Politika beogradski glas
Politika

Srbijom se širi život na doboš

Politika

Piše: Dragica B. Pušonjić

Beogradski glas – Privatni izvršitelji su, uz nadzor Brisela, u srpski pravosudni sistem uvedeni davne 2011, pod firmom ostvarivanja onih načela koja građanima donose uređeniju državu i društvo ustrojeno u duhu reda, rada i spokoja. Tu inovaciju je EU podržala simboličnim finansijama (1,8 miliona evra), ali je i posle sedam godina Srbija u živom blatu zarobljenog pravosuđa, sputane ekonomije, rastuće socijalne nesigurnosti. I neograničenog lova na imovinu prezaduženih građana.

O tome se povremeno čuje neka javna reč. Ovih dana Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, najavio je da će predložiti opoziciji ukidanje privatnih izvršitelja jer, jedini u Evropi, izvršavaju nepravosnažne presude. Kako je naveo, ne sme se dozvoliti bahatim banditima, često nasilnim, da sprovode zulum po Srbiji zaštićeni vezom sa vrhom države.

„Ti ljudi su, gotovo bez izuzetka, bliski SNS-u, njihova moć je bez presedana, a mesečno zarađuju i više od 100.000 evra“, izjavio je Jeremić zrenjaninskoj KTV. „Dobar deo te sume ide na reket SNS-u, koji ih je i postavio.“

Dodao je da vandalski i anticivilizacijski Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2016. treba promeniti tako da se izvršenje presuda vrati sudovima, da se uvede cenzus koji će sprečiti zaplenu imovine siromašnim građanima i nađe modus po kome, „bez obzira na to kakva je presuda“, na ulice neće biti izbacivane porodice sa bolesnim članovima ili malom decom.

Iživljvanje nad sirotinjom

Boško Obradović, predsednik „Dveri“, u komentaru za naš list ističe da su upravo „Dveri“ prve javno podigle glas zbog problema vezanih za privatne izvršitelje i da su njihovi poslanici učestvovali u sprečavanju nekoliko iseljenja građana iz njihovih domova.

„Drago mi je da su sada ovu temu prepoznali i drugi politički akteri“, kaže Obradović. „U tom smislu, svakako podržavam ideju Vuka Jeremića, naročito kada je reč o uvođenju imovinskog cenzusa, koji bi sprečavao zaplenu imovine najsiromašnijih građana i porodica sa malom decom. Ipak, problemi sa privatnim izvršiteljima su brojni. Ne postoji adekvatna kontrola njihovog rada, brojne su afere u vezi sa prodajom zaplenjene imovine – zbog veoma malih dugova oduzimaju se stanovi vredni na desetine hiljada evra i prodaju po bagatelnim cenama tačno određenim ljudima, imovina se oduzima pre pravosnažnih presuda… Imamo veoma loše uređen i korumpiran sistem izvršenja koji je potrebno postaviti na sasvim drugačiji način.“

Na istom fonu je Branislav Mihajlović, predsednik DJB. On kaže da Srbija mora reformisati sistem javnih izvršitelja, sprečiti zloupotrebe i izmeniti zakonske odredbe koje im omogućavaju da se na običnim građanima iživljavaju tako što im plene stanove za sitna dugovanja.

„Cilj javnih izvršitelja trebalo bi da bude naplata potraživanja od prevaranata, onih koji varaju poverioce i tako teret svojih dugova prevaljuju na sve građane“, objašnjava Mihajlović. „Sudski izvršitelji su ovo veoma loše radili. Takođe, izdavanje licenci za izvršitelje treba oteti od SNS-a i bilo čijeg političkog uticaja. Veliki problem kod izvršitelja je u tome što im je država dala sudska ovlašćenja, pa umesto sudova oni rešavaju o pravima i obavezama klijenata. Primer je ’Infostan’, gde izvršitelj odlučuje o izvršenju, a ne sud.“

Podaci o tome šta se, gde, od koga i zbog čega pleni nalaze se u Komori javnih izvršitelja. Na internetu su, kao na tacni, poređana imena i prezimena dužnika, puna adresa njihovog stanovanja, JMBG, kome i koliki dug nisu vratili, šta im se tačno od imovine oduzima, na koju svotu je procenjena tržišna vrednost zaplenjene imovine i po kojoj se, umanjenoj, ceni ta imovina prodaje, kada se i gde može videti… Fali samo fotografija dužnika. Sociološki i pravnoetički, to je atak na pravo čoveka na privatnost, koje je i te kako zaštićeno, na primer, kod izvršilaca bilo kog krivičnog dela.

Dužnicima se oduzima nepokretna i pokretna imovina, do 2016. to je najčešće činjeno zbog neplaćenih komunalija, ali je od tada gro izvršenja zbog dugovanja raznim bankama. Duga je lista stanova, kuća, zemljišta, mašina, alata i pokućstva koje su prezaduženim građanima pojeli dugovi, veoma često po apsurdnoj ceni. Prema podacima Komore javnih izvršitelja, trenutno je oglašeno 1.508 javnih prodaja, od ukupno 10.926 oglasa.

Kad je o nepokretnoj imovini reč, izvršitelji su ovih dana oglasili prodaju jednoiposobnog stana od 50 kvadrata, na Voždovcu, za 27.000 evra (polovina procenjene vrednosti). Kako „nepokretnost nije slobodna od lica i stvari“, dužnici se iseljavaju čim stan bude prodat. U Čačku je zaplenjen hektar šume i poljoprivrednog zemljišta, pa šuma ide na doboš za 600 evra, a 0,7 hektara poljoprivrednog zemljišta za 670 evra. Poslovni prostor od 844 kvadrata u Beogradu ponuđen je za 335.000 evra (polovina tržišne vrednosti). Zbog bankarskog duga u Novom Sadu na doboš ide njiva za 1.250 evra, a u Bajmoku za 3.000 evra porodična kuća i zemljište na kome je podignuta (1,15 ari), okućnica sa pomoćnom zgradom (3,5 ari) i njiva (2,5 ara). Takođe zbog bankarskog kredita, u Vrbasu je trosoban stan od 58 kvadrata („nije prazan od lica i stvari“) ponuđen za 6.900 evra, u Somboru četiri njive za 6.000 evra, dok u Novoj Pazovi porodična stambena zgrada ide upola cene (25.000 evra).  Zbog duga državnom Fondu za razvoj, na licitaciji je kuća u Lazarevcu („nije slobodna od lica i stvari“) od 135 kvadrata za 28.000 evra. U Šapcu su zbog neotplaćenog kredita na 13.400 evra licitirani: kuća od 96 kvadrata, pomoćna zgrada (podrum, prizemlje, sprat) u osnovi 55 kvadrata, pomoćna zgrada od 59 kvadrata, sedam ari zemlje, voćnjak od 11 ari. Slično je u Kruševcu, Leskovcu, Čačku, Vranju i drugim mestima.

Duguješ, šta će ti kauč!

Kada je reč o pokretnim stvarima, građanima se oduzimaju vozila iz praistorije, traktorske prikolice, drljače, plugovi, pokućstvo. Zbog duga šabačkom vodovodu licitirana je i „zastava 101“ za 175 evra. U Valjevu „golf dvojka“ za 145 evra. Iz jedne kuće u Zaječaru, zbog bankarskog duga, prodata su dva televizora, zamrzivač (23 evra), veš-mašina (52 evra) i usisivač (11 evra).

U Boru su zbog neplaćenih komunalija dužniku zaplenjeni televizor, veš-mašina, sto i četiri stolice, kauč, dvokrilni orman i usisivač. „Zainteresovana lica mogu videti pokretne stvari koje su predmet prodaje na adresi izvršnog dužnika (objavljena je na internetu, prim. aut.) svakog radnog dana od 12 do 13 časova, a što je izvršni dužnik pod pretnjom zakonskih posledica u obavezi da dozvoli“, piše u zaključku o javnoj prodaji, koji je tipski u izvršnom postupku.

Druga borska porodica je, takođe zbog komunalnog duga, ostala bez televizora, mikrotalasne, zamrzivača, frižidera, veš-mašine i usisivača. Domaćinstvu u Barandi su, zbog duga Ministarstvu poljoprivrede, zaplenjeni traktor, elevator za kukuruz, auto-prikolica i mešalice za beton. U Valjevu je bankarski dug na jednoj adresi pojeo: jedan viseći deo kuhinje, sudoperu sa radnom površinom, ugaonu štofanu garnituru, televizor, muzičku liniju, komodu, dva taburea, jedan stočić metal-staklo, trosed, fotelju, komodu drvo-staklo, štofani dvosed, trpezarijski sto i šest stolica. U Inđiji su, na ime bankarskog potraživanja od 1.400 evra, prodati veš-mašina i dva televizora pride.

Koja je imovina prezaduženih građana zaštićena od zaplene, odnosno, šta izvršitelji ne smeju uzeti iz domaćinstva bez obzira na visinu dugovanja? Zakonska zaštita dužnika je do te mere restriktivna da je faktički nema. Naime, zapisano je da se zemljoradnicima mora ostaviti „do deset ari poljoprivrednog zemljišta“, ali se i to može oduzeti ako postoji hipoteka ili zaloga. Kad je o građanima reč, izvršitelji ne smeju da zaplene odeću, obuću i druge predmete za ličnu upotrebu, posteljinu, posuđe, neimenovani „deo nameštaja koji je potreban domaćinstvu“, šporet, frižider, peć za grejanje, hranu i ogrev za tri meseca. Takođe, nema zabrane na celokupnu mesečnu zaradu ili penziju. Država je zaštitila ordenje, medalje, ratne spomenice, druga odlikovanja i priznanja, lična pisma, rukopise i porodične fotografije. Nadrealno deluje zabrana zaplene kućnog ljubimca kad se zbog naplate dugovanja iz kuća odnose šporeti, veš-mašine, zamrzivači, kreveti…

Za Željka Jurića, uglednog advokata iz Beograda, ovakav propis je zakon o žrtvama tranzicije.

„To je način na koji se žrtve tranzicije lišavaju imovine, socijalne perspektive i mogućnosti da napreduju u životu“, smatra advokat Jurić. „U američkom ustavu postoji pravo na sreću, a ako ti to država ne omogućava, već reguliše urušavanje prava građana i njihove imovine, onda je to zakon i o stvaranju žrtava tranzicije i o žrtvama tranzicije. To potvrđuje socijalna struktura dužnika. Građani koji nemaju para da plate komunalije su u najnižem socijalnom položaju, ali se njihov dug uvećava kroz troškove izvršenja, kamate…“

Neopravdano je uska lista stvari koje su izuzete od zaplene, ocenjuje Jurić i odbija da predloži šta bi u njoj sve moralo da bude. Kaže da je to pitanje praga siromaštva, koji bi trebalo da reguliše država.

I Tramp je bankrotirao

„Poverioca interesuje samo novac, a državu bi trebalo da zanimaju interesi i poverioca i dužnika“, naglašava Jurić. „Ako imamo socijalnu državu, onda ne možemo stare ljude izbaciti na ulicu. Ključ je u tome što se niko ne bavi delotvornim pravnim lekom koji bi efikasno zaštitio dužnika. To je najjednostavnije objasniti kroz nedavni primer žene koja je imala stan prekoputa Crkve Svetog Marka u Beogradu, ali je neko uz falsifikat o vlasništvu nad njenim stanom uzeo kredit od 150.000 evra, pa banka prodaje njen stan. Umesto da se izvršenje obustavi čim je policija podnela krivičnu prijavu zbog falsifikovanja, izvršenje je nastavljeno, a sud sporo radi u parnici koju je povela oštećena vlasnica stana. Njoj će na kraju, jednoga dana, država nadoknaditi štetu, ali tim novcem ona nikada više neće moći da kupi takav stan i život joj je trajno promenjen.“

Nije sporno da dugovi moraju da budu plaćeni, zaključuje advokat Jurić, ali kad smo pod sankcijama 30 godina, a sankcije traju i danas, onda država mora da vodi računa o socijalnom položaju ljudi, umesto da se razara nacija.

Uprkos neverovatnom siromaštvu u novijoj istoriji, država na građane svaljuje teret upropašćene ekonomije, korupcije, kriminala, nezaposlenosti… U toj funkciji se dokazao i surovi, pravno defektni propis o izvršenju, koji služi vlastima da se bave statistikom, brzim okončanjem postupaka i da mašu podacima o smanjenom broju predmeta, bez brige o posledicama olako sprovedene brzine. I bez osvrtanja na nemogućnosti građana da zaustave jednom pokrenuti točak izvršenja, iako u praksi poverioci veoma često nemaju čistu pravnu situaciju (npr. višestruka prodaja jednog stana).

Dok u svetu propise o kreditiranju građana prate propisi o rešavanju problema prezaduženih, Srbija je među malobrojnim zemljama bez takve kontrateže. Još se priprema zakon o ličnom bankrotu, ali iskustvo ukazuje na to da je veliko pitanje kakvog će kvaliteta biti. Skandinavske države imaju zakonski rok u kome se, pod vođstvom tutora za imovinu, građanin izvodi iz prezaduženosti i dovodi na „finansijsku nulu“ čak i kad ne otplati ni mrvu duga. Za vreme tutorstva ne može da ide na letovanje u inostranstvo, ne oslobađa se alimentacije, ali zakoni ne dopuštaju poveriocu da atakuje na uslove za život dužnika (od krova nad glavom do struje ili veš mašine), zato što socijalno-ekonomska regeneracija pojedinca donosi dobit i državi. Srbija je pružala takvu zaštitu građanima, istina – u 19. veku! U jeku navale kupovine kuća u Floridi zato što ne mogu biti zaplenjene, dok se pamte bankroti Donalda Trampa koji nisu remetili njegov dolazak za kormilo SAD, naše ekonomski iznureno građanstvo, posramljeno i poniženo, iz komšiluka vraća sakrivene usisivače ili radne stolove svoje dece čim prođe pošast zvana državni izvršitelj.

Sirotinjo, i vlasti si teška

Pre dva meseca, povodom Svetskog dana socijalne pravde, zaštitnik građana saopštio je da nam je stopa siromaštva 25,5 odsto. Prvi smo na toj listi u poređenju sa zemljama EU: u zoni relativnog siromaštva četvrtina građana mesečno prihoduje 15.400 dinara. Sa primanjima nižim od 11. 647 dinara po domaćinstvu 2016. godine imali smo 7,3 odsto stanovništva (apsolutno siromaštvo), a u ekstremnom siromaštvu je 3,6 odsto populacije. U riziku od siromaštva je 25,4 odsto građana, a čak 38,7 odsto je u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti.

 

Beogradski Glas

Beogradski Glas

1
Leave a Reply

avatar
2500
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Šone Odžaci Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest
Notify of
Šone Odžaci
Guest
Šone Odžaci

U Bibliji je sličan karakter Juda Iskariotski, ali u naše vreme je ova kategorija ljudi čak ispod i onih što su u Vukovaru razbijali ćiriličnu tablu. Mislim da mi je rodjeni brat uterivač odrekao bi ga se! Nema nižeg zanimanja kod nas. I nečasnijeg! Imena tih uterivača treba staviti uz imena neljudi koji su činili zverstva u ratovima od 1914 do 1999, jer su ima karakteri savršeno isti samo metodi drugačiji.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 08. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas