Reportaža

Van turističke rute – Železnički muzej: Istorija na šinama

Piše: Radenka Marković

Foto: Železnički muzej

Stara parna lokomotiva ispred jednog od ulaza u zgradu Direkcije „Železnica Srbije“, gde je smešten Železnički muzej, prava je pozivnica za namernike i slučajne prolaznike da zavire u ovaj muzej i obiđu stalnu postavku koja svedoči o nastanku i istoriji železnice u svetu i kod nas. Ona je takođe i primer kako za čuvanje železničkih eksponata nekada treba puno prostora, zbog čega se mnogi od njih nalaze napolju, na otvorenom.  

A eksponata je mnogo jer bogati muzejski fond, kako navodi Strahinja Vuković, direktor Železničkog muzeja, sadrži više od 40.000 predmeta. Podeljeni su u četiri zbirke – tehničku, istorijsku, umetničku i zbirku primenjenih umetnosti.

Prvo ime – gvozdeni put

Na početku stalne postavke, uostalom kao i na početku razvoja železnice, izumitelj ove vrste saobraćaja Džordž Stivenson, odnosno njegova gipsana bista i makete dve Stivensonove parne lokomotive.

– Maketa jedne od njih, čuvene „rakete“, koja je napravljena pre oko dva veka, rađena je u razmeri jedan prema tri. Originalna „raketa“ čuva se u Muzeju nauke u Londonu, a ovu našu, prema nacrtima londonskog muzeja, uradila je Studentska zadruga Univerziteta u Beogradu. I mnoge druge eksponate, odnosno modele lokomotiva ovde, radili su zapravo studenti. Osim „rakete“ posetioci mogu da vide i maketu još jedne čuvene Stivensonove lokomotive. Reč je o modelu „No 1“ – priča Vuković.

Pisane legende, na srpskom i engleskom jeziku, koje su pripremili kustosi Muzeja, pojašnjavaju izložene predmete i slike i pomažu posetiocu da lakše prati izložbu i sazna o razvoju železnice i važnim događajima vezanim za nju. Jedan od propratnih tekstova odnosi se na početak železnice u Srbiji i kaže da se kod nas pruga prvi put pominje 1838. godine, za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, i to pod neobičnim, originalnim imenom – gvozdeni put. Tekst o tom novom, gvozdenom putu u „Srpskom narodnom listu“ naslovljen je sa „Gvozdeni put i parovoz“.

– A prva pruga bila je pruga Beograd–Niš. Izgrađena je 1884. godine. Slika lokomotive koja je vukla prvi svečani voz zapravo je uveličana sa jedne razglednice. Uveličali smo i faksimil reda vožnje tog prvog svečanog voza, pa se lepo vidi da je on iz Beograda krenuo u 8 sati i 35 minuta, a u Niš stigao u 6 sati i 23 minuta. Dakle putovao je skoro 10 sati – kaže Strahinja Vuković.

Gusta mreža iznad Dunava

Osim modela raznih lokomotiva, slika, među kojima je i ona na kojoj kralj Petar napušta voz u Uroševcu pri povlačenju preko Albanije, o istoriji i razvoju železnice svedoče i karte i mape železničke mreže. Tako se na mapi s kraja druge decenije 20. veka jasno vidi kako je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, u pojasu iznad Dunava, za razliku od većine delova tadašnje države bila gusta železnička mreža.

U Muzeju se čuva i mnogo sitnih predmeta, neophodnih za obavljanje raznih poslova u železničkom saobraćaju. Pažnju posetilaca najviše privlače čuveni železnički fenjeri iz različitih perioda, kape i uniforme železničara, induktivni telefoni koji su služili za komunikaciju među stanicama, železnički satovi, kondukterska klešta, signalni loparići, zastavice.  

Posebno je zanimljiva zbirka primenjenih umetnosti, u čijoj su stalnoj postavci, između ostalih, kožna fotelja, mali stočić, dva svećnjaka i stoni sat iz salona kralja Petra I Karađorđevića, te fotelje iz salona Franca Jozefa I.

– U depoima se čuva i umetnička zbirka sa oko 250 slika, među kojima su i dela Miće Popovića, Bože Ilića, Petra Omčikusa – navodi Strahinja Vuković i dodaje da se u ovoj zbirci, osim dela koja se bave železničkom tematikom, čuvaju i slike pejzaža, mrtve prirode i slično.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!


Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 22. 05. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas