Reportaža

Kako se gase vatrogasci

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – „Neću da načelnikovim rođacima, prijateljima i ljubavnicama krečim stanove, lokale i poslovne prostore i da za to budem nagrađen sa deset do dvadeset odsto na platu.“

To je pre nekoliko meseci nadređenima napisao Dragan Jovanović (46), komandir odeljenja u Vatrogasno-spasilačkoj brigadi Beograd – Bataljon Zvezdara (VSB). U ovom poslu je od 1995, ima dvoje maloletne dece, a na razgovor dolazi sa torbom koja je prenapučena dokumentima. Tu su žalbe, rešenja, sporazumi, tužbe, krivične prijave, podnesci kojima godinama traži zaštitu na radnom mestu.

„Problemi kreću kad sam unutar VSB počeo da prijavljujem neregularnosti na poslu mnogo pre donošenja Zakona o zaštiti uzbunjivača“, priča Jovanović. „Nisam se bavio drugim ljudima. Prikupljao sam dokaze za tužbu zbog zlostavljanja na radu. Usput sam, međutim, saznao mnoge stvari o kriminalu i korupciji ne samo u našem bataljonu. Tužbu sam podneo 2012. Višem sudu, ali ni danas nije doneta prvostepena presuda.“

Advokata ne može da plati, pa je izučio zakone i propise, naučio koji je državni organ za šta nadležan, na koji se način kome obraća… Hteo je da svoje probleme reši unutar firme, u čemu je uzaman dugo istrajavao. Zato po pravdu kreće ka državi i njenim institucijama.

Krečenje umesto noćnog dežurstva

„Zlostavljanje počinje 2008, kada sam završio Višu tehničku školu ’Tehnikum Taurunum’ u Zemunu i postao inženjer zaštite od požara“, navodi dok po stolu razvrstava silu dokumentacije. „Trpeo sam četiri godine i onda, uz pomoć Vere Kondić, predsednice  Udruženja ’No mobbing’, krenuo da zaštitu tražim od sistema. Do sada sam pretrpeo samo štetu iako sam još 2016. sa poslodavcem postigao sporazum pred Agencijom za mirno rešavanje sporova“.

Jovanović gleda da očuva svoj i porodični mir. Pokazuje rešenje o sporazumnom okončanju arbitraže. Objašnjava da se tim sporazumom njegov poslodavac obavezao da više neće biti „povrede dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja na poslu i prava iz radnog odnosa“.

„Tu je zapisano da moraju da me rasporede na radno mesto u skladu sa mojim obrazovanjem, što još nisu učinili“, nastavlja. „Disciplinskoj komisiji je poručeno da protiv mene ne mogu da vode postupak jer još nije završeno suđenje po mojoj tužbi zbog zlostavljanja na radu, pa zato nemaju osnov da me disciplinski kazne zbog navodne zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja na radu. Ipak, kaznili su me i po mojoj žalbi izgubili.“

I vatrogasci početkom godine dobijaju ocenu za prošlogodišnji rad. Raspon je kao u školi, od jedan do pet. Od stupanja u službu Jovanović je vazda ocenjivan kao vrlo dobar, ali otkad je okončao višu školu i postao inženjer, obreo se među dvojkašima. Dobre ocene otvaraju vrata napredovanju u službi i boljoj plati, zbog loših može da padne i otkaz. Kada je i proletos ponovo dobio dvojku, iznova je presavio tabak. Žalio se nadređenima.

„Možete da me ocenjujete negativno do penzije, ali neću: da krečim, postavljam pločice i laminat po zgradi; da menjam elektroinstalacije i održavam mokre čvorove i klima-uređaje; da renoviram kuću komandanta Mileta Jovičića i za to dobijem 10–20 odsto na platu, napredovanje u službi i dobru godišnju ocenu; da krečim rođacima, prijateljima i ljubavnicama načelnika Radeta Miloševića stanove, lokale i poslovne prostore i za to budem nagrađen 10–20 odsto na platu; da popravljam privatne automobile gorepomenutih i nepomenutih rukovodilaca i za to budem nagrađen 10–20 odsto na platu; neću da učestvujem u kriminalnim radnjama koje štete budžet Republike Srbije i građane ove države!“, napisao je u žalbi.

Onda, kaže, da bi sebe zaštitio, podnosi Višem javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv dvojice rukovodilaca zbog zloupotrebe službenog položaja. Piše predstavku  Agenciji za borbu protiv korupcije. Prilaže razne dokaze. Uz krivičnu prijavu prosledio je i službenu belešku iz 2014, podnetu Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije pod brojem 485/14, u kojoj vatrogasac (ime i prezime poznato redakciji) svojeručno potpisuje ovo: „Dana 6. maja 2014. po pozivu načelnika Uprave za vanredne situacije u Beogradu Radeta Miloševića sa posla iz redovne smene sam otišao da krečim lokal na Banjici za privatne potrebe. Dana 10. maja 2014, takođe po pozivu načelnika Miloševića, iz redovne smene otišao sam da krečim stan u Ulici cara Dušana, gde sam i ostao do kraja smene. Pošto nisam završio taj dan, načelnik me je obavestio da ću morati da ostanem i sutra i tražio od mene da 11. maja 2014. nastavim sa krečenjem na istoj adresi, a on me je oslobodio noćne smene, pri čemu je Skupština grada Beograda sva tri dana ostala bez dežurnog vatrogasca…“

Ugrožena operativnost jedinica

„Kako da se ne obratim Agenciji za borbu protiv korupcije kada neki rukovodioci stalno koriste pojedine zaposlene za privatne građevinske i druge radove, pa ih onda nagrađuju tako što ih šalju na veće i rizičnije vatrogasne intervencije da bi imali pokriće kada ih novčano nagrade uz platu?“, pita se Jovanović. „Time su oštećeni zaposleni koji su kvalifikovani upravo za rizične intervencije. Meni takve zadatke ne daju iako sam inženjer za te situacije, nego me najčešće šalju da gasim travu i kontejnere! Ne dobijam priliku da se pokažem kao znalac u poslu, a na osnovu toga i više škole da dobijem radno mesto koje mi pripada i koje je bolje plaćeno.“

„Kako da se ne obratim Agenciji za borbu protiv korupcije kada neki rukovodioci stalno koriste pojedine zaposlene za privatne građevinske i druge radove, pa ih onda nagrađuju tako što ih šalju na veće i rizičnije vatrogasne intervencije da bi imali pokriće kada ih novčano nagrade uz platu?“, pita se Jovanović. „Time su oštećeni zaposleni koji su kvalifikovani upravo za rizične intervencije. Meni takve zadatke ne daju iako sam inženjer za te situacije, nego me najčešće šalju da gasim travu i kontejnere! Ne dobijam priliku da se pokažem kao znalac u poslu, a na osnovu toga i više škole da dobijem radno mesto koje mi pripada i koje je bolje plaćeno.“

Zašto je toliko važno napredovanje u službi?

„Da nije važno, ne bi napredovali vatrogasci koji su podobni i od kojih rukovodioci imaju privatne koristi ili oni koji su došli sa debelim vezama“, uzvraća Jovanović. „Ne može da od mene bude kompetentniji vatrogasac koji je završio Višu trenersku školu, smer streljaštvo! Ali on privatno radi molersko-fasaderske radove i postavlja laminate po zgradi Vatrogasne brigade.“

Jovanović lista godišnji izveštaj o radu svog bataljona za 2015, pokazuje da su tu „uknjižene“ vatrogasne stanice koje ne postoje, ali imaju zaposlene. Ređa: Mirijevo, Stari grad, Novi Beograd. Tu su ukupno sistematizovana 104 radna mesta, a zaposleno 58 vatrogasaca. Svi ti ljudi rade na Zvezdari, Jovanović ne zna zašto su drugačije zavedeni, ali zato zna da je u planu da te tri vatrogasne stanice budu izgrađene.

U istom izveštaju piše da je 300 novih vatrogasaca zaposleno u zvezdarskom  bataljonu od 1. januara 2009. do 31. decembra 2015, s tim da je samo 31 prošao kompletnu proceduru prijema, od bezbednosne nadalje, dok „jedan broj zaposlenih zbog fizičkih i psihičkih sposobnosti nije u stanju da operativno učestvuje na intervencijama, čime je ugrožena operativnost jedinica“. Stoji i da „instruktori ulažu velike napore da nove radnike obuče, ali je veliki broj radnika pokazao nezainteresovanost za posao i nesigurnost u radu“.

„Oni zbog starosti ni sklekove ne mogu da urade“, zaključuje Jovanović, skuplja dokumentaciju, pakuje u onu torbu i odlazi. Da Justiciji skine povez sa očiju. Da vidi šta sve još ima da se vidi – ili ugasi.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 22. 05. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas