Reportaža

Najopasnija divlja gradnja prestonice

Beogradski glas – Sedam od deset čaša vode koju bilo koji Beograđanin popije u svom životu potiče iz 101 beogradskog reni-bunara. Precizno, 73 odsto pijaće vode Beograd crpi u priobalju Save, a ostatak u priobalju Dunava. Tačno 16 gradskih reni-bunara (svaki šesti koji snabdeva vodom prestonicu), nalazi se u rejonu Savskog nasipa.

Savski nasip i snabdevanje vodom Beograda ozbiljno ugrožava divlja gradnja na levoj obali Save, gde je podignuto blizu 300 kuća od čvrste građe. Sve su nikle u poslednjih desetak godina. Tih 300 kuća plus 300 septičkih jama koristi, recimo, 1.200 osoba. Među njima je i Tomislav Nikolić, doskorašnji predsednik Srbije, ali ima među vlasnicima tih 300 objekata još javnih ličnosti, političara i biznismena. Postoji na tom potezu čak i zamak s više tornjeva! Ako se ima u vidu razmera štete i opasnosti po život i zdravlje svih žitelja prestonice, sve su to sagradili – zlikovci.

Tih, recimo, 1.200 ljudi (četiri osobe po objektu) ugrožava osnovni životni resurs čitavog grada – milion i po Beograđana! Ako se imaju u vidu one čaše s početka teksta.

I nikome ne pada na pamet da tih 300 vikendica sruši!

Pre pet godina osnovano je udruženje građana „Savski nasip“, koje se jedino istrajno bori protiv kriminalnog poduhvata vlasnika tih 300 kuća, ali i protiv brojnih opštinskih, gradskih i republičkih nadležnih institucija, koje tolerišu ovu divlju gradnju, zanemaruju rizik po život i zdravlje.

Pet godina su društvene mreže jedini kanal komunikacije „Savskog nasipa“, glavni saborci su im biciklisti, a opozicija ih se seti oko izbora. Uticajni mediji slikaju tu beogradsku bruku retko, odnosno, pišu površno o njoj. Između ostalog i zato što niko ne može u dve-tri rečenice da objasni na koliko je različitih načina opasno tih 300 kuća. A dve-tri rečenice o bilo čemu postale su ovde standard i zveštavanja.

Satelitski snimci pokazuju da je 2005. godine Savski nasip još uvek bio u funkciji vodosnabdevanja i odbrane grada od poplava. Šta se potom dešavalo, svedoči sajt „Savskog nasipa“ (savskinasip.com), njihov profil na „Fejsbuku“ i nalog na „Tviteru“.

„Prvi stanovnici savskih blokova kažu da noću nije moglo da se spava od kreketanja žaba sa obale reke. Krajem sedamdesetih godina Savski kej je kultivisan, a obala betonirana. Međutim, deo keja nakon Bloka 45 ostao je netaknut, osim što je na tom prostoru, od nasipa ka redovnom toku Save planski sađena topola. Onda su stidljivo počele da niču prve sojenice. Za njima i objekti od čvrste građe. Pa sportski centri. Danas šume tamo gotovo da nema.“

Na otetom javnom prostoru i dalje se nelegalno gradi. To direktno ugrožava bezbednost nasipa. Konstantna je opasnost od poplava i probijanja nasipa pri nekoj narednoj visokoj vodi. Nelegalni objekti su prepreke koje proizvode dodatno opterećenje na krajnji bočni sud korita reke, a to je nasip, čija je namena upravo da zaštiti ljude i dobra od poplava.

„Ovo je, između ostalog, prostor vodozahvata na kome se nalazi 16 reni-bunara iz kojih beogradski vodovod crpi vodu. Ono što zabrinjava jeste nekontrolisano odlaganje otpada i šuta na ovom potezu, kao i nekontrolisano ispuštanje fekalnih voda, pranje motornih vozila, farbanje objekata, tretiranje zelenih površina hemikalijama.“

Nelegalan saobraćaj motornih vozila po kruni nasipa poseban je problem. Prevoze se vlasnici kuća, terenska vozila opslužuju snabdevanje i divlju gradnju, pešaci i biciklisti su dnevno ugroženi. Ove godine aktivisti „Savskog nasipa“ primetili su još jednu opasnost. Žitelji Surčina i Jakova zaobilaze opterećene novobeogradske ulice i semafore, štede sebi vreme tako što Savski nasip koriste kao gradsku saobraćajnicu.

Nisu tri kuće porodice Nikolić ili onaj zamak s tornjevima vrhunac bezočnosti i bahatosti u rejonu Savskog nasipa, ima još sumanutijih poduhvata.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas