Forum

Projekat: „Javni novac za javni interes“: Aleksandar Vučić, predsednik novinara Srbije

(Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU)

Iako nijedan od sagovornika BIRN-a nije potvrdio da je Aleksandar Vučić lično vršio pritisak na njih, svi su uvereni da je njegova ruka u medijima sveprisutna. Međutim, on u tome nije sam. Stvoren je kompleksan sistem u kom su predstavnici za štampu, državni zvaničnici, oglašivači i pre svega – urednici.

Ovakav sistem nije Vučićev izum. Njegov način vladanja izgrađen je na temeljima koje je sagradila prethodna garnitura, koju je vodila sada opoziciona Demokratska stranka, smatraju naši sagovornici.

Ovaj tekst nastao je na osnovu intervjua sa 12 novinara i urednika, od kojih je sedam tražilo da ostane anonimno. Njihova svedočenja ilustruju rezultate istraživanja „Sloboda i kontrola medija – svedočenje novinara“, Fondacije Slavko Ćuruvija“ u saradnji sa BIRN-om i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije uz podršku EU.

Tri četvrtine anketiranih novinara (74%) u ovom istraživanju negativno ocenjuje slobodu medija u Srbiji. Polovina smatra da postoje ozbiljne prepreke za ostvarivanje slobode medija i prava novinara. Samo tri odsto ispitanika slobodu medija ocenjuje pozitivno.

Меня зовут Александар

Ukoliko bi trebalo izabrati reč koja se najčešće ponavljala, iznova i iznova tokom intervjua koje je BIRN vodio sa urednicima i novinarima, ta reč bi bila „Vučić“. Prema njihovom mišljenju, sve što se tiče kontrole medija počinje i završava se sa Vučićem. „On je opsednut medijama. Samo prati rejtinge, šerove, čitanost…“, kaže Tatjana Jordović, nekadašnja glavna i odgovorna urednica informativnog programa privatne televizije „Pink“, a sada urednica programa na TV Vojvodina. „Dok je još bio u opoziciji, a ja uređivala informativni program na ’Pinku’, znao je da me zove posle Dnevnika i pita: ‘Zašto je Boris Tadić pušten minut i 37 sekundi, a ja samo 49 sekundi?’ Kažem mu: ‘Kada budeš na vlasti, bićeš i ti minut i 37“, kaže Jordović. „Sada je opasno prešao svu tu minutažu“, zaključuje ona.

Prema rečima sagovornika BIRN-a, njegova kontrola nad medijima ide mnogo dalje od rekordne minutaže u emisijama. „Najdrastičniji primer koliko se predsednik Srbije meša u uređivanje televizijskih dnevnika jeste da je, na zahtev njegovog kabineta, svaki njegov razgovor sa Putinom u Moskvi titlovan, a ne sinhronizovan. Na taj način želi da pokaže kako je dobro naučio ruski jezik. Tako je emitovano na RTS-u, ’Pinku’, ’Prvoj’ i O2“, kaže novinar RTS-a koji želi da govori anonimno. Titl je uobičajen za filmove, ali ne i za informativne emisije. „Vučić je ranije govorio dve, tri rečenice na ruskom, na početku priloga, a onda pređe na srpski ili engleski, i to je išlo sinhrono, ali od kada je bolje naučio ruski, mora titl!“

Pritisak na informativni program Javnog servisa– kako tvrdi novinar RTS-a, sagovornik BIRN-a – bio je toliko veliki da su gotovo svi urednici sklonjeni ili su se sami sklonili u neke druge programe. Vučić je čak i javno pritiskao RTS ponavljajući da ga tretiraju nefer ili da o njemu negativno izveštavaju. Generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević nije želeo da za BIRN govori o pritiscima na Javni servis.

Novinari i urednici kažu da predsednik države pažljivo vodi računa o svom imidžu, pazeći da izveštaji budu afirmativni, a sve ono što se može smatrati loše za njega nikad se ne pojavi u medijima.

Srđan Škoro, nekadašnji šef deska „Večernjih novosti“, iznosi u razgovoru za BIRN konkretan slučaj kako vlast oblikuje plasiranje informacija. „Kada sam bio šef deska u ‘Večernjim novostima’ prilikom brojnih odlazaka Aleksandra Vučića u Moskvu – to je bilo u vreme formiranja prve njegove vlade – stigla je naredba da se plasira kako on u Moskvu ide na preglede, da se ne stekne utisak da slučajno ide po mišljenje oko sastavljanja kabineta. Bilo je važno plasirati da ide iz ličnih razloga, a ne iz državnih.“

Vučić, prema rečima sagovornika BIRN-a, ima moć da odluči koji izveštaj će ići u kom delu informativnog programa. „On insistira da njegove čestitke sportistima prilikom osvajanja medalja idu bezmalo integralno. Ne želi da njegova čestitka bude pročitana tek u sportskom bloku, gde je opširniji izveštaj, to mu je isuviše kasno. Čestitka ministra sporta ili predsednice Skupštine ide u sportskom bloku, i to ne sadržaj već samo da se navede da su čestitali, ali njegov telegram ceo mora odmah da se pročita na početku Dnevnika, kad se saopštava da su sportisti osvojili neku medalju“, kaže za BIRN novinar RTS-a.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju.

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

Be the First to Comment!

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Bruka meseca

Naslovna za sredu 16. 05. 2018.

Politika beogradski glas

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas