Reportaža

Vlast rado udara na nemoćne

Piše: Radenka Marković

Foto: E-stock Agency/ Katarina Mihajlović, Udruženje „Krov nad glavom“

Beogradski glas – Na prolazu ispred zgrade parkirani policijski automobili, šetkaju se policajci, izvršitelji, novinari, foto-reporteri, snimatelji, a na ulazu u zgradu nekoliko desetina stanara i aktivista udruženja „Krov nad glavom“ i „Kolektivna odbrana stanara“, koja pomažu građanima kad ih zadesi nevolja zvana prinudno iseljenje. Tako je u ponedeljak 23. jula izgledalo jutro ispred zgrade u Ustaničkoj ulici 244g u Beogradu, odakle je trebalo da počne prinudno iseljavanje stanara iz 11 stanova Komesarijata za izbeglice i migracije.

Neki izbegli iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, neki s Kosova i Metohije. Većina se ovde uselila pre desetak godina. Ne kriju da su ušli sami, na svoju ruku, bez pravnog rešenja. Nevolja ih naterala. Stanovi bili prazni, a oni nisu imali gde. Uostalom, ti stanovi i jesu za izbeglice.

Sporno je samo to što nemaju nikakva rešenja. Nevolja se ne računa. Zato ih i iseljavaju, a u stanove nameravaju da usele druge izbeglice koje su prošle na konkursu Komesarijata za izbeglice. A to čija je nevolja veća, te više zaslužuje da dobije stan, izmereno je paragrafima Zakona o izbeglicama i Uredbe o stambenom zbrinjavanju izbeglica.

Prvi na redu za iseljavanje bio je Dejan Lazović, ratni invalid iz Peći. U zgradu na Konjarniku uselio se 2008. godine. U međuvremenu, od 1999. kad je pobegao s Kosova, bio je prvo u Kraljevu, pa u Kragujevcu, onda prešao u Sremsku Mitrovicu, gde je radio kao vojnik po ugovoru.

– Kad sam bio na terenu, na granici s Kosovom, dobio sam neki psihički poremećaj i otišao u penziju. Primam 15.000 dinara mesečno i radim privatno. U Peći sam prodao sve što sam imao i od toga napravio kuću u Boleču, ali nije bilo dovoljno para da se završi. Fale stolarija, podovi, keramika. Tražio sam od Komesarijata da mi pomogne da završim kuću i odmah bih se iselio odavde. To su mi i obećali kad su u novembru prošle godine takođe dolazili da nas isele, ali od obećanja nije bilo ništa.

Umesto prozora i laminata nudili mu da se preseli u Obrenovac. U kasarnu gde su nekada živeli oficiri a sada žive migranti. To su nudili i drugim stanarima iz Ustaničke 244g. I Sergeju iz Sarajeva, koji je u ratu ostao bez noge. Sada je prvi Dejanov komšija. Živi sam.

– Kad smo išli tamo, rekao je da nema ništa protiv migranata, ali kad ih vidi, pred oči mu se vrati rat – priča Dejan.

Razume Dejan i izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske koje su dobile stanove na konkursu. Ista ih je nevolja snašla. Ali traži i razumevanje za sebe i svoje komšije. Kaže, nisu oni nikakvi kriminalci, nikome ništa nisu uzeli, a ovde su ušli jer nisu imali gde. Da im nije neprijatelj, pokušao je da kaže i Anki i Mihailu Olujiću iz Obrovca, bračnom paru koji je na konkursu dobio stan u kome on još živi. Olujići su se u ponedeljak pojavili ispred zgrade u Ustaničkoj. Mučan je to razgovor bio. Kada su videli da može da preraste i u sukob, ljudi iz Komesarijata sklonili su Anku podalje.

I sve je ostalo samo na ivici incidenta. Posle nekoliko sati svi su se mirno razišli. Ali sutradan je ta ivica pređena i drugi dan iseljenja počeo je i protekao mnogo mučnije od onog šetkanja i merkanja s početka teksta. Naime, policija je u ranim jutarnjim satima, stanari kažu da je bilo oko pet, blokirala prilaz zgradi kako bi izvršitelji mogli neometano da uđu unutra.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas