Ekonomija

Satnica za đački rad 80 evrocenti

Piše: B. Krivokapić

Beogradski glas – Po Zakonu o dualnom obrazovanju, đacima srednjih stručnih škola propisana je obaveza rada kod jednog ili više poslodavaca najduže šest sati dnevno, odnosno 30 sati nedeljno, za šta će biti plaćeni najmanje 70 odsto minimalne cene rada ili 91 dinar po satu, ali samo za ono što se smatra „produktivnim radom“.

Braneći Zakon, predstavnici Vlade tvrdili su da će se njegovom primenom omogućiti prilagođavanje srednjeg stručnog obrazovanja potrebama privrede, smanjivanje stope nezaposlenosti mladih do 25 godina i jačanje konkurentnosti srpske privrede, te da đaci neće biti u radnom odnosu, pa samim tim ni novac koji će dobijati neće predstavljati naknadu za rad, već vrstu stipendije-motivacije za učenje i sticanje znanja koja će im biti neophodna u daljoj karijeri.

Po kojim će se kriterijumima deca „motivisati“ – budući da u Zakonu piše da se novčana naknada odnosi samo na „produktivan rad“, a nigde se ne navodi šta se pod tim podrazumeva – nije poznato. Time je poslodavcima ostavljen prostor da učenicima proizvoljno određuju radne sate, a time i iznos „stipendije“, dok deci ostaje, što bi rekao pokojni Minimaks, da se žale emisiji „Od glave do pete“.

Jer oni nisu radnici, već samo učenici koje ocenjuju „instruktori“ zaposleni kod poslodavca i čije znanje proverava komisija u kojoj opet sede „predstavnici poslodavca“ koje imenuje Privredna komora, pa je teško verovati da će se buniti protiv onih od čijeg suda im zavisi i iznos „stipendije“ i ocene u knjižici.

Kritičari su Zakon o dualnom obrazovanju okarakterisali kao „sistem prinudnog rada za decu“ i „mehanizam za obezbeđivanje sigurnog priliva jeftine radne snage privatnim kompanijama“. U primedbama Agencije za borbu protiv korupcije istaknuto je da Zakon „ne predviđa obavezu poslodavca da učenicima obezbedi dostojanstvene uslove rada“ niti predviđa obavezu objavljivanja ugovora o dualnom obrazovanju koje sklapaju škole i poslodavci. Procenjujući rizik korupcije, Agencija je ocenila da su Zakonom Privrednoj komori Srbije dodeljena prevelika ovlašćenja, čime je ovoj instituciji „bez odgovarajućeg obrazloženja prepuštena značajna uloga u oblasti dualnog obrazovanja“.

Srbija bez Nemačke ne može, rekao je nedavno Aleksandar Vučić. Da je tako, potvrđuje i činjenica da je Studija izvodljivosti dualnog srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji naručena baš od Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GIZ).

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Bruka meseca

Naslovna za sredu 16. 05. 2018.

Politika beogradski glas

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas