacije odnosa između Beograda i Prištine“, praktično, svele na dva nedvosmislena zahteva Srbiji: 1. Dozvoliti Kosovu da stekne status nezavisnog međunarodno-pravnog subjekta i 2. Priznati tu činjenicu! Jednom za svagda. U protivnom, umesto Srbije to će učiniti Evropska unija.

Tajanija je dodatno na muke stavilo najnovije saopštenje Španije da nikada neće priznati secesiju južne srpske pokrajine, ili mogućnost nelegitimnog stvaranja nove države, kao ni mogućnost da ona, na bilo koji način, postane punopravan član međunarodne zajednice. U Madridu, jednostavno, ne žele da u sopstvenim okvirima dobiju sličnu moru. A nedavno referendumsko izjašnjavanje građana španske pokrajine Katalonije o nezavisnosti moglo bi da bude upravo to.

Žestoku reakciju Madrida predsednik Evropskog parlamenta pokušao je u Beogradu da zamagli izjavom kako institucija koju on predstavlja nije ta koja će priznati Kosovo, već će to činiti, ili ne činiti, svaka država zasebno. Pa i Španija.

Na kraju, sve je ispalo prilično nedorečeno i sa mnoštvom pitanja koja prosto naviru posle svake posete nekog evropskog ili američkog zvaničnika našim krajevima. Od ključnog: da li se Srbija još uopšte o nečemu pita, do toga: šta nas čeka, bez obzira na kakvo rešenje pristali.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju.

Direktno

Beogradski glas

Događaj nedelje

Beogradski glas

Naslovna za sredu 21. 2. 2018.

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas