Beogradski glas
Kolumna

Saša Radulović: Opozicija znači opoziciju partijskoj državi

Beogradski glas

Beogradski glas – Nisu svi opozicija. Kada se kaže opozicija, opozicija čemu? Opozicija partijskoj državi, korupciji, tajnim ugovorima, nameštenim tenderima, partijskom zapošljavanju, uticaju na medije, pravosuđe… To predstavlja liniju razdvajanja pozicije i opozicije danas u Srbiji. Postoji pozicija koja radi sve ove nenormalne stvari i želi da zadrži status kvo i svoje privilegije, opozicija koja se bori za promenu, ukidanje partijske države i sistem koji radi u interesu građana. Postoji i siva zona, u kojoj su oni koji su malo pozicija, malo opozicija, koji se suštinski ne razlikuju od onoga što radi pozicija. Doduše, ne tuku ljude. Oni su kamuflirana pozicija.

Najbolji primer kamuflirane pozicije su Šabac, Čajetina, Novi Beograd, Stari grad, Paraćin. Opštine u kojima SNS nije na vlasti, a čiji se čelnici ponašaju isto kao i SNS: zloupotrebljavaju javne resurse, partijski zapošljavaju, nameštaju tendere, upravljaju svojim medijima. Beograd i cela Srbija zaslužuju bolje.

Opoziciju u Beogradu čine „Dosta je bilo“, „Ne davimo Beograd“, „Beli – Samo jako“ i „Dveri“. Ove četiri političke opcije su neucenjene, nikada nisu zloupotrebljavale javne resurse. Imaju veoma različite programe. Od anarhističko-komunističkih do nacionalnih desničarskih ideologija, uključujući i komično-satirične. Te razlike postoje, ali ostaje da su – neucenjene.

Crvena linija politike nastaje između normalnog i nenormalnog, jasnog i sumnjivog, pravog i lažnog, istinitog i obmanjujućeg, poželjnog i neželjenog, čistog i prljavog.

Normalno je da neka stranka usmerava spoljnu politiku ka Zapadu ili Istoku. EU je super i sumnja u Evropsku uniju i zajednicu evropskih naroda uobičajena je i normalna pojava u svim zemljama Evrope. Glomazna i neefikasna evropska birokratija jeste problem i za građane Evropske unije. Ono što nije normalno, uobičajeno niti dozvoljeno jeste da stranke i njihovi članovi pljačkaju zemlju i da u našoj zemlji, na našim leđima, preko naših džepova za sebe stvaraju privatnu državu. Da zarad finansiranja tog izvitoperenog parazitskog sistema otimaju vaše penzije, smanjuju vaše plate, povećavaju namete i poreze, prikrivaju korupciju. I proevropske i evroskeptične stranke su do sada pokazale isti talenat i umeće za korupciju, tajne ugovore, partijsko zapošljavanje, bahatu samovolju, urušavanje institucija sistema, sputavanje slobode medija, ucene, zastrašivanje i kupovinu glasova na izborima.

To mora i treba da bude crvena linija politike, a ne sumnja u Evropsku uniju i demokratske vrednosti, što je samo namerna i vešta zamena teza. Glavni problem Srbije jesu partokratija i njen partijski parazitski sistem. Žrtve su građani. Žrtve smo svi mi.

SNS je rak na leđima Srbije i svih nas, njenih građana koji u njoj žive. Ne zato što je reč o SNS-u i što je reč o pogrešnoj ideologiji – već zato što nema ideologiju. Isto čine i druge stranke koje na različitim nivoima vlasti kao paraziti žive na račun građana: Dačić, Ljajić, Vulin, Ilić, Čanak… Da ne nabrajam dalje.

Pristojni i čestiti ljudi s parazitima ne prave dogovore. S parazitskim strankama se ne prave koalicije. Ni predizborne ni postizborne, nikakve. Jasno je zbog čega – kad pomešate čisto i prljavo – i dalje ostaje prljavo. Ne postoji manje ili više uprljano. Prljavo je prljavo i zato neukaljani nemaju šta da rade niti da dogovaraju sa onima koji se decenijama okorišćavaju o građane i državu. Sa onima koji su državu prisvojili, besomučno je pljačkaju i besramno lažu građane.

Srbiji su potrebne nova politička kultura i nova politička podela. Ne nova (stara i prepakovana) elita, već nova politička preraspodela. Srbija i njeni građani zaslužuju čestite, neukaljane i neucenjene ljude koji ne pristaju na prljave igre. Građani i Srbija zahtevaju nova pravila igre između vlasti i opozicije, novu podelu uloga u opoziciji, nove zavete i novu tačka okupljanja.

Srbiji je potrebna deklaracija političkih stranaka protiv pogubne partokratije. Da se prebrojimo i razdvojimo na normalne i nenormalne, iskrene i lažne, javne i tajne, „naše i njihove“. Pošto su reči jeftine, a papir trpi sve, osim deklaracije, potrebno je još nešto jasno i očigledno. To nešto, preko potrebno, zove se – POTPUNA TRANSPARENTNOST.

Gde god da su na vlasti, bilo u opštinama, gradovima ili na nivou republike, stranke moraju da uvedu POTPUNU transparentnost. To je prva prepreka parazitiranju. Svaki ugovor mora da bude javan, objavljen na internetu kako bi svaki građanin imao uvid u to gde se troši njegov novac. Sva imovina popisana, a popis objavljen. Svaki potrošeni dinar iz javnog sektora javno dostupan. Sve sistematizacije radnih mesta u javnom sektoru moraju i da budu javne, sa sve kriterijumima i merenjem radnog učinka. Za ceo javni sektor: Vladu, ministarstva, agencije, pokrajinu, sekretarijate, opštine, ali i kulturne, zdravstvene, prosvetne ustanove, javna i državna preduzeća, za sve. To je potpuni i najbitniji otklon od korupcije i partijskog zapošljavanja.

To je crvena linija politike. To je i uputstvo kako da, recimo, jedan Čanak, ili Stamatović, ili Dušan Petrović od parazita postanu normalna politička opcija: uvedu POTPUNU transparentnost gde god su na vlasti. Oko toga bi svaka normalna, prava i istinska opozicija morala da se složi. Oni koji to odbiju sami sebe svrstavaju na onu drugu stranu – na onu na kojoj nemamo šta da tražimo i s kojom nikad ništa zajedničko nećemo imati, niti se dogovarati. Za pokret „Dosta je bilo“ to je crvena linija politike preko koje nikada neće preći.

Neophodno i hitno se mora napraviti diferencijacija na stranke koje bi da sačuvaju vlast ne menjajući sistem, na one koje bi da osvoje vlast takođe ne menjajući sistem i one koje kao preduslov vladanja vide promenu postojećeg nakaradnog sistema pogubnog i po državu i po narod.

Na političkoj sceni Srbije se već gotovo tri decenije smenjuju jedni te isti ljudi. Potrebna je promena. Srbiji su potrebni nova politička scena i nova pravila igre: POTPUNA TRANSPARENTNOST. Ljudi neopoganjeni vlašću da se ne bi kaljao termin – opozicija.

Direktno

Beogradski glas

Događaj nedelje

Beogradski glas

Naslovna za sredu 21. 2. 2018.

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas