Politika

Samo da promene ne stignu prekasno

Razgovarala: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Evropska unija se prema Srbiji postavlja kao prema Turskoj pre desetak godina: ćutali su o svemu što se već tada videlo, Brisel i Ankara izdavali su ista saopštenja o reformama i evropskom putu, da bi sada Turska bila diktatorska zemlja u kojoj hapse na desetine hiljada ljudi zbog drugačijeg mišljenja, gase univerzitete i osuđuju novinare. Identična saopštenja danas izdaju i zvaničnici Srbije i EU, pa se bojim da nam preti isti scenario ako ne smenimo Aleksandra Vučića i njegov režim.

Ovu paralelu u intervjuu za „Beogradski glas“ povlači Dragan Đilas (51), političar i biznismen. Premda se oko njega okupio Savez za Srbiju, Đilas sebe ipak ne vidi kao lidera opozicije i ceni da se, zahvaljujući potezima vlasti, iz dana u dan smanjuje ionako minoran broj građana koji su razočarani svim dosadašnjim vladajućim garniturama. Zbog obaveza sagovornika intervju je urađen putem elektronske pošte.

Deluje da je Savez za Srbiju (SZS) inspirisan idejom Saveza za promene Zorana Đinđića iz 1998. godine. Koje su sličnosti i razlike između ta dva saveza i imate li ambiciju da, posle Aleksandra Vučića, budete „novi Đinđić“?

Svako vreme nosi svoje ideje i oblike borbe. Setite se DEPOS-a, Koalicije „Zajedno“, DOS-a… U današnjoj borbi protiv diktature i fašizacije Srbije, Savez za Srbiju je oblik te borbe u koji ja verujem. Kad je reč o poređenju sa Zoranom Đinđićem, smatram da je neprimereno poređenje bilo kog današnjeg političara s njim. Moja ambicija je da promenimo sistem u kome danas živimo i, kao posledicu te želje, vlast koja ga je uvela i sprovodi.

Kako ste se nametnuli kao lider opozicije onda kada ste politiku skoro sasvim napustili?

Ne doživljavam sebe kao lidera opozicije. Smatram da je to neprimereno i da je kontraproduktivno za ostvarenje cilja za koji se iskreno borim. Ja sam čovek iz biznisa i veoma dobro znam da velike kompanije ne može da vodi jedan čovek nego tim ljudi. Za to se zalažem i u politici.

Da li je u vreme kada ste bili ministar, potom gradonačelnik, bilo partokratije koju ste, skupa sa SZS, rešili da iskorenite?

Jeste. Mnogo manje nego danas, ali je bilo. Prihvatam svoj deo odgovornosti za to jer se u okviru svoje stranke nisam dovoljno borio protiv te prakse. Smatrao sam da je dovoljno što je u Beogradu,  koji sam vodio, partokratija bila svedena na minimum. Većina direktora gradskih preduzeća nisu bili članovi stranke, direktor Agencije za javne nabavke, kao i direktor Agencije za investicije, koja je vodila sve najveće građevinske projekte, nisu bili članovi stranke. Gradski arhitekta i gradski menadžer takođe… O tome ko će biti direktori domova zdravlja ili ustanova kulture odlučivali su sami zaposleni… To, međutim, nije bilo dovoljno jer taj princip nije primenjivan na republičkom nivou. Pri tome, ni ja nisam uspeo, osim delimično u PKB-u, da se izborim da ljudi koji vode najveće kompanije imaju i plate u skladu sa tim, da izađemo iz demagogije koja nas sprečava da državna preduzeća postanu zaista preduzeća.

 

Ne radim ništa u šta ne verujem

Zbog političke raznorodnosti SZS-a, deo javnosti ovaj savez doživljava kao „ideološki bućkuriš“, „prosti zbir slabih rejtinga“ ili savez onog kontinuiteta koji decenijama drži na okupu i vlasti i opoziciju, na štetu Srbije kao države i uz rapidan rast broja građana koji žive nedostojno čoveka. Kako ćete se njima približiti?

Mislim da je taj broj izuzetno mali, što se vidi i po podršci opozicionih birača Savezu za Srbiju. Ne razmišljam o približavanju bilo kome, niti da radim nešto u šta ne verujem, kako bih dobio još neki glas. Govoriću i raditi ono što mislim i u šta verujem, boreći se za mogućnost da me ljudi uopšte čuju.

Pojedinci iz opozicije zalažu se za potpunu promenu sistema, zašto to nije i glavna ponuda SZS-a?

To je suština onoga za šta se Savez za Srbiju zalaže. Ne samo promena vlasti, nego promena sistema.

Da li zaštita vojnih veterana, koju obećava SZS, obuhvata i zaštitu od sudskog gonjenja?

Na uvredljiva ili besmislena pitanja, poput ovoga – da li se zalažemo za kršenje zakona i stavljanje pojedinaca ili grupa iznad istog, nikada ne odgovaram, bez obzira na to koji novinar mi ih postavio. Od tog principa neću odustati ni u ovom intervjuu.

Prema SZS-u, Vučić priprema kapitulaciju povodom Kosova i Metohije. Dok Priština i Tirana najavljuju brisanje državne granice, kako ćete privoleti Prištinu na očuvanje integriteta Srbije?

Politika Aleksandra Vučića prema KiM je bila jasna po usvajanju Briselskog sporazuma i povlačenju države Srbije sa severa Kosova. Sve što danas radi jeste nastavak te politike, protiv koje se oduvek borio i to ne samo kada je Kosovo u pitanju. Vidim rešenje u radu na pomirenju dva naroda, u hapšenju kriminalca koji ih maltretiraju, u privrednoj saradnji, slobodi kretanja, putovanja, ekonomskom razvoju regiona, rastu životnog standarda… A ne u podeli teritorija i prihvatanju principa promene granica. Ako su Evropa i svet promenili princip nepovredivosti granica i ako sada važi princip prava naroda na samoopredeljenje, onda ne može da taj princip u celoj Evropi važi samo za kosovske Albance.

SZS je započeo akciju „Stazama laži i obmana AV“. Postoji li opasnost da zalutate, da gubite vreme baveći se time?

Ne postoji. To je samo jedna od akcija i aktivnosti koju sprovodimo. Aleksandar Vučić je najveći lažov u političkoj istoriji Srbije. I neophodno je, navodeći primere, i o tome govoriti.

Zašto ste u autorskom tekstu uporedili javni značaj svog i Vučićevog brata?

Svakome ko živi u ovoj zemlji je jasno zašto sam to uradio, pa ću vaše pitanje shvatiti kao retoričko.

Čini se da ni u vreme Miloševića opozicija nije bila ovako satanizovana. Kad se vlast tako ponaša, da li je to odraz njene moći ili straha?

Slažem se da je mnogo gore nego u to vreme. Tada su postojale tri novine i jedna televizija, sada imamo pet televizija i šest-sedam novina koje odrađuju taj prljav propagandni posao. Posledica je porast agresije u celom društvu, koji naravno prelazi i u fizičko nasilje.

 

Zasluženo smo izgubili vlast 2012.

Bili ste veoma bliski s Goranom Vesićem, u jednom trenutku se on javlja i kao pisac vašeg političkog programa. Šta se, po vašem mišljenju, desilo sa ovim „odanim demokratom“, ali i tolikim preletačima u SNS?

Ne da nisam bio blizak sa čovekom koga pominjete, nego sa njim nisam pričao više od nekoliko puta u životu. Kada sam ja ušao u DS, Goran Vesić nije imao nikakvu funkciju. Njega je odmah posle petooktobarskih promena Zoran Đinđić udaljio iz tima svojih bliskih saradnika, a Boris Tadić očima nije mogao da ga vidi. Jedini kontakt koji sam imao sa njim bio je u vreme mog gradnačelnikovanja, a i to u vezi sa FK „Crvena zvezda“, čijeg je najužeg rukovodstva Vesić bio deo. Inače, to je najneuspešnije rukovodstvo u istoriji ne samo FK „Crvena zvezda“ već verovatno i celog srpskog sporta. Vesić je obznanio celom gradu kako je za mene pisao „Manifest“ novog DS-a. Taj pamflet o kome nikada reč nismo razmenili, niti mu je bilo ko to tražio, poslao je na imejl meni, ali i na više desetina adresa, kako bi svi to videli. I kako bi ispalo da je to radio u dogovoru sa mnom. Taj sam imejl izbrisao bez gledanja jer sve što sam o Vesiću mislio devedesetih, kada sam bio urednik Informativnog programa Radija B92, i javno to saopštio, mislim i danas.

U javnosti se ustalila mantra „svi su oni isti“, odnosno, da sjaše Kurta ne bi li došao Murta koji je bio pre Kurte. Kako ćete se sa tim izboriti?

Očigledno da vi i ja nemamo kontakt sa istom javnošću. Ima ljudi koji govore „svi su oni isti“, ali oni su velika manjina i zahvaljujući potezima vlasti iz dana u dan ih je sve manje. Svesni su ljudi, baš kao što sam i ja svestan, da nije bilo dobro 2012. kada su izgubljeni izbori. Kada danas vidim ko je sve bio deo Demokratske stranke, mislim da smo zasluženo izgubili vlast. Ali građani Srbije nisu zaslužili da im dođu ovakvi, da ih vode u provaliju. Ako na svakom mestu pokazujemo da smo drugačiji, ako iznosimo konkretne ideje za koje se zalažemo bez obzira na medije, pritiske, kriminalce, na kraju ćemo pobediti.

Preti nam turski scenario

Otkud sad spekulacije o vanrednim izborima na proleće? Da li je to realno, pod kojim uslovima bi SZS učestvovao?

U ovoj zemlji su izbori mogući uvek. Podrška Vučiću u narodu pada i on verovatno razmišlja da ne čeka 2020. godinu. O uslovima za izbore prerano je govoriti. Cela opozicija radi na platformi šta sve treba da se uradi da bismo došli do iole fer izbora.

Početkom  novembra u Vranju su se fizički obračunavale pristalice SZS-a i SNS-a, zatim se u Kruševcu Borko Stefanović izvukao sa telesnim povredama, pozivate na bojkot režima i ulične proteste – znači li to da SNS ne može biti poražen na izborima, sprema li se neki novi „peti oktobar“?

Savez za Srbiju nije doneo nikakvu odluku o bojkotu režima, niti bih mogao da definišem šta to znači. Mi sa režimom nemamo nikakav kontakt i nemamo nameru da to menjamo. Šetnje u Kruševcu i Beogradu protiv nasilja i diktature, u kojima učestvuje celokupna srpska opozicija, legitiman su oblik mirnih protesta protiv onoga što nam se dešava.

Nema ozbiljne reakcije Zapada na urušavanje demokratije u Srbiji, medijski mrak, porast korupcije i kriminala… Da li je Vučićeva servilnost dovoljno objašnjenje za podršku kojom mu se dozvoljava sve?

Veliki deo predstavnika EU ili zemalja njenih članica, kada pređe granicu Srbije, prestaje da primenjuje vrednosti i pravila koja važe u EU. Direktno podržavaju Vučića, umesto da podrže Srbiju i njene građane. Svi koji ovde živimo znamo kako izgleda to u čemu živimo i to ne vidi samo neko ko zatvori oči. EU se danas ponaša onako kako se ponela prema Turskoj pre desetak godina, ne želeći da kaže kako Turska ide u pogrešnom smeru. Ćutali su o svemu što se već tada videlo, davali su i Turska i EU ista saopštenja o reformama, evropskom putu Turske itd., itd. Ista takva saopštenja danas izdaju EU i zvaničnici Srbije. Danas je Turska diktatorska zemlja u kojoj je uhapšeno na desetine hiljada ljudi zato što drugačije misle, u kojoj se gase univerziteti, osuđuju novinari… Bojim se da i nama preti isti scenario ako ne smenimo Vučića i njegov režim.

Od čega zavisi kraj Vučićeve ere: od opozicije, od spoljnih mentora, od sopstvenog urušavanja, oslobađanja medija? Ili?

Upravo od svih tih faktora koje ste nabrojali. Mi treba da uradimo ono što zavisi od nas: da budemo bolji, konkretniji, pametniji. Ovo je postala država u kojoj mafija vlada, kontroliše sve, odlučuje o životu i smrti. Zahvaljujući dogovoru sa tim ljudima Vučić je došao na vlast. Mislim da sve što se dešava – broj ubistava, napadi na opozicione političare, i policajce, i sve ostalo – govori da on više taj kriminal ne može da kontroliše. Nadam se samo da promene u ovoj zemlji neće stići prekasno.

Nikola Stankovic

1
Leave a Reply

avatar
2500
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Tanja Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest
Notify of
Tanja
Guest
Tanja

Vidim visoki stepen one iste stare Djilasove oholosti prema nama „obicnim smrtnicima“ koja ga je krasila i dok je bio gradonacelnik i kada je bio predsednik Demokratske stranke.I sad treba da tabanam za njim i glasam za njega.Hvala, ali ne, hvala. Jedino ako me pozove pokret ciji sam simpatizer jos uvek, a to je Dosta je bilo.Zasto?Jednostavno.Oni nisu bili na vlasti,ovi jesu i videli smo kako to izgleda.U tom smislu potpuno razumem kolumnu Snezane Congradin u dnevnom listu Danas pod nazivom „Djilas protiv siromastva“ iako Snezana,koliko mogu naslutiti iz tekstova,naginje ka Sasi Jankovicu.Mozda bi se i ona pridruzila koloni da je na celu te kolone i pokret ciji je ona simpatizer,a ne u glavnom kadru jedino Dragan Djilas sa bivsom zenom i malom decicom

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas