Reportaža

Spas od batina, sirotinje, prosjačenja

Piše: Radenka Marković

Beogradski glas – U Prihvatilištu za decu u Beogradu za 60 godina, koliko ono postoji, zbrinuto je na desetine hiljada ugrožene dece. One koja nemaju roditelje ili se oni ne brinu o njima, dece koja prose, one koja su bila žrtve trgovine ljudima ili dece problematičnog ponašanja. Jubilej je obeležen 25. februara, a svi koji se brinu o ovoj deci svakako bi voleli da takvog jubileja nije ni bilo i da nema potrebe da rade to što rade. Ipak, pošto i nažalost, za tim potrebe i te kako ima, ponosni su što su im se našli i nakratko im po brizi i nezi zamenili roditelje. I pomogli da ulicu ili siromašni i nesigurni roditeljski dom zamene toplim kutkom u kome ima šta da se pojede, gde da se prespava, čuje lepa reč. I gde su deca sigurna.

Kako kaže Danijela Stajković, rukovodilac ove ustanove, mnogo dece u Prihvatilištu prvi put oseti normalan život, a to znači da redovno jedu, redovno spavaju, idu u školu i dožive da neko brine o njima.

Prihvatilište zbrinjava kako decu iz Beograda tako i onu iz drugih mesta koja se na teritoriji glavnog grada nađu sama, bez pratnje odraslih, nezaštićena, u situacijama da mogu da stradaju u saobraćaju, budu odvedena u nepoznatom pravcu, zloupotrebljena za prosjačenje.

– Svaka takva situacija koja navodi na pomisao da je dete u problemu može da bude razlog da neko od građana pozove nas ili policiju i da kaže da na tom i tom mestu vidi dete koje ostavlja utisak ili da je u prošnji, ili ostavljeno, ili da se izgubilo. Nekada ih u takvim situacijama nađe i policija, a neka deca u Prihvatilište dođu tako što centri za socijalni rad znaju da porodica u kojoj žive ne može da se brine o njima ili zbog siromaštva ili zanemarivanja od roditelja, pa ih dovedu ovde. Neka dođu i sama, jer od drugih ljudi čuju za nas – kaže Danijela Stajković i navodi da stručni timovi Prihvatilišta koje čine specijalni pedagozi, socijalni radnici, psiholozi i medicinske sestre prvo utvrđuju da li je dete povređeno, ima li traume. Kasnije se preko centara za socijalni rad, policije i škola prikupljaju informacije o detetu na osnovu kojih se saznaje zašto je zapravo stiglo do Prihvatilišta.

– Veoma često se te uputne dijagnoze i informacije sa kojima nam dete dođe ispostave tek kao jedan segment problema. Recimo, ako nam se dete dovede zbog problematičnog ponašanja u školi, porodici ili sa vršnjacima, ispostavi se da ono raste u ozbiljno disfunkcionalnoj porodici, gde ga roditelji grubo zanemaruju. Tada je sasvim normalno da se ono ponaša tako kako se ponaša. Mi se trudimo da ih uključimo u redovne aktivnosti primerene njihovom uzrastu, zovemo škole u koje su išla da se raspitamo mogu li da nastave redovno školovanje. Većina odavde i ide u školu.

Nisu navikli na brigu i pažnju

Budući da se u Prihvatilištu njihovo ponašanje prati neprekidno, deci to u početku smeta, tretman doživljavaju kao pritisak, bune se jer nisu navikla da se iko bavi njima, pa ni da ih pita kada idu u školu, koliko imaju časova. Međutim, vremenom, kaže Danijela Stajković, prihvataju i brigu i pažnju, pa i sami počnu da govore kuda idu, kada se vraćaju, šta rade.

– Cilj našeg tretmana jeste da se deca stabilizuju, da se vrate sama sebi, da srede svoje misli i budu pre svega deca, pa tek onda nosioci drugih tereta kao što su problemi njihove porodice. Vremenom oni bivaju najbolji saradnici u svom ličnom tretmanu, počinju od nas da traže savete, hoće da razgovaraju, da podele mnogo toga sa nama. Zato se teško rastajemo sa njima, ali ipak ostajemo u kontaktu. Oni nas, najviše preko „Fejsbuka“, obaveštavaju dokle su stigli i šta su uradili u životu. Nekad i dođu ovde.

A kuda će deca posle Prihvatilišta, određuju centri za socijalni rad. Njihovi stručnjaci zajedno sa stručnjacima iz Prihvatilišta procenjuju koje je najbolje rešenje za dete u datoj situaciji, pa se ona najčešće vraćaju u svoje prirodne porodice ili porodice srodnika, neka idu u hraniteljske porodice, domove za decu, dečja sela.

– Trenutno ovde imamo dve sestre koje uskoro idu u Dečje selo u Sremsku Kamenicu. Iz siromašne su porodice, majka ih obilazi, ali, nažalost, nema sredstava da ih izdržava, pa je procenjeno da je za njih to najbolje rešenje – navodi Danijela Stajković.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju.

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas