Politika

Šta se Beograđanima nudi u političkom izlogu pred izbore: Hleba i igara – sendviča i izbora

Politika

Piše: Milan Bečejić

Beogradski glas – Pametan čovek uvek veruje samo u polovinu onoga što čuje – mudar zna i u koju polovinu“. Kad bi se predstojećih mesec dana do izbora u Beogradu odvijalo u duhu ove stare izreke, rezultat izbora bio bi skoro pa izvestan. To ne znači da su građani glupi i lišeni mudrosti, ali njihove procene, angažman i odluka omeđeni su beznađem, apatijom i strahom. U tu kategoriju ne može se gurnuti ni dobar deo onih koji misle da je za zadovoljstvo životom u glavnom gradu, naravno i u Srbiji – dovoljno, po uputstvu – pogledati kroz prozor. Oni su samo žrtve kontrolisanih mas-medija, iz kojih planski isijavaju laži, manipulacije, zamene teza, zastrašivanje… Onima koji su toga svesni, koji vide i misle drukčije, preostale su samo društvene mreže da u te kolektivne rupe istresu teret i muku, kao u priči „U cara Trojana kozje uši“. Pristup opozicije mas-medijima, pre svega RTS-u kao javnom servisu, ali i ostalim nacionalnim medijima, maksimalno je ograničen, sveden uglavnom na to da se brani od optužbi, uvreda i šikane.

Zašto se aktuelna vlast, apsolutno oličena u jednom čoveku, koja kontroliše čak i repertoar muzičke fontane na Slaviji, toliko plaši javne reči i drukčijeg mišljenja? Čemu tako brutalno ostrvljivanje na sve što oponira knjazovom mišljenju i politici ako su mogućnosti, politička ponuda i dometi opozicije problematični i nikakvi? Da li je stvarnost drukčija? Zašto je neophodno da se friziraju istraživanja javnog mnjenja, da, recimo, jedna ozbiljna agencija kao što je „Stratedžik marketing“ dopusti sebi da iz listinga pitanja namerno izbaci jednu parlamentarnu stranku (DJB) i njenog lidera (što je jedna Beograđanka otkrila pre dve nedelje posle nehotičnog priznanja anketarke)? Zašto je kladionicama sugerisano da zamajavaju ljude (i hrane tabloide) stavljajući u kladioničarski promet likove poput Cece, Karleuše, Nade Macure…? Hleba i igara, sendviča i izbora…

Podrška Haradinaju uznemirila članstvo SNS

Beogradski izbori dobili su na značaju jer su izostali vanredni parlamentarni, čiji bi najvažniji smisao bio da relativizuju i razvodne izbore u glavnom gradu, ali i da još malo prolongiraju spolja nametnutu promenu Ustava na putu do okončanja Vučićevog domaćeg zadatka – stavljanja tačke na kosovski problem. Ideja o vanrednim opštim izborima zavrtela se još početkom jeseni, ali je jedan događaj poremetio Vučićeve planove. Podrška Haradinaju njegove „Srpske liste“ na Kosovu neočekivano je izazvala konsternaciju i veliki odijum unutar članstva Srpske napredne stranke. Morala se do kraja ugasiti ta vatra, za šta je trebalo vremena. Drugo, Vašington i Brisel nisu davali zeleno svetlo, svesni Vučićevih namera. U izazivanju razloga za raspisivanje vanrednih opštih izbora pokušalo se sa skupštinskim provokacijama i haosom, nagoveštajima državnih udara, napadnim očijukanjem s Rusijom i dovlačenjem skupo plaćenih letećih krntija… Na kraju, pokušano je da se tobožnjom konfrontacijom sa crkvom stvori utisak da je i SPC protiv knjaza. I da patrijarh ne otkri da nam je sam Bog poslao vođu, eto mitropolita na čelu crkve, a knjazu željenih vanrednih izbora. Ipak, u komandnom štabu Vašington–Brisel ostali su neumoljivi. Štaviše, iznervirani, pa je Vučiću rok za domaći zadatak (Kosovo) skraćen s kraja 2018. na jun. Dakle, eto nama novog ustava pre leta. Ovim je bio ozlojeđen i sam Vučić, otuda i njegova vidna nervoza poslednjih nedelja.

Zbog svega ovoga beogradski izbori postaju bitni kao i oni 1996. Šta zasad imamo u izlogu. Izdvojile su se tri važne stvari. Prvo, do juče nepomirljiva ekipa bivših ljudi iz Demokratske stranke odlučila je da pod zastavom Saše Jankovića i pod vođstvom među njima jedine osobe sa liderskim karakteristikama, Draganom Đilasom, pokuša da ubedi Beograđane da propali brak može da iz mržnje preraste u novu ljubav. Pritom, ne treba zaboraviti 2011. godinu kad su svi oni imali apsolutnu vlast koju su uspeli da olako prepuste SNS-u. Da bi ih tada Đilas, svojom liderskom moći, istisnuo i gurnuo u prisilno formiranje sopstvenih stranaka. Imali su sve, potom izgubili sve, a sad bi trebalo da pokušaju da opet osvoje sve – prvo Beograd. U njihovoj senci ostaje bivša matica DS u fantazmagoričnom nastojanju da se ponovo okupi i pokrpi.

O uvenulim socijalistima koji će cenzus preći uz tuđu pomoć i o njihovom antićharizmatičnom, bivšem poslovođi Robnih kuća, ne vredi trošiti vreme i reči.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju  na stranama 2-3.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 20. 06. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas