Reportaža

Studenjak 2018: Želje i mogućnosti jedne generacije

Beogradski glas

Beogradski glas – Stara izreka kaže da slika vredi hiljadu reči. Ali takođe postoje i moćne reči, koje, kad se izgovore, izazivaju hiljadu asocijacija. Jedna od reči koja može bez problema da ponese taj epitet svakako jeste „Studenjak“, nadimak najvećeg studentskog centra na Balkanu. Zvanični naziv ustanove je Studentski dom „Studentski grad“, ali ime kome su kumovale prve generacije stanara doma ostalo je do danas. U našem glavnom gradu postoji desetak studentskih domova, ali nijedan nema tu auru i unutrašnju energiju kao ovaj. Legenda kaže da je nadimak dobio zbog velikih hladnoća kojima su bile izložene mnoge generacije studenata tokom boravka u njemu. U četiri paviljona boravi više od četiri hiljade studenata. Živeti kao „ilegalac“ u „Studenjaku“ bilo je svojevremeno statusni simbol, gest tihog prezira autoriteta i nepristajanja na pravila igre koja su propisana od studentskih službi, tj. države.

Mnogo je uspomena koje se ovde javljaju na svakom koraku, na svakim vratima. Ima nečeg neobjašnjivog kada čovek uđe u „Studenjak“ na Plavoj kapiji; počne da oseća kao da ga goni i gura huk neke nevidljive sile. Zabavan je taj tempo, prava fantazmagorija. Čak i oni koji nikad nisu ovde živeli priznaju da žale što nisu bili deo te priče, što nikad nisu u pauzama učenja popili kafu u Bistrou, meditirali na Klupicama, u četvrtak veče izašli u ,,Menzoteku“ i ,,došli sebi“ u nedelju. A tek famozne žurke u studentskim sobama na kraju semestra…

Sladak je studentski život, ali iznad tog osećaja trenutne bezbrižnosti lebdi Damoklov mač gorkog pitanja – šta i kuda posle studija? Ne treba se udubljivati u državne statistike i medije, dovoljno je osvrnuti se oko sebe i saznati koliko je perspektivno studirati u Srbiji. Velika nezaposlenost, biroi prepuni diplomiranih inženjera, pravnika, politikologa, ekonomista… Čitava armija nezaposlenih visokoobrazovanih kadrova. Cinik bi rekao da je danas put do biroa za zapošljavanje popločan dobrim namerama. Logična posledica sankcija, ratova i pljačkaške privatizacije ili kako se to eufemistički kaže: tranzicije. I to traje tako dugo da se javlja neverica kada se pročuje da je neko našao posao u struci. „Politikin Zabavnik“ bi mogao da uvede rubriku ,,Verovali ili ne – taj i taj se zaposlio u struci“. Deo problema su, svakako, i privatni fakulteti sa inventivnim ekspoziturama, gde lenja i mahom bogata srpska nejač sva odreda posta ,,menadžer nečega u nečemu“ i gde je brzina štancovanja diploma sinhronizovana sa uplatama rata za školarinu.

Studenjak“, kao jedan od nukleusa intelektualne elite Beogradskog univerziteta, imao je svojevremeno moć da, povremeno, zastraši i primora na kompromis vodeće ljude gradskog establišmenta. Nekada je jedna varnica mogla da zapali revolucionarni duh ovog akademskog centra, a danas je njegov uticaj na politička zbivanja beznačajan i posve bezopasan. Davnih godina studenti su se tukli sa policijom a imali su sve besplatno, dok su danas srećni kada četvrtkom u menzi zateknu pohovani kačkavalj.

Šta o svemu tome misli, pitamo budućeg teologa Marka Uroševića, koji je iz Kragujevca došao u „Studenjak“. On je na master studijama na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu. Živi u drugom bloku, G-krilo. Već na prvi pogled odaje utisak čoveka koji čita dubokoumne knjige, a kada se uđe u njegovu sobu, prvi utisak dobija i potvrdu. Na policama knjige stručne tematike, biseri svetske literature poput Dostojevskog, a od domaćih autora dela Vladete Jerotića. Dok poslužuje kafom nenadanog gosta, Marko priča: „U pravu su oni koji su rekli da biti student podrazumeva živeti u ’Studenjaku’. Ovde sam punih pet godina, evo zagazio i u šestu. Mali je prostor, od luksuza ni ’l’, ali uz dobrog cimera sve se da podneti. Jeste da soba ima devet kvadrata, ali je i stanarina dve hiljade dinara. Osim toga, socijalni život je veoma dobar, stekao sam mnogo prijatelja.“ A i svoju devojku je ovde upoznao, dodaje uz osmeh. Na pitanje kako se finansira, budući teolog odgovara da mu njegovi ne šalju novac, sam zarađuje tako što peva u obližnjoj crkvi, a poneki posao odradi honorarno. Namerava da upiše doktorske studije i bude sveštenik tamo gde je crkvi potrebno. Ne planira da ode iz zemlje iako je i te kako svestan situacije. Mišljenje o aktuelnim političko-ekonomskim prilikama u Srbiji Marko iznosi diplomatski i, razume se, teološki: ,,Uvek može bolje, ali građani su dužni da svoj sud donesu na izborima. Svaka vlast je prolazna, dok je verujućem čoveku jasno da je vlast Hristova i Njegovo carstvo neprolazno.“

Iskra Bisenić, studentkinja Filozofskog fakulteta, u „Studenjak“ je došla iz Goloboka, sela nadomak Smederevske Palanke. Izgled ume da prevari. Pojavom odaje utisak da je student prava ili ekonomije, a u stvari proučava Tacita i Tukidida. ,,Već tri godine živim u Trećem bloku, imam dve cimerke i dobra je atmosfera, nikada nije dosadno“, kaže Bisenićeva. „Pre ’Studenjaka’ živela sam u domu ’Karaburma’, gde ceo sprat deli jedno kupatilo, a ono mi je ovde u sklopu sobe. ’Studenjak’ je hotel ’Kraun Plaza’ za dom na Karaburmi“, konstatuje ona. Idiličnu konverzaciju rizikujem da pokvarim pitanjem – šta će sa diplomom Filozofskog fakulteta u današnje vreme, kada je potreba za tim kadrovima skoro pa nikakva. Iskra se ne da zbuniti: „Znam da je to, nažalost, istina, ali se ne kajem. Volim istoriju i od malih nogu sam znala šta ću da studiram. Novac jeste bitan u životu, ali neću da pratim trendove i studiram tamo neki menadžment. Posle osnovnih studija upisaću master na matičnom fakultetu. Ne planiram odlazak u inostranstvo, ovde mi je porodica, ona mi je najvažnija u životu. Ako ne bude posla u struci, naći će se već nešto. Što kaže čuveni srpski vojskovođa, ’život je duga i teška borba’“, zaključuje buduća istoričarka.

Ne misle svi ovde da treba čekati strpljivo. Da je bolje sutra odmah posle sledećih parlamentarnih izbora, da se izdržimo samo još malo… Danilo Vujović je apsolvent na Fakultetu organizacionih nauka, živi u Prvom bloku. Ovaj Leskovčanin je odavno shvatio da, kako kaže, nikada neće biti bolje u Srbiji. ,,Odlazak iz zemlje više nije pitanje avanturizma, već jedini smisleni čin. Većina ljudi koje znam rade na tome, po svaku cenu. Nije to više ni stvar novca, ljudima je postalo muka od političara“, veli Vujović i dodaje da je problem u sistemu. ,,Preciznije, problem je to što sistem ne postoji! Naši ljudi u svetu lepo žive, rade… Eto, na primer, Austrija je svega pet stotina kilometara od nas, a kao da je na Mesecu. Ovde ljudi ginu na poslu za trideset hiljada dinara, plus rade na crno, pa još bez ikakvih prava. Je li to ono čemu bi trebalo da težim? Šta su govorili 5. oktobra? Biće bolje, samo se malo strpite. Isto to govore i danas. Dovoljno je samo videti da su likovi iz devedesetih i dan-danas aktuelni na političkoj sceni i dalja priča gubi smisao“, rezigniran je Vuković. Upitan za planove, veli da će pokušati da upiše master studije u Austriji i da će dati sve od sebe da ostane tamo. ,,Kocka je bačena“, kaže uz blag osmeh.

Napuštam „Studenjak“ misleći o ovim mladim ljudima. Uz želju da svako od njih uspe u svom naumu i da im godine koje su proveli u ovom domu neće biti uzalud. I nadu da će trud, novac i volja koje ulažu u sebe ipak naći potvrdu, makar kod onih koji umeju da razlikuju i cene pravog akademskog građanina od „diplomiranog korporativnog menadžera nečega u nečemu“.

Miloš Lučić

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 08. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas