Reportaža

Džungla u srcu grada

Piše i fotografiše: Radenka Marković

Beogradski glas – Od celog Velikog ratnog ostrva, ukotvljenog na ušću Save u Dunav, većina Beograđana zna samo za plažu Lido i samo je na nju kročila, ne sluteći kakva se lepota krije u zaleđu zemunske plaže. Na samo kilometar i po vazdušne linije od Terazija nalazi se prava džungla prepuna bujnog rastinja i ptica, a za gradskog čoveka zaglušenog svakodnevnom bukom retka oaza mira i tišine.

Zahvaljujući entuzijastima iz opštine Zemun, Veliko ratno ostrvo poslednjih godina postaje sve bliže Beograđanima. Naime, u julu i avgustu, kada je ostrvo pontonskim mostom povezano s kopnom, organizuju se obilasci, i to sa stručnim vođenjem. Šeta se tri puta nedeljno, utorkom i petkom od 11, a subotom od 10 časova. Vođenja su besplatna, a obilasci traju oko dva sata. Poslednji ovogodišnji obilazak planiran je za 30. avgust.

Bosim nogama kroz zeleni tunel

Vodič je Zoran Mutavdžić, savetnik na poslovima zaštite životne sredine. Utabanim stazama predvodi radoznale građane – nekada ih bude samo desetak, a nekada se kolona baš oduži – i priča im o istoriji, biljnom i životinjskom svetu.

Staze lepe, uglavnom zemljane i travnate. Prijatne za hodanje, pa ih je najlepše gaziti bosim nogama, što mnogi šetači rado i čine. Oprez i obuća potrebni su jedino na prilazima reci, gde voda izbaci kojekakav otpad. Ali kada se priđe reci, pogled prema gradu, Kalemegdanu, kuli Nebojši, neponovljiv je.

Močvarno tlo prija biljkama, zbog čega je teško reći da li ih je više ili su više izrasle, pa šetnja liči na probijanje kroz beskrajni zeleni tunel.

I sve to u nestvarnoj tišini koju remeti samo šum topola, ako se taj šum remećenjem može nazvati. Među brojnim biljnim vrstama posebnu pažnju privlači taksodijum, močvarni čempres, drvo koje je i listopadno i četinarsko. Poreklom je sa močvara i rečnih tokova Luizijane i Floride. Četine mu pred opadanje dobiju lepu crvenkasto-zlatnožutu boju. Može da živi i više od pola veka, a raste i do 50 metara u visinu.

Nema više belih čaplji

Visoko drveće u zajednici sa žbunjem, niskim rastinjem i brojnim puzavicama pruža sigurno sklonište za životinjski svet ostrva. A njega, priča Zoran Mutavdžić, čine srne i divlje svinje. I naravno ptice.

– Divljih svinja na ostrvu uvek ima, ali one su skrivene u rastinju, kuda se ne ide. Danju se ne kreću, pa nema opasnosti od susreta sa njima. Mogu da se vide samo otisci papaka u mekoj zemlji.

Nikome u našoj grupi nije bilo žao što nismo videli divlje svinje, ali pitali smo Zorana za orla belorepana, koji se ovde gnezdi.

– Teško ga je videti – kaže Zoran. – I ja sam ga, iako stalno dolazim na ostrvo, video samo jednom, i tada sa Dorćola.

Belorepana je sve manje. Zimus se, zbog padavina, jedno gnezdo srušilo, pa je jedan par napustio ostrvo. Veliko ratno ostrvo bilo je nekada najveća kolonija belih čaplji u Evropi, ali sve su nestale tokom NATO bombardovanja 1999.

– Umesto čaplji, dobili smo labudove, koji ovde prezime. Niko ih ne dira, imaju šta da jedu i lepo im je – priča Zoran.

Beogradski Robinzoni

Mnoge ptice ovde samo svrate jer ostrvo je na putanji migracije mnogo ptica – 73 vrste se na njemu gnezde!

Osim divljeg neuređenog dela, ostrvo ima i uređeni deo. Održava ga JKP „Gradsko zelenilo“, ali i ljudi iz vikend-naselja koji tu gaje cveće, voće, povrće. I nesebično nude posetiocima da probaju njihove jabuke. Kažu da jesu tvrde, ali i slatke. Treba im verovati da su dobre jer ostrvo, osim što je veoma plodno, daje visokokvalitetno voće i povrće.

Nekada se Zemunska pijaca snabdevala sa ovog ostrva i to odličnim proizvodima. Upravo zbog kvaliteta bili su skuplji od onih sa drugih lokacija.

Neke sojenice u vikend-naselju su stare i zapuštene, ali ima i novih objekata, lepih bašta. Robinzona će, sasvim sigurno, uvek biti.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!