Politika

Vučić nam je oteo državu

Razgovarala: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – SNS zatire ustavnu demokratiju tako što odluke ne donosi u institucijama sistema, već shodno volji svog lidera Aleksandra Vučića – zato je građanske proteste podržalo 28 predavača s državnog Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže prof. dr Miodrag Jovanović u razgovoru za naš list.    

Šta je vas lično motivisalo da se javnosti Srbije obratite podrškom protestima „1 od 5 miliona“?

Nema zemlje na svetu u kojoj angažovanom i društveno odgovornom intelektualcu – a takav bi trebalo da bude univerzitetski profesor – manjka povoda za javni angažman. U državi poput Srbije takvih povoda, nažalost, ima napretek. Kada se negativne pojave umnože i postanu  pravilo a ne izuzetak, tada nastaje i potreba za kolektivnim i masovnim javnim delovanjem. Protestne šetnje su vid iskazivanja građanskog nezadovoljstva, a proglasi poput našeg jesu oblik stručne i argumentovane kritike nosilaca vlasti.
  

Koje su vrednosti, garantovane našim ustavom, sada ugrožene ili narušene?

U današnjem srpskom društvu, rekao bih, najugroženija je – sloboda. Poražava to što nemali broj mojih kolega nema kuraži da stane iza proglasa sa čijom su sadržinom sasvim saglasni. Ta nesloboda unutar materijalno najsituiranijeg sloja stanovništva jasna je indikacija koliki strah tek vlada među građanima koji, s puno osnova, veruju da im elementarna egzistencija zavisi od nezameranja postojećim vlastodršcima. Posebno je razorno odsustvo ili ograničavanje slobode u medijskom prostoru, na polju političkog delovanja, kao i u sferi umetničkog i naučnog stvaralaštva.

 Zatiranje ustavne demokratije


Na koji način vlast, personifikovana u Vučiću, razgrađuje ili zatire institucije ustavne demokratije, što stoji u Proglasu?

Srbija se po mnogo čemu približila onome što politikolozi nazivaju „partokratijom“, gde vladajuća politička stranka u potpunosti uzurpira državne institucije i pretvara ih u puku fasadu. Na primer, odluke Glavnog odbora SNS-a bivaju važnije od skupštinske procedure usvajanja nekog zakonskog teksta. Stanje je još lošije jer se i odluke vladajuće većine svode na volju jednog čoveka, Aleksandra Vučića. Zato ne treba da čudi što on na sebe preuzima ulogu i skupštine, i vlade, i tužilaštva, i sudova. U takvoj situaciji ne može biti ni podele vlasti, ni vladavine prava. To su temeljni principi na kojima bi, po slovu Ustava, Srbija trebalo da bude zasnovana, pa je jasno da opisano političko delovanje zatire ustavnu demokratiju.
     

Kako predsednik Srbije „doprinosi klimi radikalne političke polarizacije društva u kojoj se svaka kritika nosilaca vlasti doživljava kao napad na državu“?

Iako bi trebalo da je predsednik svih građana, Vučić sve vreme prevashodno deluje kao predsednik SNS-a. Najeklatantniji primer je njegova potreba da slavodobitno proglašava stranačke izborne pobede i za najmanje jedinice lokalne samouprave, što sebi ne dopušta  nijedan političar državničkog formata. Pritom, Vučić sve više političke protivnike doživljava kao neprijatelje, u duhu autokratskih režima koji su odavno primećeni u praksi i opisani u literaturi. U „partokratskom“ sistemu vlasti, gde vladajuća partija sebe izjednačava sa državom, pri čemu je politička stranka samo instrument u rukama njenog vođe, svi oni koje Vučić označi političkim neprijateljima istog trena postaju neprijatelji države. Kao takvi mogu biti javno vređani i blaćeni, ali protiv njih i upotreba sile, u glavama nekih partijskih jurišnika, postaje legitimno sredstvo. Zar nije upravo takav brutalni fizički napad na opozicionog političara bio okidač za ove građanske proteste?


Dobro, imamo li ijednu instituciju u trodelnoj vlasti koja se drži ustavnih i zakonskih normi?

Kad nosioci vlasti učestalo izlaze izvan okvira ustava i zakona, onda je važno da sudstvo, kao poslednja odbrana prava građana, bude nezavisno. Tu je stanje daleko od idealnog. Stručna javnost s pravom kritikuje ona rešenja za promenu Ustava koja otvaraju prostor za dodatne pritiske zakonodavne i izvršne vlasti na rad sudstva. Zabrinjava intencija vlasti da pod kontrolu stavi i druge nezavisne institucije čija je svrha zaštita prava i sloboda građana, poput poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Šta znači izjava šefa poslaničke grupe SNS-a u Narodnoj skupštini da će novi poverenik biti „sušta suprotnost“ gospodinu Šabiću, jer je on bio opozicioni političar „zamaskiran funkcijom“ poverenika? Ne samo da  SNS ne shvata ulogu ovih tela u ustavnim demokratijama nego i zakonski utemeljenu samostalnost i nezavisnost ovog državnog organa tretira kao političku kritiku vlasti koju na svaki način treba osujetiti.

Naša podrška je vanpartijska


Kada je počela kontinuirana razgradnja institucija sistema i u čemu se SNS naročito ističe?

Demokratska tranzicija u Srbiji nije izvedena do kraja i zato institucije sistema nikada nisu u potpunosti bile izgrađene i konsolidovane. Sve prethodne vlasti, uključujući i postpetooktobarske, povlačile su i poteze koji nisu vodili ka demokratskoj konsolidaciji, međutim, u tome se aktuelna vlast posebno ističe. Vučić je instalirao režim lične vlasti u kojem on, zarad tobožnje dobrobiti naroda i države, ima potrebu da se izjašnjava o svemu i svačemu: od rušenja brda na Koridoru 10 do izvoza svinjskih papaka u Kinu. U takvom režimu postaju izlišne državne institucije ili stručna javnost.

Ustavni sud Srbije, u kome su odreda pravnici, takođe kontinuirano ne štiti ustavnost i zakonitost. Zašto se o tome ćuti?

Taj sud se dosad nije nametnuo kao bogzna koliko autoritativan državni organ, a pogotovo ne organ spreman da uđe u otvoren sukob sa vladajućom većinom. To pokazuje analiza politički osetljivih predmeta, poput Briselskih sporazuma, zakonskog umanjenja penzija ili tzv. solidarnog poreza. Mada, ne može se reći da Ustavni sud uopšte nije kontrolor ustavnosti i zakonitosti. U „partokratskom“ sistemu je ipak potreban bitno proaktivniji ustavnosudski organ koji se ne libi da parlamentarnoj većini postavi jasne granice kad za to ima osnova. Postojeći saziv Ustavnog suda za tu ulogu očito nije sposoban.

Koja osnovna politička prava i slobode stradaju u tom obrascu vladavine?

U Proglasu nastavnika i saradnika Pravnog fakulteta apostrofirana su politička prava i slobode, ali je, uprkos neprestanim ponavljanjima vlasti o ekonomskom napretku zemlje, jasno da su ugrožena i elementarna ekonomska i socijalna prava velikog broja građana.
 

Zašto je sve vreme ćutao onaj deo akademske javnosti koji sada diže glas?

Ne bih rekao da je u potpunosti ćutao. Nemali broj univerzitetskih nastavnika se redovno oglašava o osetljivim i važnim političkim pitanjima. Valja imati u vidu da je sve suženiji medijski prostor za kritički govor. S druge strane, potreba za kolektivnim delovanjem je nastala upravo kao posledica grubog i kontinuiranog delovanja nosilaca vlasti.

Da li podrška građanskim protestima obuhvata podršku Savezu za Srbiju?

Kao autor inicijalnog teksta Proglasa Pravnog fakulteta, mogu reći da bi sve što smo napisali stajalo i da nema građanskih protesta. Kako protesta ima, Proglas je podrška nastojanju građana da dignu glas protiv neodgovorne i bahate vlasti. U tom smislu, ni ja, a verujem ni bilo koji potpisnik Proglasa, stajući iza tog teksta, nije imao na umu podršku bilo kojoj konkretnoj političkoj partiji ili pokretu.


Važno je širenje protesta

Šta očekujete od građanskih protesta?
Oni su važni za zdravlje srpske demokratije. U permanentnoj političkoj apatiji, koja se vidi i u niskoj izlaznosti na izbore, od vitalnog je značaja to što se građani na ovaj način politički organizuju i iskazuju nezadovoljstvo. To je najbolja predohrana onom gušenju slobode o kome govorim. Zato i jeste važno to što se sada protesti odvijaju u svim većim mestima. Nadajmo se samo da će oni naposletku biti adekvatno politički kanalisani i profilisani.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!