Politika

Srbija u NATO 4 godine

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Osim ugovora o zaštiti statusa Vojske SAD i njenom korišćenju vojne infrastrukture u Srbiji, koji je 2006. u ime Vlade potpisao predsednik Srbije Boris Tadić, imamo i čitavu lepezu sporazuma sa NATO. Beograd nema nijedan od tih ugovora. Nijedan original nije na srpskom i sadržaj nekih obaveza preuzetih u ime Srbije zavisi od toga ko prevodi, kako vlada engleskim i kakav je znalac anglosaksonskog prava.

Šta su naprednjaci ratifikovali?

U Skupštini Srbije nije debatovano ni o jednom ugovoru pre nego što je potpisan. Ti ugovori su ozakonjivani bezmalo inkognito, pritiskanjem tastera „za“, a ni tada se poslanici svih saziva nisu osetili pozvanim da progovore o ustavnoj zabrani ratifikovanja ugovora koji narušavaju suverenitet zemlje.

Kakve pogodbe imamo sa NATO? Posle prvenca Vuka Draškovića iz 2005. (Beogradski glas, br. 50), Srbija 14. decembra 2006. potpisuje „Okvirni dokument Partnerstva za mir (PzM)“, kojim prihvatamo sve sadržaje PzM (Beogradski glas, br. 48). Pod premijerom Mirkom Cvetkovićem (DS) 2009. ratifikujemo ugovor sa grupom nacionalnih direktora NATO za kodifikaciju – Saveznički odbor 135 (AC 135) „o usvajanju NATO kodifikacionog sistema“. Novi ugovor sa NATO, „o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju“, takođe ozakonjen u parlamentu za vreme iste vladajuće koalicije, stiže jula 2011.  

Januara 2014. Nebojša Rodić, ministar odbrane u vladi Ivice Dačića (koalicija SNS, SPS, PUPS, URS, SDP, NS i SDA Sandžaka), u Vašingtonu potpisuje ključni ugovor sa NATO. Naime, sa članicama NATO Srbija je zaključila SOFA (Status of Forces Agreement) ugovor o statusu njihovih snaga. Taj ugovor 2015. ratifikuje nova skupštinska većina (SNS, SPS, SDP, PS, NS). Od marta 2015, pod prvom vladom Aleksandra Vučića, na snazi je zaseban ugovor (IPAP) o sprovođenju tog SOFA sporazuma; to je kilometarski i taksativni spisak obaveza Vojske Srbije i brojnih institucija (Beogradski glas, br. 48). Februara 2016, uoči vanrednih parlamentarnih izbora, naprednjački parlament ozakonjuje ugovor sa Organizacijom NATO za podršku i nabavku (NSPO) „o saradnji u oblasti logističke podrške“. Premda je Srbija ugovorna strana, sve originale pohranjuje Vlada SAD.

„Demokratska“ kontrola srpske vojske

Pomenuti i mnogi drugi ugovori donose Srbiji neprebroj obaveza prema NATO (kojim dominira SAD), od kojih su mnoge u koliziji sa Ustavom. O tome se naši pravnici ne izjašnjavaju previše ni u naučnim radovima, a kamoli u javnosti. Deplasirano je doticati se Ustavnog suda Srbije, izuzev pomena da na papiru postoji i da ga je kadrovski dopunila naprednjačka koalicija.

Evo kratkog pregleda nekih domaćih zadataka za Srbiju.

Prema „Okvirnom dokumentu PzM“, sa NATO moramo da sarađujemo u planiranju odbrane i budžetiranju; kontroli odbrambenih snaga; da smo sposobni i pripravni za operacije UN ili OEBS; da sa NATO razvijamo kooperativne vojne odnose; da na dugoročnoj osnovi razvijamo snage za sadejstvo sa članicama NATO (čl. 3). O svom trošku imamo biro za vezu sa sedištem NATO u Briselu (čl. 5). Finansiramo ili sufinansiramo naše učešće u vežbama PzM, razmenjujemo informacije o koracima za „promovisanje transparentnosti planiranja i budžetiranja odbrane i osiguranje demokratske kontrole oružanih snaga“ (čl. 6). Saglasni smo da se NATO „konsultuje sa svakim aktivnim članom“ PzM „ukoliko taj partner predviđa direktnu pretnju svom teritorijalnom integritetu, političkoj nezavisnosti ili bezbednosti“.

Prema ugovoru o usvajanju NATO kodifikacionog sistema, koji se odnosi na svaki deo naoružanja i vojne opreme – od vojničkih pertli nadalje, sve dobija svoju šifru i ulazi u NATO bazu podataka. Naše ministarstvo odbrane postalo je Nacionalni biro za kodifikaciju (čl. 2) i mora da se pridržava principa NATO kodifikacionog sistema, kao i pravila i procedura iz Priručnika o kodifikaciji NATO (čl. 4). Pozvani smo da koristimo program BASELOG, uslovi plaćanja se „navode u bilateralnim ugovorima“. S tim u vezi, sponzorisane usluge (čl. 8) obuhvataju „raspodelu komercijalnih i državnih kodova tipa S prodavcima/proizvođačima koji se nalaze u ne-NATO zemljama“, dodelu nacionalnih CAGE kodova, objavljivanje nacionalnih podataka kodifikacije u Glavnom katalogu referentnih podataka NATO za logistiku. Glavni izvor službenih dokumenata nam je Automatizovani poslovni sistem NATO (NABS; čl. 10). Primljene usluge plaćamo u evrima, direktno Sekretarijatu AC/135, do šest meseci od dana fakturisanja (čl. 11). Sporove u vezi sa ovim ugovorom nećemo dati „u nadležnost međunarodnom sudu ili trećoj strani radi rešavanja“ (tipično za sve ostale NATO ugovore). Sve to 2010. u Edinburgu potpisuje Dušan Spasojević, državni sekretar za odbranu, primena je počela istog dana i važi na neodređeno vreme.

Prodaja oružja bez garancija

Potonji ugovor, o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju, oktobra 2008. u Briselu potpisuje Dragan Šutanovac, ministar odbrane (ratifikacija 2011). Srbija i NATO se obavezuju da čuvaju i štite informacije i materijal koji pripadaju drugoj strani (čl. 1). Kad je o kodeksu reč, kao „kooperativna partnerska zemlja koja učestvuje u političkim i vojnim telima u sedištu NATO, kao i u Odeljenju za koordinaciju PzM u Monsu“ (Belgija; štab ACO, strategijske komande za sve NATO operacije, koji je pri Vrhovnoj komandi za Evropu), Srbija se obavezala da neće koristiti pomenute kapacitete „za aktivnosti koje… nanose štetu nacionalnim interesima zemalja članica Alijanse“.

Sledi sporazum sa Organizacijom NATO za podršku i nabavku (NSPO) o saradnji u oblasti logističke podrške (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 3/2016),  zaključen 2015. na engleskom i francuskom (čl. 1). I on je donet za vreme prve Vučićeve vlade, ali se ne zna ko ga je potpisao. Tu je definicija stručnog podatka: to su ponaosob nenavedeni podaci, u koje spadaju podaci u vezi sa eksperimentima, specifikacije, projekti i procesi projektovanja, kompletni podaci o pronalascima i otkrićima, tehnički opisi, topografija poluprovodnika/maske, paketi tehničkih podataka u vezi sa proizvodnjom, tehničke veštine (know-how), poslovne tajne i podaci koji se odnose na tehnike proizvodnje (čl. 1). Na osnovu ovog ugovora (čl. 3) ministar odbrane može da zaključi kupoprodajne ugovore ili aranžmane, sporazume o partnerstvu itd. radi kupovine sistema naoružanja ili opreme. Vlada Srbije plaća svu podršku i usluge dobijene od NSPO, a snosi troškove koji nastanu ako prestane da važi čl. 14; snosimo sve rizike svojstvene pruženoj podršci ili usluzi; namirujemo troškove koji nastanu „iz ili u vezi sa bilo kojom pravnom odgovornošću koju može da ima NATO i/ili NSPO, odnosno NSPA“ kada izvodi aktivnosti ili pruža usluge koje traži Vlada Srbije; „ni pod kojim uslovima ovaj sporazum ne povlači odgovornost NSPO ili NSPA“ (čl. 4).

Ako Vlada Srbije kupuje borbenu tehniku, opremu ili usluge „odriče se svih potraživanja po odštetnim zahtevima koji se odnose na povrede (uključujući povrede sa smrtnim ishodom), gubitak ili štetu… kada nastanu usled redovne upotrebe te borbene tehnike, opreme ili usluga“. Nema garancije da isporučena roba ili usluga nema nedostatke, isporuke koje stignu preko NSPO biće osigurane na naš zahtev i o trošku Vlade Srbije (čl. 5). NSPO, sredstva, prihodi i druga imovina izuzeti su od svih poreza i dažbina, osim javnih komunalnih usluga, i svih carinskih dažbina i kvantitativnih ograničenja za uvoz ili izvoz (čl. 9), dok je vojno i civilno osoblje NSPO integrisano sa Vojnom kancelarijom za vezu sa NATO u Beogradu i stiče sve imunitete i privilegije koje ima osoblje te kancelarije.

Vršljanje i po vojnim objektima

Osoblje NSPA i njihova vozila „uživaju pravo neophodnog slobodnog prolaza i pristupa kroz čitavu Republiku Srbiju“, ne plaćaju porez na plate i zarade, oslobođeni su plaćanja svih nameta za materijalnu pokretnu imovinu (uključujući vozila) uvezenu, stečenu ili izvezenu iz Srbije. NSPA ima dozvolu za direktno ugovaranje nabavki roba, usluga i građevinskih radova iz bilo kog izvora u Srbiji i van nje, a državljanima Srbije koje zaposle biće „po potrebi dozvoljen pristup objektima Ministarstva odbrane Srbije“ (član 10) – tj. ti naši civili imaju pristup objektima Vojske Srbije mada za to nisu ovlašćeni našim pravom.

Stižemo do SOFA ugovora Srbije i NATO iz 2014/15. (premijer Dačić kad je potpisan, odnosno Vučić kad je ratifikovan, u obe prilike SNS je stožer skupštinske većine). Sastavni deo tog ugovora su dva dodatna protokola, pa je Srbija dužna, najpre, da se drži Londonskog ugovora o statusu snaga NATO iz 1951. (SOFA NATO) kao da je članica SOFA NATO. Dakle, svi SOFA sporazumi primenjuju se jednako u članicama NATO kao i na teritorijama država koje nisu članice Alijanse, a sve u skladu sa NATO osnivačkim ugovorom (član II, stav 1. SOFA sporazuma između NATO i PzM o statusu njihovih snaga, Brisel 1995). Pod teritorijama koje se navode u NATO osnivačkom ugovoru smatraju se i teritorije navedene u stavu 1. ovog člana, a NATO osnivački ugovor podrazumeva i PzM (član II stav 2.). Time su NATO teritorije (države) izjednačene sa ne-NATO teritorijama (državama), a ugovor o PzM izjednačen je sa NATO osnivačkim ugovorom. Tako je Srbija de jure i de fakto uvedena u sistem NATO zemalja, iako formalno nije podnela zahtev za članstvo.

Prema Narednom dodatnom protokolu, kojim je pravno uobličen status vojnog štaba i štaba osoblja NATO, kao i iz partnerskih država, Srbija mora da sprovodi i Pariski protokol iz 1952. Stoga su vojne snage NATO, njihovo civilno osoblje bez našeg državljanstva i članovi njihovih porodica, stacionirani ili u tranzitu, oslobođeni pasoških, viznih i imigracionih kontrola pri ulasku i izlasku iz Srbije, a ne podležu ni evidenciji i kontroli stranaca. Bilo kome od njih možemo da tražimo samo legitimaciju iz njihove domovine, u kojoj pišu ime i prezime, datum rođenja, čin, naziv službe, fotografija je pride. Dozvoljen nam je još i uvid u naređenje njihove zemlje za kretanje, ali ne smemo tražiti da ono bude na srpskom; naređenje se izdaje na engleskom, francuskom ili jeziku države iz koje dolaze.

Uz to, vojnim i civilnim snagama NATO (sa porodicama) bez provere i naknade priznajemo vozačke dozvole, pa i privremene, ili im dajemo našu dozvolu bez polaganja ispita. Oni će „obično nositi uniformu“, a njihovi naredbodavci su jedini nadležni da ih ovlaste za nošenje oružja u Srbiji. Upotreba oružja, međutim, ovde nije regulisana, očito i tu važe NATO propisi. Širom zemlje mogu da nose oružje bez oružanog lista i/ili dozvole za nošenje oružja koje, ovde, izdaje MUP Srbije.

Bez carine i poreza

Nadalje, vojni organi članice NATO primenjuju zakone svoje države o krivičnoj i disciplinskoj odgovornosti za prestupe koje učine u Srbiji, naše vlasti su se saglasile iako „krivično zakonodavstvo Republike Srbije važi za svakog ko na njenoj teritoriji učini krivično delo“ (Krivični zakonik, čl. 6). U svim „vojnim bazama, objektima i drugim prostorijama u kojima su smeštene redovne vojne jedinice i formacije snaga“ red i bezbednost održava vojna policija NATO, koja van tih objekata deluje „u dogovoru sa organima Srbije ili zajedno s njima“. I Srbija i NATO se odriču odštete zbog povrede ili smrti pripadnika njihovih oružanih snaga tokom vršenja službene dužnosti. U slučaju nesloge o tome da li je krivično delo izvršeno tokom obavljanja službene dužnosti ili je neovlašćeno korišćeno vojno vozilo, ne presuđuje sud (domaći ili međunarodni) već odlučuje arbitar. Srbija preuzima odgovornost za aranžmane kojima se NATO snagama obezbeđuju „potrebne zgrade i zemljište, prateći objekti i usluge“.

NATO snage i izdržavana lica dobijaju zdravstvene usluge pod istim uslovima kao pripadnici Vojske Srbije, a imaju posebne pogodnosti za putovanja i povlastice po pitanju cena. Pripadnici NATO ne plaćaju porez na platu i ostala primanja, bez carine uvoze imovinu i nameštaj, imaju pravo da se uključe u profitabilne delatnosti u Srbiji (bez zasnivanja radnog odnosa) i tada plaćaju porez. Službena vozila izuzeta su od plaćanja putarine. Gorivo, ulje i maziva za službena vozila, vazduhoplove i plovila NATO i njihovih civila moramo osloboditi od carina i poreza. Budu li državni organi Srbije zaplenili vozila i predmete NATO zbog carinskih ili finansijskih delikata – moraju da ih vrate.

SOFA ugovor Srbija‒NATO važi i ako izbije neprijateljstvo između ugovornih strana. Ukoliko Srbija uđe u odbrambeni rat sa NATO, taj ugovor ne samo da ostaje na snazi već ima prioritet nad našim pravom (istina, i „Koštuničin ustav“ stavlja ratifikovane međunarodne ugovore iznad domaćih normi). Zbog sporova vezanih za ovaj ugovor ne smemo ići pred domaće i međunarodne sudove, rešavamo ih pregovorima. Kad pregovori propadnu, odlučuje Severnoatlantski savet, glavno političko telo NATO. Ugovor može biti raskinut četiri godine posle stupanja na snagu, ali prestaje da važi kad istekne 12 meseci od dana kad smo o tome izvestili Vladu SAD. Inače, Pariskim protokolom, koji je takođe aneks osnivačkog ugovora NATO, dejstvo osnivačkog ugovora se decidirano proširuje na vojne štabove NATO (i pridodatih snaga) i na štabove civilnog osoblja (i porodica svih njih).

Združena akcija „žutih“ i naprednih

Podvučemo li crtu, preko „sistema upravljanja krizama i planiranja civilnih vanrednih situacija“, uz sve već rečeno, Srbija se zbog ovog i drugih ugovora nalazi u poziciji: ako NATO nešto proglasi krizom ili vanrednom situacijom – ima pravo da interveniše u našoj državi i tad ne možemo reći da je na delu agresija (npr. državni udar zbog kog se angažuju radi „zaštite“ ili rušenja vlasti, po svom nahođenju).

U neuljuđenom okršaju naprednjaka i opozicije (objedinjeni DS i SzS) kao vergl se vrti da su demokrate „žuti lopovi“ i da SNS predvodi „ludi Vučić kome bi na psihijatriji precizno odredili dijagnozu“. Zanimljivio, ne glože se zbog toga što je građanima otet suverenitet radi samovlasnog ugovaranja sa NATO i SAD, iako je imperativna ustavna norma da „nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana“ (čl. 2). Ne podsećaju jedni druge da „potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom“ (čl. 16 i 194). Još manje, na pravo građana da su obavešteni „o pitanjima od javnog značaja“ (čl. 51), posebno ako je reč o „suverenosti, nezavisnosti, teritorijalnoj celovitosti i bezbednosti Republike Srbije, njenom međunarodnom položaju i odnosima sa drugim državama i međunarodnim organizacijama“ – što je vrhovna ustavna nadležnost srpskih institucija (čl. 97).

Zbog ove neraskidive, dugotrajne sloge još građanstvu ne bode oči da vlasti kao dar s neba pada opozicija protiv koje kao ratuje i da, analogno, bivšim vladajućim garniturama konveniraju naprednjaci. Za njima pridružene medije je glupost to što se pojavljuju krivične prijave protiv rotirajućih visokih funkcionera zbog ugrožavanja suvereniteta zemlje. Tužioci u nelagodi ćute. Najnoviju je 2. maja Sindikat zaposlenih policije podneo protiv ministra vojnog Aleksandra Vulina „zbog priznavanja kapitulacije ili okupacije“ jer traži hitno „uspostavljanje tvrde i čvrste granice sa Šiptarima“.


Overena veleizdaja
Pošto se skupštinski Odbor za zakonodavstvo (Aleksandar Martinović) izjasnio da ugovor SOFA Srbija‒NATO ne protivreči Ustavu Srbije, Vučić je nacrt zakona o ratifikaciji prosledio Maji Gojković, Skupština ga je usvojila i Vladi SAD, kao depozitoru, raportirano je da je SOFA inkorporiran u naš pravni poredak.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!