Beogradski glas
Kolumna

Sloboda, ukratko

Beogradski glas

Beogradski glas – Reč „sloboda“, kao i reč „ljubav“, nosi u sebi mogućnosti raznovrsnih vrednosti koje spadaju u zajedničku baštinu  vrste kojoj pripadamo, kao i nekolike psihološke zamke s kojima se svakodnevno  suočavamo. Tumačenja pomenutih vrednosti i zamki zahtevala bi čitavu biblioteku rasprava, ne jednu knjigu ili stranicu-dve ovog teksta.

Šta je to što ovu reč, koja svakom izgleda jasna kao dobar dan, čini tako složenom, nabijenom značenjima, nezaobilaznom u ličnom i kolektivnom životu i potencijalno opasnom?

Odgovor se, kao i svaki uvid u značenja ili način tumačenja, nalazi u njoj samoj, u njenoj sveobuhvatnosti.

Sloboda je sve ono što mi pod njom podrazumevamo, želimo, krijemo ili nameravamo, sve ono što nam pritom pada na pamet i sve ono što ostaje izvan naše svesti.

Mogao bih ovom prilikom citirati desetine misli i formulacija poznatih filozofa, mislilaca, umetnika, političara i intelektualaca, ali  neću. Dopustiću sebi slobodu – još jedan način upotrebe ove reči koji može dati dobre ili loše rezultate – da pred vas iznesem šta, po mom mišljenju, sloboda nije, šta ne može i ne sme biti.

U orvelovskom svetu jedan od slogana koji su svi obavezni ponavljati glasi: „Sloboda je ropstvo“. To je doslednije i po svojim posledicama teže od one senžistovske fraze: „Nema slobode za neprijatelje slobode“.

Izvrgavajući ruglu svet totalitarizma, Orvel sam je hteo reći nešto suprotno:  Sloboda nije ropstvo. Ni ropstvo nije sloboda. To nisu neprijateljska ili suprotstavljena stanja pojedinaca ili kolektiva, grupa ili plemena, klasa ili kasta. Ta dva stanja se isključuju. Jedno ne ide s drugim. Na društvenom planu ona su mogla postojati – kao u civilizacijama koje smatramo pretečom naše, humanističnije po sopstvenom mišljenju – ali nikada na pojedinačnom: ili si bio rob ili nisi.

Između slobode i ropstva nema međustanja.

Sloboda je pravo svakog pojedinca, to danas retko ko javno osporava. U brojnim filozofskim, pravnim i zakonskim tekstovima stoji da se ljudi rađaju slobodni. Znači li to da je sloboda svakog pojedinca dobijena jednom za svagda i  neograničena? Odgovaram: ne znači. Jer da je takva, bila bi sloboda jednoga koja ukida ili ograničava slobode svih drugih.

Sloboda nije nešto što se dobija rođenjem i opravdava prostim postojanjem i radom na produžavanju vrste. Sloboda nije nedeljiva kao što nije ni deljiva, zato što nije objekat ni apstrakcija. Sloboda pojedinca nije  neograničena. Njena bezgraničnost proizvela bi ukidanje pojma i uništenje njegove suštine, osećanja lične slobode koje je bezgranično, ako ne škodi drugima.

Paradoks slobode je upravo u tome što ona, da bi ostala to što jeste i ono što može biti, mora ograničiti slobodu pojedinca slobodom drugih pojedinaca – i tek onda postoji mogućnost opšte slobode, koja je istovremeno i obaveza svakog pojedinca.

Ako ne čuvaš slobodu drugih, kako će drugi čuvati tvoju? Ako to ne radite zajedno i saglasno svojim verovanjima i ubeđenjima, nijedan od vas dvojice neće biti slobodan.

Smatra se da je čovek društveno i političko biće. Kao što je deo životinjskog sveta, jedino razumno stvorenje snabdeveno mišlju i govorom i biće koje teži transcendentalnom. Kakva je, dakle, društvena sloboda koja zaslužuje
to ime? I koje su to političke slobode koje ne isključuju pojam slobode?

Društvena sloboda nije ako društvo ima potpunu vlast nad pojedincem, ako određuje šta će misliti i kako će živeti, u šta će verovati i koje će seksualne navike imati: njen uticaj bi trebalo da se završava tamo gde počinje sloboda pojedinca.

Demokratija ne obezbeđuje slobodu svakome, već samo mogućnost da se pod istim uslovima kao svi drugi bori za svoju slobodu. Jer sloboda izbora otvara vrata tome da se sloboda ne izabere, kao što se dešavalo u prošlosti. I da se izabere ono što je suprotno slobodi.

Rat nije sloboda već iznuda i prisila. Ubistvo nije put prema slobodi. Nasilje ne donosi slobodu ni onom ko ga koristi. Laž nije sredstvo slobodnih ljudi. Medijska manipulacija ne doprinosi slobodi. Cenzura je protivnik slobode.  Verska, rasna i nacionalna netrpeljivost rade protiv slobode. Mržnja nije sredstvo slobode. Strah od drugih i strah koji treba zadati drugima nisu instrumenti slobode.

Dodajte ovome sve one stvari za koje smatrate da nisu sloboda, saberite ih sami sa sobom i uporedite sa drugim hipotetičnim spiskom: šta sloboda jeste.

Ako je spisak stvari koje nisu sloboda duži od spiska stvari koje sloboda jesu, onda to vreme, to društvo i ta politika nisu za slobodne ljude.

Ako ste zadovoljni slobodom koju imate, onda glasajte za one koji su vas ubedili da odustanete od slobode.

Piše: Vidosav Stevanović

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

Be the First to Comment!

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Bruka meseca

Naslovna za sredu 18. 04. 2018.

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas