Politika

Političari su najbolji čuvari korupcije

Razgovarala: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Korupcija u Srbiji sama po sebi nije problem jer znamo njena žarišta i postoji način da bude svedena na najmanju moguću meru, međutim, nijedna od osam vlada u minulih 17 godina nije bila spremna da donese političku odluku o razbijanju korupcije i time znatno stabilizuje srpsko društvo i državu. Ovo bi mogao da bude rezime razgovora sa Dušanom Slijepčevićem, članom Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije. Slijepčević, inače advokat, u Ministarstvu pravde vidi stalnu i nepremostivu prepreku za rad antikorupcijskih institucija.


Zašto
smatrate da se u Srbiji sistemski gase antikorupcijske institucije?

Zato što je to istina koja se može sagledati i kroz kontinuirani odnos prema Savetu za borbu protiv korupcije, koji je najstarije takvo telo u zemlji. Postoji od 2001. i ima dva člana koja su ovde od početka, to su Aleksandar Ćurčić i Miroslav Milićević. Kada sam 2003. došao, zajedno sa Vericom Barać, Savet je imao 13 članova, svi su bili iz različitih profesija i veoma uspešni u svom poslu. Osnivanje Saveta je oštrouman potez pokojnog Zorana Đinđića zato što je ovo telo bilo lišeno partijskih uticaja. Članovi Saveta bili su sasvim izvan partijskog života. Đinđić je, međutim, u sukob između Željka Mitrovića i TV „Pink“ i Čedomira Čupića ušao pogrešno, došao je u konflikt sa Savetom kao zaštitnik Mitrovića. Od tada sve vlade, a bilo ih je osam, nezavisno od njihove partijske strukture, u prvim susretima sa članovima Saveta iskazuju volju da osnaže naš rad.


To su reči. A, dela?

Kad je o delima reč, ilustrativan je primer Mlađana Dinkića, koji nas je, kada je bio ministar u vladi Vojislava Koštunice, na sve strane tužio jer „ne znamo da radimo“, na jednom sastanku je vređao svog profesora dr Milića Milovanovića… Gledao sam profesora, ruke su mu se tresle od ideje da se njemu kaže da on ne zna o čemu priča. Prema tome, Savet faktički nikada nije imao potpunu podršku bilo koje vlade.

Netrpeljivost vlasti prema Savetu


To važi i za eru Aleksandra Vučića?

I on nas je podržao rečima. Vučić je na vlast došao upravo na krilima obećanja da će rasvetliti 24 sporne privatizacije i da će povesti borbu protiv korupcije. U vreme vladavine Borisa Tadića Vučić je podržavao Vericu Barać, da bi već posle godinu i po izjavio da su sve 24 privatizacije rešene i policijski i sudski. A nijedna od njih u tom momentu nije bila rešena ni policijski ni sudski! Da se razumemo: Vučić je, obećavajući da će rešiti sporne privatizacije – zbog kojih je EU tada vršila snažan pritisak – svakodnevno zvao Vericu za savete, mišljenje, konsultacije… O tome možete pitati Danila Šukovića, koji je sa Vericom živeo, ako hoće da govori.


Kakve je savete tražio?

Ne znam. To su bili njihovi telefonski kontakti o kojima mi nismo razgovarali. Ali znam da se Vučić zbog lične političke netrpeljivosti prema jednom ili dvojici naših članova okrenuo protiv Saveta i to je bio naš problem dok je on bio premijer.


Kako sistem gasi antikorupcijske institucije?

Političkim sredstvima. Evo, pogledajte Savet za borbu protiv korupcije. Od početka smo imali dva poslovnika o radu po kojima je izbor novih članova takav da samo Savet može da ih bira, da ne bi ulazili ljudi koji se bave politikom. Ipak, prošle godine su nam, mimo naših predloga, dodeljena dva nova člana. Želim da naglasim da protiv njih lično nemam ništa, nisam ih ni poznavao, ali sam i danas protiv načina na koji su nametnuti sa ciljem da promenimo način rada. Siguran sam da su sve vreme u direktnoj komunikaciji s Ministarstvom pravde. Izvor svih problema koje imamo je sve vreme upravo u Ministarstvu pravde. Savet je od 2014. Vladi Srbije uputio sedam zahteva za izbor novih članova, ali nijedan od zahteva nikada nije razmatran na sednici Vlade. Niko od ljudi koje smo predložili nije izabran. Samo je jednog dana u „Službenom glasniku“ objavljeno da su izabrana dva nova člana, i to pravnici u penziji. Savetu, koji je već imao četvoricu pravnika, međutim, potrebni su ekonomisti, sociolozi, novinari i druge profesije da bismo pokrili što više oblasti. Kud ćete jasniju političku volju i snažniji politički uticaj?


A kod drugih antikorupcijskih tela?

U Agenciji za borbu protiv korupcije nije nimalo drugačije stanje. Tri godine se donosi novi zakon o Agenciji, odredbe tog zakona se bespotrebno menjaju godinama. Imali smo sastanak sa Agencijom, ali zakon nije donet iako su sva rešenja usaglašena između Agencije i Saveta. Koliko je puta, za te dve, tri godine menjan direktor Agencije za borbu protiv korupcije? Dva ili tri puta. Jednom je ostavka na tu funkciju podneta posle mesec i po, što znači da je posredi bio neki pritisak na ženu čim je tako brzo otišla. Pitao sam na jednom sastanku Anu Brnabić: „Zašto nas ne ugasite?“ „Neću ja to da uradim“, odgovorila je. Prethodno sam tražio da iskreno kaže da li ova država i ova vlada žele da idu u EU, da znamo šta da radimo! „Mislim da žele“, rekla je. Zbog toga sam bio za to da svi podnesemo ostavke na članstvo u Savetu, ali to nije prihvaćeno. Dakle, mi imamo problem sa Vladom.


Vlada odgovara parlamentu koji ju je izabrao, pa može i da je opozove. Zašto je skupštinski saziv nezainteresovan za problem korupcije?

Ne bih umeo da vam objasnim.

Političari deo koruptivnog lanca


Koje antikorupcijsko telo u Srbiji danas funkcioniše efikasno?

Savet radi na isti način već 17 godina. Više puta smo tražili prijem kod Brnabićeve da joj ukažemo na katastrofalne posledice ustavnih načela o pravosuđu i da nezavisnog pravosuđa nema bez pravosudnog budžeta. Ona nas nikad nije primila, a mi smo savetodavno telo te iste vlade. Agencija za borbu protiv korupcije formalno radi, ali na čelu joj je čovek koji, koliko sam video iz novina, ni u jednoj normalnoj zemlji ne bi mogao da bude postavljen na to mesto.


Dobro, zašto uopšte radite kad je stanje takvo?

Nekada nam deluje kao da gubimo vreme, to je istina, ali kažu da „nada poslednja umire“. Advokat sam, imam obaveze mimo Saveta…


Kakvu vajdu srpsko društvo ima od antikorupcijskih institucija?

Nikakvu. A moglo je da ima! Sve naše preporuke upućuju šta tačno da se uradi u određenoj oblasti, što bi bilo od koristi za državu. Uprkos tome, ni od jedne vlade nikada nismo dobili povratnu informaciju, odgovor da naš izveštaj na neku temu valja ili ne valja, da je odbijen ili prihvaćen.

Može li se zaključiti da radite besmislen posao?

Ne bih rekao. Iza nas će ostati mnogo materijala ako neko bude želeo da uredi državu. Imaće naše izveštaje o medijima (dva), o stanju u pravosuđu (tri) i ostale izveštaje. Reč je o analizima i dokumentima kakve Srbija nikada nije imala. Eto, u Vladi je 2009. bio sastanak svih predstavnika zainteresovanih za reformu pravosuđa, gde smo protiv predložene reforme pravosuđa bili jedino Verica Barać i ja, a tu su bili i predstavnici Ministarstva pravde, DS-s, DSS-a… i da su tada poslušali Vericu Barać, stanje u pravosuđu bi danas bilo daleko bolje.

 

Gde je, prema nalazima Saveta, najizraženija korupcija?

Bez sumnje, u javnim preduzećima koja su upravo zato zatvorena i nedostupna. Imate DIPOS, to dodeljivanje kuća i stanova vredi na milione evra. Imate šećerane i Miodraga Kostića, „Večernje novosti“ koje još nisu istražene. Kada bi tužilaštvo radilo samo po našoj krivičnoj prijavi, imali bismo rešen slučaj „Večernjih novosti“, ali politika neće. Tu je i „Sartid“, ma, šta sve nismo radili! Trebalo je i vremena i živaca da se prouči dokumentacija, uz istovremeno obavljanje svog posla od kog se živi. I onda vam s pravom, kao i vi sada, kažu: „Kakva je korist?“

 

Ukoliko sve vlade u minulih 17 godina doživljavaju članove Saveta kao protivnika i neprijatelja, a ne saborca, šta vama to govori o etici premijera i ministara, računajući i ove aktuelne?

Govori o tome da etika kod njih skoro da ne postoji. Kako je inače moguće da niko ne želi da čuje ono što radimo da bismo dali podršku državi? Svi su oni u koruptivnom lancu, tu nema nikakve razlike.

 

Šta bi se dogodilo kada bi preporuke iz izveštaja Saveta o 24 sporne privatizacije bile primenjene?

Ova država bi tada mogla da kaže da je na neki način uređena, ali ne u potpunosti. Svakako mnogo više nego sada. Obrnite stvar, suština je u tome da li želimo da kod nas promenimo odnos prema procedurama. Ako je politika odlučila da nećemo u EU, onda recite da se ne zamajavamo!

Da li bi bilo mesta u odavno prebukiranim zatvorima?

Zatvori bi bili puni. To je sigurno.

Krivi tek kad odu s vlasti

 Znači, različite vladajuće garniture štite jedna drugu?

Apsolutno. Kod nas se vode postupci samo protiv ljudi koji su otišli sa vlasti. Protiv Verice Barać bilo je 12 krivičnih prijava i po svakoj je oslobođena. Savet za borbu protiv korupcije podneo je jednu krivičnu prijavu, protiv Dinkića, a po njoj je stigla osuđujuća presuda koja je ostala u fioci do apsolutne zastare. To su mehanizmi koji se primenjuju u pravosuđu da bi se nešto zataškalo. Ima tu mnogo mehanizama, sve ih znamo, ali suština je u tome da se ne vodi nijedan krivični postupak dok je neko na vlasti, nego kada padnu, onda kreću postupci zbog korupcije protiv tih ljudi, određuju se pritvori, prave se afere…


Da li je tu negde  i odgovor na pitanje zašto se krije izveštaj GREKO, antikorupcijskog tela Saveta Evrope, da Srbija već tri godine ne izvršava njihove preporuke?

Moguće, ne bih znao da vam kažem. Te preporuke su iz 2015. i njihova suština je da sve stvari vezane za parlament i pravosuđe moraju da budu transparentne, da se znaju postupci i pravila za izbor sudija ili njihovo napredovanje. Po njihovoj oceni, stanje je izuzetno loše, brojni zakoni doneti su po hitnom postupku. To je nedopustivo za ključne, sistemske zakone kakav je Zakon o krivičnom postupku. Njega su doneli tako što su na komunistički model nakalemili deo anglosaksonskog modela, pa misle da je problem rešen. Ali mladim ljudima je bitno da su na vlasti, nevažno je kako rade. Stalno ponavljam: nedopustivo je da ministar pravde bude čovek koji nikada nije radio u pravosuđu jer nijedan od takvih naših ministara pojma nema gde ide predmet kada dođe u sud! Potpisujem da ne znaju. Oni nikada nisu ušli u sudnicu, nisu u njoj izgovorili nijednu rečenicu, a hoće da budu ministri pravde. U svakoj normalnoj državi na to mesto ne može da dođe neko ko nema sedu glavu, ko je mlađi od 55 godina, ko nema veliko znanje i bogato iskustvo u radu sa ljudima u sudnici. U tim državama stvarnu vlast drže ministri pravde, oni određuju šta se i kako radi.

Zašto, onda, GREKO daje Srbiji dodatne rokove za sprovođenje preporuka?

Iz političkih razloga koji se tiču stanja u svetu. Mi smo sada na globalnoj klackalici, bojim se da će Srbija ponovo izabrati pogrešan put. Velika su previranja, dolaze teška vremena posebno za nas, ali mi se nećemo ni za šta pitati i diskutabilno je da li ćemo ikome više biti interesantni.

U čemu je, onda, smisao tela koje je u maju Vlada oformila za sprovođenje preporuka iz Strazbura?

Kada su preporuke stigle pre tri godine, prva reakcija Ministarstva pravde bila je da smo mi sve to već ispunili, da bi u maju ove godine Brnabićeva formirala novo telo umesto nama da se obrati i makar nešto čuje s naše strane. To je pokazatelj da nas političkim aktima vlasti istiskuju. Kad je o finansijama reč, svake godine mi vratimo određeni nepotrošeni iznos, ali nemamo prostor za rad, nemamo sredstva za rad, tehničke uslove. Imamo samo dve kancelarije i petoro zaposlenih, što je malo za ovolike probleme. Sve u svemu, smisao za koji pitate je u tome da mi nestanemo.

Ko obmanjuje GREKO?

Kako biste neupućenom opisali korupciju u današnjoj Srbiji?

Ljudima se na svakodnevnom nivou traži da plate za lekarske preglede ili za neki dokument u opštinama. Medicina, pravosuđe, policija, javna preduzeća, carina, mediji, sudovi, privreda, to su žarišta korupcije. Pomenuo sam već DIPOS, koji raspolaže imovinom države namenjenom za izdavanje strancima, ali oni tu imovinu bez konkursa i bilo kakve procedure dodeljuju ljudima koji su bliski vlastima jer, eto, nema zainteresovanih stranaca. To nikoga ne pogađa, čak nas tuže zbog tog izveštaja, ali o ovome ne mogu da govorim zato što je krivični postupak u toku.


Ipak, vlasti kažu da imamo pomake u antikorupcijskoj borbi. Koji su to pomaci?

Nisam čuo da spolja kažu da postoji bilo kakav pomak u borbi protiv korupcije. Jedino kada se u ovoj oblasti nešto i preduzme, to je zbog pritisaka sa strane. Nikada se ništa ne dešava zato što mi to hoćemo, zato što je nama stalo da uredimo državu, a ne drugi da nam rešavaju probleme. Eto, Ministarstvo pravde kaže ovih dana da će u GREKO proslediti izveštaj da smo sve preporuke ispunili, a formirano je telo da se bavi ispunjavanjem tih istih preporuka. Problem je u tome što sve rešava politika, a ne institucije.

Koliko korupcija košta srpsko društvo?

Enormno, ali ja nemam egzaktne podatke.

Kakva nam je perspektiva sa državom u kojoj je korupcija isplela paukovu mrežu i u kojoj šef države pita građane da li iko zna gde su nam granice?

Po mom viđenju, perspektive nema sa dosadašnjim praksama. Nešto bi moglo da se promeni ako se stvarno počnemo malo odgovornije ponašati, ukoliko dođu ljudi kojima su dobro došla suprotna mišljenja, koji drugačijemisleće neće tretirati kao neprijatelje. Nadam se tome. Za sada, takve aspirante za vlast ne vidim, ali možda postoje političke snage koje bi išle u tom pravcu. Valja ne samo čuti nego i razumeti akademika Dušana Teodorovića, njegove kristalno jasne misli i stavove.

U svim sferama srpskog društva i države korupcija je dugo već na tako izrazito visokom nivou da bez drastičnog poteza nema drugog rešenja. Sugerisao sam taj potez. Kad sam u Ministarstvu pravde pre dve godine predložio da se opredele za hongkonški sistem, gledali su me kao da sam im udario šamar. Taj sistem znači da se formiraju određene grupe u MUP-u, tužilaštvu i sudstvu, kao što smo nekada u policiji imali „Poskok“, da one krenu da rade. U Hongkongu su za samo 48 dana korupciju sa izuzetno visokog nivoa sveli na najmanji mogući. Ali to je domen političke volje koja opredeljuje da li želi ili ne da se država uredi po demokratskim principima i principima vladavine prava. O tome svakako ne odlučujem ja.

 

Lepa saradnja sa Briselom
Decembra 2016. u Briselu, na sastanku posvećenom poglavljima 23 i 24, bio sam predstavnik Saveta za borbu protiv korupcije. Izlagao sam gledište Saveta i šta smo radili, ali su me prekinuli naši ljudi koji su bili ispred Vlade, pod izgovorom da sam prekoračio vreme. U pauzi su mi prišli predstavnici Evropske komisije i pitali zašto im to nismo dostavili. Nije tako, rekao sam, mi smo ovo dostavili našem ministarstvu pravde, a zašto oni nisu prosledili, to ne znam. Obećao sam da će ujutru u devet sati imati i srpsku i englesku verziju onoga što sam govorio i ja sam to uradio. Posle toga nije se desilo ništa. Nema dileme oko toga da naša vlada lepo sarađuje sa predstavnicima Evropske komisije.

 

Partijsko-policijski krugovi
Posle naših izveštaja o medijima, posvećenim vlasništvu i uticajima, doveli su u medije ljude koji nemaju veze sa medijima i preko njih se vrši politički uticaj, a Vučić se, kao, pita preko koga on to može da utiče na medije. Ko ne može da se obračuna sa nekoliko stotina huligana? Nije da ne može, nego neće. Iza toga stoje partijsko-policijski krugovi, koji imaju veliki izvor prihoda i toga se ne odriču.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 24. 10. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas