Reportaža

Nedeljko Todorović, meteorolog, planinar, maratonac: Nema lepše klime od beogradske

Beogradski glas

Piše: Radenka Marković

Beogradski glas – Uobičajeno je da svako ponekad tokom radnog veka ne može da dođe na posao. Ali nije baš uobičajeno da to bude prvog radnog dana u životu. Upravo to se desilo Nedeljku Todoroviću, našem poznatom meteorologu. Tako je počela njegova radna karijera u Republičkom hidrometeorološkom zavodu 3. januara 1979. godine, kada je trebalo da prvi put dođe na posao, odnosno dan kasnije kada je na posao stvarno došao.

Razlog nedolaska je, naravno, meteorološke prirode – zavejao ga sneg na Tari.

Primeren početak, nema šta. Kad sam se javio da ne mogu doći na posao, iz Zavoda su me u šali pitali da li ja stvarno mislim da dolazim da radim – seća se uz smeh prvih dana svoje karijere.

To je bio samo formalni početak obavljanja posla meteorologa. Bolje reći civilni početak, jer je kao meteorolog već radio za vreme služenja vojnog roka. Kao „plavac“, prvo u Somboru a zatim u Mostaru.

U vojsku sam otišao pred sam kraj studija, ostao mi je bio još jedan ispit da položim. Radio sam osmatranje, beležio, isto što i sada radim. Avijaciji je meteorologija neophodna. A i mene je spasila mnogih vojničkih obaveza, pa što se kaže, u vojsci pušku nisam video. Naročito mi je bilo lepo u Mostaru. Samo kad sam pobegao iz vojvođanske ravnice jer ja volim brda, planine i vode planinske. Redovno sam obilazio rečicu Radobolju, što se uzvodno od Starog mosta uliva u Neretvu.

Ljubav prema planinama vodila ga je po celom svetu. Prvo se peo na Cer, onda na Triglav, pa Monblan, Kilimandžaro, Pamir, Maunt Vitni u Sijera Nevadi, u Americi. Svaka planina je priča za sebe, ali ipak je najizazovnije bilo na Pamiru.

Ogromna strmina, a sve u ledu i kamenu. Sa 6.000 metara visine vidi se unaokolo na 50 kilometara. Izgleda kao beskraj, a vidi se samo kamen, vrhovi, sneg. I gore nebo. Osećaj jedinstven i neopisiv. Vanzemaljski.

A tek čuveni vrhovi Kilimandžara. Večiti sneg i led Afrike.

Putujući mnoge je klime na svojoj koži osetio. A koja mu najviše prija?

Kada sve saberem i oduzmem, ovde kod nas je klima najprijatnija. Eto, Beograd ima odličnu poziciju i odličnu klimu. Raznovrsna je, pa zimi možemo da uživamo u čarima snega, leti da se kupamo na Adi, Savi i Dunavu. Puno je sunca, a proleća i jeseni blage. Mnogo je lepše u odnosu na recimo sever Evrope i Skandinaviju zbog tamošnjih sumraka polarnih noći, hladnih i jakih vetrova. Opet na jugu, u Španiji, Italiji, Grčkoj leti je neizdrživo vruće, a zimi grmljavine, nepogode, bura. U Beogradu je jedini problem košava, i to samo zato što je neprijatna, a inače je izuzetno korisna jer smanjuje zagađenje od saobraćaja i industrije. Nosi ga iz grada i smanjuje koncentraciju zagađujućih čestica. Najgore je kada zimi nema vetra pa se vazduh ustoji.

Odeljenje za prognozu vremena je najisturenije odeljenje RHMZ prema javnosti, a Nedeljko Todorović već deceniju, dve, najistureniji meteorolog. Nije se, kaže, borio za tu poziciju. Tako ispalo. Kad su počela uključenja meteorologa u radio i TV emisije, sve njegove kolege su se uključivale, ali vremenom su mediji bacili pik na njega. To kako on tumači vremenska zbivanja i daje prognozu ispostavilo se kao podesno za široke narodne mase koje ga odlično razumeju.

Valjda su videli i da nešto znam – kaže u šali.

Ali kad prognoza omane, šale nema. Građani se ljute. Znaju to i u Zavodu.

U većini slučajeva ljudi ne razumeju mogućnost prognoziranja i zato bezrazložno ocrnjuju naš posao. Desi se, normalno, da neki put bude odstupanja, ali u veoma malom procentu. Na kraju krajeva, to je ipak samo prognoza. Vremenski procesi u atmosferi neuhvatljivi su do kraja. Možemo mi da uhvatimo osnovni tip vremena sa nekim brojčanim vrednostima temperatura, padavina i slično. Ali uvek postoji malo odstupanje. Kada ono u nekom od parametara bude malo veće, kažemo da je to neuspešna prognoza. U većini slučajeva, između 85 i 95 odsto, kratkoročne prognoze, one do tri dana, jesu dobre. A i u preostalih pet odsto ima tačnog, ali kada bismo cepidlačili sa detaljima, nikada ne bismo ni radili ovaj posao.

Još jednu stvar građani znaju da zamere meteorolozima. Leti kada su tropske vrućine ubeđeni su da Zavod namerno saopštava niže vrednosti temperatura nego što su one stvarno.

Nema govora da je tako – kategoričan je Nedeljko Todorović. – Stvar je u tome da se prema standardima Svetske meteorološke organizacije temperatura vazduha meri dva metra iznad tla obraslog travom, i to ošišanom. Pošto se vazduh veoma malo zagreva direktno od sunca, a mnogo više od podloge iznad koje je, onda je sasvim jasno da će temperatura vazduha izmerena iznad vrelog asfalta ili na metalnom oluku biti veća nego ona iznad travnate površine.

Naravno da se ne raduje vremenskim nepogodama, ali mu je mnogo zanimljiviji radni dan kada se nešto u atmosferi događa, bar neki pljusak, da zagrmi. Onda razmišlja zašto je to tako i šta dalje može biti. Sunčan dan je za meteorologa na radnom mestu monoton. Svaki posao ima svoje manje ili veće profesionalne deformacije. Ovo je jedna mala meteorološka.

 

Trčao više od 160 maratona

Planinarenje osim znanja i iskustva traži i veliku kondiciju, pa je Nedeljko, dok je bio veoma aktivan planinar, a planinari i sada pomalo, radi održavanja kondicije trčao. Prvo manje atletske trke, a kada se krajem 80-ih sa planina spustio u dolinu i planinarske cipele zamenio atletskim patikama, počeo je da trči maratone koji su se baš tih godina počeli održavati po našim gradovima.

Godine 1989. na Beogradskom maratonu trčao sam polumaraton, da proverim kolike su mi mogućnosti. Već sledeće godine u Beogradu sam trčao svoj prvi maraton, a kasnije u Novom Sadu, Nišu, Podgorici, Zagrebu, Skoplju, Ljubljani, Budimpešti. Do decembra prošle godine ukupno 161 maraton i još nekoliko manjih trka.

Nije trčanje jedini sport kojim se bavio. Kao gimnazijalac skakao je udalj, bio i član atletske ekipe Četvrte beogradske gimnazije na atletskom prvenstvu Beograda i Srbije. U Fudbalskom klubu „Rad“ sa Banjice igrao je fudbal, i to dobro.

Igrao sam na mestu centarhalfa, tako se to tada zvalo. Iako sam igrao pozadi, kao glavni u odbrani davao sam i golove. Ali kada sam krenuo na studije, na fakultetu smo imali toliko predavanja i vežbi da nisam imao vremena za fudbal, a bio sam stigao do prvog tima.

Takvo je vreme bilo. Studiranje je bilo važnije od igranja fudbala.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 08. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas