Politika

Porobljeni u sopstvenoj zemlji

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Ispred Višeg javnog tužilaštva u beogradskoj Katanićevoj ulici više od 70 dana  svakodnevno se okuplja omanja grupa građana da „pruže podršku“ Miroslavu Filipoviću, zameniku višeg tužioca, ne bi li uzeo u razmatranje krivične prijave protiv Aleksandra Vučića, Ane Brnabić, Ivice Dačića i još nekih funkcionera. Te prijave je prošle godine podnelo udruženje građana Pokret „Dostojni Srbije“. Građanski protesti „Jedan od pet miliona“, započeti takođe prošlog decembra, u širokom luku zaobilaze Katanićevu 15, verovatno zato što se jedna od krivičnih prijava odnosi i na pojedine sada opozicione političare. Bar tako misle u Pokretu.

Još od 24. decembra 2018. predstavnici pomenutog pokreta svakodnevno na pisarnici Višeg javnog tužilaštva predaju ugrencije za hitno postupanje po njihovim krivičnim prijavama. Prvog dana bilo ih je najviše, stotinak, da bi se na dnevnom nivou ustalilo između 20 i 40 najupornijih. Tu su i vikendom i državnim praznicima. Sa njima nisu razgovarali predstavnici Tužilaštva, reprezenti vlasti ili opozicije, a ni pripadnici tzv. sedme sile. Kao da ih nema i da se ispred zdanja Tužilaštva ništa ne zbiva, mada ova okupljanja, naravno, nadgledaju organi reda i mira.

„Na primeru Rumunije vidimo da tužioci, uz masovnu podršku naroda, mogu da isteraju do kraja krivičnu odgovornost onih visokih i srednjih državnih funkcionera koji su ogrezli u kriminalu“, kaže za naš list Milan Šumenković, profesor klavira i član Pokreta „Dostojni Srbije“. „Rumunska tužiteljka Laura Kavaši procesuirala je 2017. godine, uz podršku naroda, više od 600 korumpiranih političara. To je mogla da uradi zato što je imala neuporedivo značajniju podršku građana od ove koju imamo mi dok pružamo podršku tužiocu Filipoviću.“

Tri krivične prijave protiv više visokih dužnosnika zbog, u suštini, protivustavnog obavljanja državnih funkcija, podnete su 10. maja 2018. Zagorki Dolovac, republičkom javnom tužiocu. U skladu sa zakonom, sve prijave prosleđene su Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje se po tom pitanju ni do danas nije izjasnilo makar odbacivanjem prijava. Formalno, njihov podnosilac je prof. dr Bogdan Popara, zastupnik Pokreta „Dostojni Srbije“, koji kaže da je na krivičnim prijavama radio tim pravnika.

Srbija dovedena u potčinjen položaj

Koga sve i zbog čega tereti pomenuti pokret? Aleksandar Vučić, kao tadašnji premijer i lider SNS-a, i Bratislav Gašić, bivši ministar odbrane i potpredsednik SNS-a, prijavljeni su zbog osnova sumnje da su izvršili krivično delo ugrožavanje nezavisnosti iz člana 305 Krivičnog zakona. Pod sumnjom da je odgovoran za isto krivično delo zasebno je prijavljen Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova. Trećom krivičnom prijavom, a za identično krivično delo, obuhvaćeni su Vučić, Nebojša Rodić, bivši ministar odbrane, kao i Aleksandar Martinović, predsednik poslaničke grupe SNS-a i predsedavajući skupštinskog odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Pokret „Dostojni Srbije“ sumnjiči Vučića i Gašića za ugrožavanje nezavisnosti zemlje tako što je, prema krivičnoj prijavi, decembra 2014. Vučić naložio Gašiću, bez održavanja sednice Vlade Srbije, da potpiše IPAP (sporazum Srbije i NATO), što je Gašić i uradio u ime Vlade Srbije.

„Time je omogućeno da politiku Srbije umesto njene vlade faktički utvrđuje i vodi SAD, preko organa i drugih tela NATO i EU, i to u oblastima: spoljne i bezbednosne politike, unutrašnje politike i ekonomskih reformi, politike odbrane, reforme i planiranja odbrane, javne diplomatije, naučne saradnje, sistema upravljanja krizama i planiranja u vanrednim situacijama i zaštiti tajnih podataka“, piše u krivičnoj prijavi i ističe da je u tim oblastima Srbija obavezana da ispuni „više utvrđenih ciljeva, kroz više od 200 konkretnih aktivnosti“. U obrazloženju su pobrojana ustavna načela koja su pogažena (npr. da je političkim strankama zabranjeno da vrše vlast i da je potčine sebi), a navedeno je da su prekršeni i članovi 122 i 123 Ustava, po kojima Vlada Srbije vrši izvršnu vlast, utvrđuje i vodi politiku zemlje.

Protiv ministra Dačića krivična prijava sročena je zbog potpisivanja tzv. Briselskog sporazuma, „dokumenta čije su odredbe nejasne i sadržina nejasno određena“, pa „prikriva kršenje Ustava Srbije, dok u potpunosti odgovara dominantnim principima pravnog sistema SAD, kao i principu rešavanja svih sporova isključivo putem pregovora, bez prava na obraćanje bilo kom sudu, s tim da, ako za to postoji njihov interes, SAD imaju isključivu nadležnost za rešavanje takvih sporova kako je to propisano jednim od osnovnih dokumenata NATO, tzv. SOFA/PzM (Partnerstvo za mir)“. Tim sporazumom se vlast na severu Kosova i Metohije neustavno „podvrgava vlasti tzv. Republike Kosovo“.

U trećoj krivičnoj prijavi piše da su Vučić, kao predsednik Srbije, Rodić i Martinović „od 27. januara 2014. do 7. jula 2015, u Beogradu i Vašingtonu… na protivustavan način pokušali da dovedu Srbiju u položaj potčinjenosti“, tako što je Rodić po nalogu Vučića 27. januara 2014. potpisao tzv. SOFA/PzM sporazum, što je Vučić 29. juna 2015. uputio parlamentu na potvrđivanje. Onda je, piše dalje u krivičnoj prijavi, Martinović na svom odboru odlučio „da to, navodno, nije u suprotnosti sa Ustavom i pravnim sistemom“ Srbije, pa je poslanička većina usvojila jula 2015. sporazum i dodatne protokole. U obrazloženju krivične prijave zapisano je da se tako SAD omogućava da „na teritoriji Srbije potpuno derogiraju domaći pravni sistem i nametnu svoje pravo, lišavajući državljane Srbije njihovog suvereniteta i ljudskih prava, a organe Srbije njihovih ustavom utvrđenih nadležnosti, svodeći državljane Srbije na nivo objekata prava“, što je suprotno (uz ostalo) ustavnim načelima koja štite „pravo na život, ličnu slobodu, bezbednost, pravično suđenje, na imovinu“.

Po meri i vlasti i opozicije

„Ove krivične prijave podnete su da bi bili procesuirani odgovorni za izdaju zemlje, koja se sastoji u narušavanju integriteta Srbije ne samo kad je reč o Kosovu i Metohiji nego i u omogućavanju da NATO ima pravo prolaza kroz našu zemlju, pa u slučaju većeg sukoba u Evropi – Srbija postaje legitimna meta iako nismo članica NATO, jer je, na primer, beogradski aerodrom ’Nikola Tesla’ dat Francuskoj na koncesiju“, govori prof. Šumenković. „Kosovo i Metohija je po Ustavu Srbije sastavni i neodvojivi deo zemlje, a tzv. Briselski sporazum po tom pitanju direktno krši Ustav. Suprotan je i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN  koja garantuje neodvojivost južne pokrajine od Srbije. Takođe, uz četvrtu krivičnu prijavu priložili smo dokaz iz Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZS), iz kog se vidi da vlasti nemaju legitimitet da donesu nijedan zakon koji je pogodan za ovu zemlju, a kamoli sve ove štetne međunarodne sporazume zbog kojih smo podneli više krivičnih prijava.“

Ta četvrta prijava, sa pomenutim dokazom iz RZS, podneta je 1. oktobra prošle godine protiv Nikole Selakovića, tadašnjeg ministra pravde; Milana Markovića, Kori Udovički, Ane Brnabić, koji su bili ministri za državnu upravu i lokalnu samoupravu; Branka Ružića, aktuelnog ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu; Slavoljuba Milenkovića, Predraga Grgića, Dejana Đurđevića i Vladimira Dimitrijevića, koji su bili predsednici ili zamenici predsednika Republičke izborne komisije (RIK); i Zorana Lukića, predsednika RIK-a od 2014. I tu je reč o krivičnom delu iz člana 305 Krivičnog zakona (ugrožavanje nezavisnosti), koje je, prema krivičnoj prijavi, izvršeno tako što su pobrojani državni funkcioneri „na teritoriji Republike Srbije stvorili fiktivno biračko telo i sprovodili fiktivne izbore, stvarajući privid da su prikazani brojevi birača i rezultati izbora istiniti“, a bili su odgovorni ili za vođenje jedinstvenog biračkog spiska ili za sprovođenje izbora.

„Uz tu krivičnu prijavu priložen je dokaz iz RZS da je februara 2016. godine 1.787.447 preminulih građana nađeno u biračkom spisku i da oni i dalje glasaju“, navodi prof. Šumenković. „Krivičnom prijavom obuhvaćen je period od 2012. do 2018, ali ćemo nastaviti sa sakupljanjem podataka sve do 2000. godine. Mada, znamo da se isto radilo i devedesetih godina, u vreme JUL-a, ali tada je to bilo u znatno manjem obimu nego posle 2000. godine, a posebno sada. Krivičnim prijavama obuhvatili smo one političare pozicije i opozicije koji su svesno učestvovali na fiktivnim izborima. Neki su potpisom pristali da učestvuju na takvim izborima, postoje dokazi da su svesno učestvovali u dogovoru o raspodeli mandata pre nego što su izbori i održani.“

Podnošenje ovakvih krivičnih prijava, svakako, ima određenu svrhu.

„Svrha je u tome da bude poništeno sve što su Vlada Srbije, parlament i predsednik Srbije uradili od 2012. do 2018. godine“, pojašnjava prof. Šumenković. „Tu spadaju i Briselski sporazum, i notari, i izvršitelji, i mini-hidroelektrane, i prodaja PKB-a, RTB Bora, davanje beogradskog aerodroma na koncesiju, sve što je urađeno u školstvu, zdravstvu… Reč je o oko hiljadu štetnih zakona, podzakonskih akata i drugih propisa koji su odreda nelegitimni. Ova poslednja krivična prijava odnosi se upravo na pomenuti legitimitet.“

Ne bavimo se politikom

O udruženju građana Pokret „Dostojni Srbije“ se gotovo ništa ne zna, kao što se ne zna ni o njihovim krivičnim prijavama i doslednom okupljanju ispred zdanja Višeg tužilaštva. Prof. Popara kaže da oni postoje od novembra 2017, kada su registrovani u APR-u. Naglašava da nemaju lidera „jer se ne bave politikom“, već im je cilj „sloboda Srbije i dostojan život njenih građana“. Ove vrednosti, ceni prof. Popara, ugrožene su potpisivanjem onih sporazuma zbog kojih su podnete krivične prijave i nelegitimnim izbornim procesom u kome glasaju i državljani Srbije koji su blaženopočivši od 2000. godine naovamo.

„Nama mogu da se pridruže, i pridružuju se, pojedinci i organizacije koji se nisu ogrešili o državu i narod“, kaže prof. Popara. „Pridružuju nam se iz cele Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju, kao i iz svih zemalja u kojima živi srpski narod. Pristupili su nam, na primer, lovačka društva, Policijski sindikat, Antikorupcijska liga Balkana, Omladinska inicijativa, Udruženje izbeglih i prognanih sa teritorije bivše SFRJ, Udruženje „Jug Srbije – Niš“, građani pojedinci… Nemamo članarinu, nemamo finansijere ni sa Zapada ni sa Istoka, tako da nemamo kancelarije po zemlji, već se organizujemo po modelu po kome je ruski predsednik Putin dobio aktuelni mandat. Podršku višem tužiocu Filipoviću dajemo da spasi i državu i narod, i sebe, da pokaže da institucije sistema postoje i da funkcionišu jer se Ustav Srbije više ne krši na mesečnom nego na dnevnom nivou. Podršku ima da bi časno uradio svoj posao i poslao u zaborav sve one koji su se preko lažnog biračkog spiska odvažili da nas porobe u sopstvenoj zemlji.“  

Srpsko pravosuđe se prvi put u istoriji sreće sa ovakvim krivičnim prijavama, a i globalno posmatrano one su u domenu kurioziteta. Nije da ih nije bivalo. Raritet smo imali i septembra 2000. godine, kad su u Okružnom sudu u Beogradu zbog ratnih zločina tokom NATO agresije na po 20 godina zatvora bili osuđeni Vilijam Klinton, Madlen Olbrajt, Vilijam Koen, Entoni Bler, Robin Kuk, Džordž Robertson, Žak Širak, Iber Vedrin, Alen Rišar, Gerhard Šreder, Jozef Fišer, Rudolf Šarping, Havijer Solana i Vesli Klark. Tu presudu je nedugo iza petooktobarske revolucije ukinuo Vrhovni sud Srbije, vratio je na ponovno suđenje Okružnom sudu, da bi posle pet dana okružni tužilac odustao od krivičnog gonjenja. Kako god, u Pokretu „Dostojni Srbije“ naumili su da pokažu građanima „da institucije funkcionišu“. Šta će biti ako budu odbačene krivične prijave, od kojih većina za dva meseca puni godinu dana? „Dostojni“ kažu da će „preći na samoodbranu, drevni princip još iz rimskog prava“. Kakva će to samoodbrana  biti, ostaje da se vidi.

Zasad, simptomatična je gromoglasna tišina o zbivanjima u i oko Katanićeve. Što nije osvanulo u medijima, nije se ni dogodilo.

Nepoželjni na građanskim protestima
„O našim krivičnim prijavama ponekad nešto osvane u pojedinim internet novinama, kao što je ’Gerila’, a jedan tekst napisao je novinar Mihailo Medenica“, govori prof. Šumenković. „Logična je ćutnja provladinih i opozicionih medija. Jasno se vidi u čijim su rukama mediji, kada o okupljanjima u Katanićevoj ne javljaju ni mediji koji prate proteste ’Jedan od pet miliona’. Mi tim protestima nemam pristup i ne možemo da se obratimo građanima. Uspeo sam samo u Vršcu, gde radim kao profesor, na garanciju jedne gospođe da ću biti umeren, da se obratim građanima. Obavestio sam ih o krivičnim prijavama i okupljanjima ispred Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ali sam siguran da polovina građana nije shvatila da se to što sam rekao odnosi i na vlast i na opoziciju.“

Može li se suditi političarima?
Laura Kodruta Koveši, heroina borbe protiv korupcije u zemlji ugroženoj korupcijom, postala je 2006. prva žena i najmlađi državni tužilac u istoriji Rumunije (doktorirala je na borbi protiv korupcije). Od 2013. bila je glavni tužilac Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije (DNA), godišnje su imali oko 2.000 istraga uključujući prevare iz fondova EU, ali je smenjena minulog jula pod baražnom paljbom ministra pravde: da je previše autoritarna, meša se u istrage drugih tužilaca, prioritet u radu na predmetima određuje pod uticajem medija, krši odluke Ustavnog suda, potpisuje nezakonite sporazume sa bezbednosnim službama… Tada su zbog njenog smenjivanja na ulice izašle desetine hiljada demonstranata.

Pod njenim rukovođenjem je – zbog utaje poreza, mita i korupcije, nepotizma, pranja novca i različitih oblika privrednog kriminala povezanog s politikom – DNA, tokom 2014. krivično gonila desetine gradonačelnika (tu je i gradonačelnik Bukurešta), pet poslanika, dva bivša ministra i bivšeg premijera. Krivično je odgovaralo i mnoštvo bivših sudija i tužilaca. Uhapšeni su ponekad dovoženi i autobusima, a osuđujućih presuda je bilo – više od 90 odsto! Zbog različitih oblika korupcije i privrednog kriminala 2015. odgovaralo je 12 članova parlamenta, dva ministra, a jedan od njih je direktno iz kabineta otišao u pritvor. U godišnjem izveštaju DNA za 2015. Koveši je navela da je mito u optužnicama i dokazima dostavljenim sudovima iznosio ukupno 431 milion evra. Te godine je u crkvu poverenje imalo 61 odsto Rumuna, u DNA – 60 odsto, a u parlament njih 11 odsto!

Nakon što je ove godine ušla u uži izbor za funkciju glavnog evropskog tužioca u novoosnovanom Evropskom tužilaštvu (trebalo bi da profunkcioniše do kraja 2020. i da se bori protiv kriminala vezanog za budžet EU, uključujući prevare i pranje novca), Kovešijevu je domovina pozvala u novoformirano istražno odeljenje, kao osumnjičenu zbog zloupotrebe položaja, uzimanja mita i lažnog svedočenja. Ambasadori EU su usled snažnog lobiranja Rumunije glasali za francuskog kandidata, međutim, Koveši je ovih dana dobila glas u dva ključna odbora Evropskog parlamenta (tj. na Odboru za budžet i Odboru za pravosuđe i građanske slobode nisu prošli francuski i nemački kandidati), pa ostaje da se u Briselu ispregovara koji će kandidat dobiti imenovanje.

Beogradski Glas

Beogradski Glas

2
Leave a Reply

avatar
2500
2 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Zoja Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest
Notify of
Zoja
Guest
Zoja

Hvala, velika je hrabrost da budete prvi koji pišu u svom štampanom izdanju o Katanićevoj 15!

trackback
Protesti i zašto (ne) učestvujemo (+18) - Mentalne veštine

[…] diktatu mogu da nas obmanjuju neko vreme tvrdeći da su protesti zlo dok je prava istina da ih negde drugde svrbi malo više. Pitanje je i da li to mogu sve vreme i hoće li im to ignorisanje povećati ugled? Hoće li im […]

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 03. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas