Ekonomija

Rast nejednakosti u Srbiji potpuno uništio srednju klasu: Tajkuni i kod Vučića sve bogatiji

Beogradski glas

Beogradski glas – Prema GINI koeficijentu kojim se meri nejednakost u distribuciji dohotka (nula označava apsolutnu jednakost, a 100 apsolutnu nejednakost), u Srbiji je od 2009. do 2016. zabeležen eksplozivan rast nejednakosti. Sa 28 na početku ovog perioda srpski GINI koeficijent se u 2016. popeo na 38,6 poena, najviše u Evropi i značajno više od proseka za 28 zemalja EU (31). I po tzv. kvintilnom odnosu (odnos učešća u dohotku 20 odsto populacije sa najvišim i 20 odsto populacije sa najnižim dohotkom) Srbija je vodeća: 20 odsto najbogatijih ima 9,7 puta veći dohodak od 20 odsto najsiromašnijih (prosek EU oko 5). U praksi to znači da manje od 10 odsto najbogatijih Srba raspolaže imovinom preostalih 90 odsto populacije.

Jedan od najvećih svetskih stručnjaka za problematiku nejednakosti, ekonomista Branko Milanović upozorio je da je enormni rast nejednakosti poslednjih godina povećao zaostatak Srbije za zemljama regiona. Tako čak 30 odsto srpskog stanovništva ima dohodak ispod minimalnog dohotka u Sloveniji, a više od 60 odsto ispod minimalnog dohotka u Nemačkoj. Po mišljenju sociologa Maje Krek, nejednakost u Srbiji je danas veća nego u SAD, državi koja je, za evropske standarde, primer zemlje dubokih, široko prihvaćenih nejednakosti, sa velikim brojem beskućnika i milionima ljudi bez zdravstvenog osiguranja. Po njenoj računici, 2016. godine 80 odsto stanovništva imalo je prihode manje od 344 evra (tridesetak evra manje od proseka za 2016.), dok je svega 15 odsto zarađivalo više od zvanične prosečne zarade. Prihode manje od zvanične minimalne potrošačke korpe (285 evra) imalo je čak 70 odsto stanovništva, dok je prosečnu potrošačku korpu (548 evra) moglo da priušti manje od 10 odsto stanovništva, izračunala je Maja Krek, uz zaključak da je dostojanstven život (mesečni prihod veći od 900 evra) privilegija najviše tri procenta stanovništva Srbije.

Možda je ovakva konstatacija prestroga, ali činjenica je da je, bar prema kriterijumima međunarodnih organizacija, srednja klasa u Srbiji praktično izumrla.

Srbija sa 105 multimilionera

U Francuskoj se, na primer, pod srednjom klasom podrazumeva pojedinac sa mesečnom platom od 1.500 evra, dok za Svetsku banku predstavnik srednje klase zarađuje najmanje 2.700 evra mesečno, obavezno ima visoko obrazovanje, poseduje nekretnine i ušteđevinu u banci. A takvi se u Srbiji mere promilima i u najboljem slučaju podsećaju na pripadnike niže srednje klase iz zlatnog doba Brozove Jugoslavije. Ili, kako je pre par godina rekao tadašnji ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, „u Srbiji zapravo srednja klasa više ne postoji jer su siromašni svi oni koji nisu bogati“.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju.

Direktno

Beogradski glas

Događaj nedelje

Beogradski glas

Naslovna za sredu 21. 2. 2018.

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas