Reportaža

Obična priča jedne penzionerke: Vraćeni smo pola veka unazad

Piše: Mirjana Šćekić

Beogradski glas – Gospođa S. A. jedna je među stotinama hiljada penzionera koji u Srbiji primaju manje od 25.000 dinara mesečno. Došla je na dogovoreni intervju uz pomoć štapa. Kaže, teško se kreće zbog problema sa kolenom, a ima i dijabetes. Ipak, iz nje izbija vitalnost.

„Majkom me zove ne samo ćerka, već i suprug. Valjda se to kod nas poreklom sa juga Srbije prenosi s kolena na koleno, da žena u trenucima najvećih kriza postane stub kuće“, kaže ova 65-godišnja gospođa uz osmeh.

Želi da ostane anonimna, ali ima potrebu da objavi svoju istinu verujući da bi time nekako pomogla ne samo svojoj porodici već i hiljadama svojih sugrađana koji „životare umesto da žive“.
„Bolesni su mi i suprug i ćerka, koja je pre 17 godina proglašena potpuno nesposobnom za rad. Ipak, nema nikakvu pomoć od države. Izdržavamo se od suprugovih 17.000 i mojih 13.000 dinara penzije“, priča S. A. i usput pita da li znamo nekoga za koga bi pravila domaće vanilice i šnenokle kako bi dodatno zaradila za kućni budžet.

Obećavam joj da ću od nje naručiti kolače. Osmeh joj na tren obasja lice. Nastavlja priču saopštavajući čvrstu odluku svoje porodice da zbog egzistencijalne krize napuste Beograd.
„Kada smo to saopštili ćerki, rekla nam je da to znači da ćemo zauvek ugasiti ognjište“, kaže gospođa S. A, a suze joj same potekoše.

„Čuli smo da je u unutrašnjosti život značajno jeftiniji. Istina, tamo sam odrasla, tamo sam se rodila, ali ovde je moj dom već skoro 50 godina“, kaže naša sagovornica.

Odluka o napuštanju grada za jedan stariji bračni par sa bolesnom ćerkom, u uslovima zdravstvene zaštite kakva je u unutrašnjosti, svakako je doneta u očajanju, s obzirom na to da je pristup dijagnostičkim centrima i lekarima uopšte, znatno teži tamo nego u Beogradu.

„Navodno je jeftiniji život tamo, ali, znate, kada odemo leti u taj gradić, vidimo da ljudi ne žive lepo. Svako je okupiran svojim problemima. Rade za minimalce, žure kući, ne druže se, ne posećuju se kao nekada. Žene počinju da prave zimnicu usred najveće vrućine, kad su paprika i paradajz najjeftiniji…“, govori S. A.

Kaže da su morali da prelome i da odluče da napuste Beograd „jer ne mogu glavu da dignu od dugovanja“.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 18. 07. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas