Reportaža

Vlasnica ćevabdžinice pomaže deci: Bakšiš daje mališanima za užinu

Piše: Radenka Marković

Beogradski glas – Na prvi pogled, ćevabdžinica kao i svaka druga. Ali ćevabdžinicu Andrijane Petrović na Banjici od drugih razlikuje kutija za bakšiš na ulazu i način na koji se ovde bakšiš troši. A kako se troši, objašnjava natpis na kutiji: „Za malu decu koja nisu dobila parice za užinu. Tražite, deco, parice u kutiji su vaše“.

Dakle, umesto da bakšiš koji dobiju od gostiju stave u svoj džep, zaposleni u ovom lokalu ga ostavljaju u pomenutu kutiju. Od tih para oni deci koja bi da kod njih kupe pljeskavicu ili ćevape, a nemaju novca, dodaju onoliko koliko im fali da bi kupili užinu.

– Takve dece stalno ima. Dođu tu u grupama njih nekoliko, obično iz sportskog centra posle treninga, neki kupe da jedu, a drugi samo gledaju. Lepo vidim da su gladni i da bi i oni jeli, jer su posle treninga svi gladni, ali nemaju para da kupe. Bilo mi je žao da ih gledam gladne – priča Andrijana.

Iz tog njenog saosećanja rodila se i ideja o kutiji za bakšiš. Gosti ostavljaju koliko ko može i hoće, od 10, 20 dinara pa do 100 i više. Nakupi se za mališane sa malim džeparcima.

– Kad vidim da im zafali, ja izvadim pare iz kutije i dodam koliko treba. Nekada nemaju ništa, pa uzmem svih 200 koliko, recimo, košta pljeskavica. Njima bude neprijatno, ali uzmu i lepo se zahvale.

Kada bi svako pomogao koliko može

Nekada, priča Andrijana, po ceo dan ne dođe nijedno dete kome treba dodati iz kutije, a nekada u istom danu bude njih desetoro.

Bude naravno i onih koji zloupotrebljavaju ovu ideju pa, iako je očigledno da imaju novca, pokušavaju da dobiju nešto za džabe. Ali to se uvek vidi i lako se razluči da li je reč o prevari ili dete stvarno nema novac.

Kutija na ulazu u lokal stoji tu pune dve godine, ali tek kada je nedavno jedna mušterija na internet postavila sliku, po gradu se pročulo za humanu devojku Andrijanu.

Ona ne vidi ništa posebno u svom potezu, niti u njemu ima ičeg marketinškog. On je motivisan samo iskrenom, skoro dečjom željom da pomogne drugima. Pa i sama je do juče bila dete, kada je kutija stavljena, imala je samo 22 godine.

– Ne mislim da sam uradila bilo šta naročito. Moja jedina želja je da i drugi urade nešto slično, odnosno ono što zaista mogu. Kada bi svako pomogao onako koliko može, svima bi nam bilo bolje i lakše. Niko ne bi bio gladan.

Nije joj ovo humanitarno prvenče. I ranije je pomagala. Prikupljala je novac za Institut za majku i dete, ali, kako kaže, niti je njen lokal baš toliko veliki niti je na tako prometnom mestu da su mogli da skupe veliku svotu novca koliko je potrebno za ustanovu kao što je Institut. Ali uradili su koliko su mogli.

Želja mi je da budem policajac

A biće toga još. Jer skoro je sa njom, posle tekstova o njoj u medijima, kontaktirala jedna humanitarna organizacija oduševljena Andrijaninim potezom i pozvala ju je da se pridruži njihovim humanitarnim akcijama.

– Nadam se da ću lepo sarađivati s njima. Humanitarnih organizacija treba da ima što više, pa makar pomagale i samo jednom čoveku.

Osim što pravi i prodaje ćevape i pljeskavice, zbog kojih neke mušterije i iz drugih delova grada namenski dolaze na Banjicu, i iz kase za bakšiš dopunjava male dečje džeparce, Andrijana studira. I to menadžment, ali priznaje da joj od posla u lokalu gde radi već pet godina, poslednje dve i kao vlasnik, ne ostaje mnogo vremena za učenje.

Ona se ipak ne predaje i hrabro gura na dva fronta, a potajno se nada i želi da uspe u nečem sasvim trećem. Da je u Sremskoj Kamenici prime na godišnju obuku za policajca.

– To mi je životna želja. Konkurisala sam i čekam šta će biti. A volela bih najviše na svetu da me prime.

Humani policajac. Lepo zvuči.

Nudili su mi ljubav i brak

Posle objava u medijima ljudi joj prilaze i kažu svaka čast. Ne samo mušterije i oni koji je poznaju već i sasvim nepoznati ljudi.

– Na ulici me prepoznaju i čestitaju mi. To već nisam očekivala. Drago mi je što primećuju humanost, ne zato što je reč o meni nego da ovo probudi svest u ljudima da drugima treba pomagati. A bilo je i ponuda za ljubav i brak. Ne uživo, nemaju herca za to, nego preko društvenih mreža. Ali nisam trenutno za udaju – kaže uz osmeh Andrijana Petrović.

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas