Kolumna Politika

Rijaliti naš nasušni i napredni

Piše: Živojin Ivković

Beogradski glas – Kako sa posebnom nasladom „Kurir“ (ne)profesionalno već danima prenosi srpskoj javnosti, u Vladi Srbije je nastao pičvajz uključivanjem Ane Brnabić u rat oko rijalitija. Navodno poručivši „svom ministru“ Vladanu Vukosavljeviću da to oko rijalitija nije njegov posao, što će reći da i dalje nastavi da se ne meša u svoj posao. Uostalom kao niko u Vladi, uključujući i nju, ali i visokorangiranog naučnog pregaoca Stefanović dr Nebojšu, koji opet nije mogao da se ne odazove svom podaničkom instinktu i ostane van ovog „sukoba interesa“ pa ne podržati svog saborca Željka Mitrovića! Onda se u toj Vladinoj septičkoj jami pojavio i Mitrovićev alter ego – po vokabularu i ljubavlju prema otvorenim pismima podjednako kao i prema rijaliti programima iz kojih oboje crpu koloritne izraze i reči, naročito psovke – članica Regulatornog tela za elektronske medije Olivera Zekić.

Naravno, sve će biti da su proroci Jezekilj, Isaija i Jovan Krstitelj skupa i složno preko „Kurira“ prorekli sudbinu Vladana Vukosavljevića jer možemo čitati za sorabijske prilike suvisli tekst: Vukosavljevića izbacuju iz Vlade (zbog bezprizornog napada na dokazanog štovatelja lika i dela navrhvođe, Željka Mitrovića i njegovo čedo rijaliti program).

No, ne bi se svi oni baš toliko zdušno oglasili da im opozicionari nisu brknuli prst u oko, kao na primer što je to Đilas učinio mlađanom Neši iz Novog Beograda. Ne čudim se ja hajci na Vukosavljevića, čudim se diletantizmu opozicionih stranaka i onih njihovih članova koji se ovim povodom oglašavaju komentarima pod svojim uglavnom (ne)znamenitim imenom i prezimenom, valjda u svojstvu lidera sa lapidarnim i fragmentarnim tvrdnjama i ocenama.

Pičvajz od Vlade

Zapravo, ovaj, u suštini rijaliti događaj, za naše prilike deja vu slučaj, kakvih smo se nagledali kako za vreme ove vlade tako i za trajanja prethodnih, mogli bismo, zapravo morali bismo već jednom, sagledati iz drugog, suštinskog ugla.
Na naše prilike suvislo, ali ne i na primer za prilike u Nemačkoj, pitanje da li se ovako nešto može dogoditi u Nemačkoj, odgovor bi bio zapanjujuće jednostavan: ne!

Prošle godine su u SR Nemačkoj održani parlamentarni izbori sa (ne)očekivanim rezultatima, što i nije preterano bitno za ovu temu, no svakako je poučan parlamentarni primer. Pregovori oko koalicionog dogovora potencijalnih partnera koji su kanili da četiri godine vode najveću evropsku ekonomsku, pa samim tim i političku silu, trajali su odveć dugo, duže nego što se to zgodilo u Srbiji u kojoj i nije postojala potreba za bilo kakvom koalicionom vladom. Pobednička koalicija CDU/CSU u drugom pokušaju je sa svojim partnerom, SPD-om, sačinila koalicioni sporazum i, gle, na nešto više od 800 stranica!    

Pa šta, pitaće neko, kakve to ima veze sa rijaliti slučajem naše vlade! Naravno da nema, nemačka vlada je ozbiljna vlada jedne ozbiljne zemlje, bez obzira na to što nam se neki politički stavovi i prakse ne dopadaju, a i nije cilj da tu činjenicu uspoređujemo sa svojedobno neverovatno dugim inauguracionim pledoajeom tadašnjeg mandatara za sastav Vlade, gospodina Aleksandra navrhvođe Vučića, koji je na koncu i te kako skraćen na poznatu ispraznu sadržinu iako je delovao našim novinarima tako fascinantno.

E tim koalicionim sporazumom nemačke političarke i političari definisali su program buduće zajedničke savezne vlade do u detalje, tako da su građani i te kako znali šta će ta vlada raditi, a time i gospođa Merkel, pa bogami i ponaosob svaki resor, svaka ministarka i svaki ministar.

I kakve to veze ima sa „pičvajzom u Vladi“ Srbije koji je nastao reakcijom predsednice te iste „pičvajz“ vlade, gospođe Brnabić, a povodom javne prepiske koju je započeo vlasnik Televizije „Pink“ Željko Mitrović svojom poslovičnom bezprizornom i uličarskom pljuvačinom nakon izjave ministra kulture i informisanja o televizijskim rijaliti programima na nacionalnoj frekvenciji?

Za razliku od gospodina Vukosavljevića koji, ako je verovati gospođi Brnabić, ne zna svoj posao, ministarka kulture i medija u nemačkoj vladi Monika Gruters  apsolutno zna šta je njen posao jer njeno ministarstvo ima jasan i precizan program koji je sadržan u stanovitom delu onih 800 i kusur stranica i krcat je mnogim detaljima koji su joj i okvir ali i smernica.

Za razliku od tog koalicionog dogovora, program ove naše rijaliti vlade je sem uvodne složene rečenice kulturi posvetio još tri prostoproširene i jednu prostu rečenicu koja glasi: ovo je nebitno. Sada, ako je tačno da je ministar Vukosavljević izvoleo reći ono što je rekao u povodu rijaliti programa i nacionalne frekvencije, a to izražava neznanje svog posla, opravdano je pitanje, dakle i sumnja, da li i ostali ministri znaju svoj posao? Takvu opravdanu brigu i zapitanost građana, nakon jasne i nedvosmislene izjave predsednice Vlade, neretko svojim postupcima podgrejavali su i sami ministri svojim izjavama, ponekad činjenjem, a češće i nečinjenjem.

Ministri slobodni strelci

Opet, ta lupa opšte sumnje u znanja i kompetentnosti ministara nikako ne može zaobići ni samu premijerku jer, zaboga, pa ona je prva među jednakima, ona je prvi ministar. Doista, otkuda gospođa Brnabić zna da gospodin Vukosavljević ne zna svoj posao? Ili, hajde da celu ovu ujdurmu postavimo malo drugačije.

Gospođa Brnabić dobila je mandat da sastavi vladu od predsednika republike, a na predlog SNS-a, pobedničke stranke i njenih koalicionih partnera nakon parlamentarnih izbora; naravno, predlog je potpisao predsednik te stranke, gle koincidencije, gospodin predsednik države. Gospođa mandatar, dakle, Ana Brnabić je, a kako bi inače nego u dogovoru s pobedničkom stankom i njenim koalicionim partnerima, dogovorila sastav nove vlade, a taj dogovor je konkretizovan brifingom kod gospodina u sticaju predsedničkih funkcija Aleksandra Vučića. Očigledno, Ustavom ovlašćeno telo koje bira vladu jeste Skupština, u kojoj nesumnjivu i neupitnu većinu prema rezultatima izbora čine članovi SNS-a i njihovi koalicioni partneri, koji listom i horski konstatuju da svi, uključujući i njih, možda ponajviše, mogu pre svega gospodinu predsedniku u sticaju da zahvale za sve naše uspehe jer neuspeha nema… A ako ih i ima, kao sa ovim kosovskim pregovorima, za to su odgovorni drugi, na primer Vladan Vukosavljević, kako će u jednom trenutku konstatovati „Informer“, a bogami i „Kurir“.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 10. 10. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas