Reportaža

Pet vekova beogradskih kafana

Piše: Radenka Marković

Beogradski glas – Da su kafane omiljena sastajališta Beograđana, dobro je poznato, ali manje je poznato da je prva kafana u srpskoj prestonici otvorena pre skoro pet vekova. Naime, kako u knjizi „Mehane i kafane starog Beograda“ tvrdi dr Vidoje Golubović, prva kafana u Beogradu otvorena je davne 1522. godine.

Bilo je to na Dorćolu, negde u današnjoj Ulici cara Dušana. Otvorili su je Turci, 32 godine pre nego što je prvu kafanu dobio njihov Carigrad, a 70 godina pre Sarajeva. Gradovi u zapadnoj Evropi kafane su dobili znatno kasnije.

Od tada pa do danas, u beogradskim kafanama zbile su se mnoge stvari važne za sam grad i državu Srbiju.

Od pesnika do zaverenika

– Prva sijalica u Beogradu zasijala je upravo u kafani. Zvala se „Hamburg“ i nalazila se, zamislite kakva slučajnost, u današnjoj Masarikovoj ulici, gde je zgrada Elektrodistribucije Beograd. I prvi telefon zazvonio je u kafani, u „Tri lista duvana“, na uglu Ulice kneza Miloša i Bulevara kralja Aleksandra. U kafani je odigrana prva pozorišna predstava, otpevana prva opera, prikazan prvi film u Beogradu. Čak je i prvi sajam knjiga, 1893. godine, održan u kafani. Reč je o „Kolarcu“ preko puta Narodnog pozorišta. I berza je svoj rad započela u kafani – priča Vidoje Golubović i dodaje da su u kafanama osnivana i kulturno-umetnička društva, sportski klubovi…

I mnogi istorijski događaji desili su se u kafani.

– Svetoandrejska skupština, na kojoj je Miloš Obrenović po drugi put doveden na vlast, održana je u kafani po imenu „Velika pivara“. Apis i njegovi zaverenici su upravo u kafani, i to u „Kolarcu“, skovali zaveru o ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage Mašin. U kafanama „Moruni“ „Zlatnoj Moruni“, „Triglavu“ i drugim svoje planove smišljali su mladobosanci i Gavrilo Princip. Kada je 1867. godine knez Mihailo uzeo ključeve grada Beograda od Turaka, kafana je odigrala izuzetno važnu ulogu. Narod koji je došao u Beograd da to proslavi bio je smešten u kafanama. U njima se jelo, pilo, spavalo. Kafana je u tom periodu bila najznačajnija srpska institucija – ocenjuje naš sagovornik.

Po čuvenim kafanama dobijala su imena cela naselja u Beogradu. Tako su nazive dobili Zeleni venac i Lion. Inače, kafani „Lion“ vlasnik je ime dao u znak sećanja na grad Lion i Francusku, odnosno na ratne dane provedene u toj zemlji. I kraj koji danas zovemo „Kod Vuka“ nekada se zvao po kafani „Kod Kamenovića“. Kada je kasnije u tom kraju postavljen spomenik ocu srpske pismenosti Vuku Stefanoviću Karadžiću, i on je preimenovan u „Kod Vuka“.

„Kod pocepanih gaća“

U kafanama se volelo, veselilo, tugovalo. U njima su se uređivale novine, pesnici su svoje nove pesme deklamovali prvo pred kafanskim gostima i tek ako su u kafani bile prihvaćene, to je značilo da su dobre i da mogu pred širu čitalačku publiku.

Beograd nikada nije oskudevao u kafanama, ali bilo je perioda kada ih je imao i previše i kada su bile načičkane na svakom ćošku. Tako je na prelazu iz 19. u 20. vek Beograd na svakih 50 stanovnika imao po jednu kafanu.

Na nevelikom Pozorišnom trgu, današnjem Trgu republike, postojalo je 16 kafana, a u Poenkareovoj ulici od četrdesetak kuća, u 17 su bile mehane ili kafane.

– Bilo je i onih sa čudnim imenima, recimo „Kod ludog čoveka“, pa „Kod ludog bika“ zatim „Pseto koje laje“. Pri kraju Ulice kneza Miloša nalazila se i kafana „Kod pocepanih gaća“.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!