Politika

Malo diktature nije naodmet

Piše: Milan Bečejić

Beogradski glas – Kad sam pre skoro godinu dana u „Beogradskom glasu“ napisao da će ova vlast, kad joj istekne međunarodni rok trajanja, zglajznuti brzo kao što je i instalirana, s tim da će taj odlazak biti i krvav, nekoliko dobronamernih prijatelja reklo mi je da preterujem. Posle pokušaja ubistva najbenignijeg među opozicionim liderima Borka Stefanovića, jedan od kritičara mog predviđanja javio se i kratko rekao – „biće da si u pravu za onu prognozu!“.

Naravno, nije dovoljno izneti neku pretpostavku a ne potkrepiti je. Napredni radikali, dok su bili samo radikali, čak i kad su uzgred participirali u vlasti socijalista, nisu ništa značajno inkasirali (izuzimam Šešelja, Nikolića i Vučića), pogotovo oni iz drugog i trećeg ešalona. Godinama su čežnjivo gledali kako je bavljenje politikom iz pozicije vlasti berićetno, voda im je išla na usta, a želja da i oni malo okuse moći i novca ostajala je neutoljena.

A onda je Zapad ustoličio Luja XIV i sve se otvorilo. Bez preteranih uslova. Dovoljno je redovno iskazivati poslušnost i slepu odanost, hvaliti vođu u svakom javnom nastupu (kao komunisti nekad Broza), raditi u „leru“ i stvarati utisak da se nečim kao ozbiljno baviš… Pa još bez kontrole i kazni!!! Niko ne traži znanje, iskustvo, diplomu, stručnost… Nema talasanja, samoinicijative, novih ideja… Zna se čije je to pravo i privilegija u vertikali komandovanja.

Može li iko da zamisli čime bi se ozbiljnim i odgovornim u normalnoj zemlji bavio sadašnji ministar Zoran Đorđević? Ne bi mogao da bude ni vozač Jorgovanke Tabaković jer ona ni u snu ne bi mogla da bude guverner nacionalne banke. Ili onaj polupismeni Babić, ili ministarski dvojac sa sumnjivim doktoratima, Stefanović–Mali? Brnabićeva bi teško i pod misterioznim okolnostima mogla da bude premijer, recimo, Zelenortskih Ostrva… Možda bi Gašić, sa zanatom KV keramičara, imao posla za kakav-takav život? Konobar bi bio konobar a ne predsednik opštine, pečenjar bi i dalje pekao a ne upravljao najvećim privrednim sistemom kakav je EPS… itd. Spuštanjem vlasti naniže spisak je mnogo tragičniji i nema mu kraja.

Nije lako bataliti sve te stečene privilegije uz koje idu moć i novac. Otuda će borba da se sve to zadrži biti nemilosrdna, a odricanje – krvavo.  

Brutalni napad na Borka Stefanovića samo je laki nagoveštaj onoga što će se dešavati. I žalosna posledica nečega što se svakodnevno pumpa – od navrhvođe, preko kontrolisanih đubroida, do stranačkih falangi. A onda se, kao slučajno, pojave batinaši da provere i overe sve te napumpane poruke. Da li će se ovaj pogrom neistomišljenika zaustaviti na bezopasnom i niskonaponskom Borku? Naravno da neće! Ako Luj XIV i njegovi seizi upute apel opoziciji „da ne provocira sukobe“, ako se sve stavi u ravan poređenja sa isfingiranim napadom na dve režimske novinarke, ako se javnosti sugeriše da u Borkovom slučaju nije reč o pokušaju ubistva već da ima indicija da je to bila tuča, da je reč o samopovređivanju, ako se trojica pretučenih ni ne pozovu da u istrazi prepoznaju batinaše… Onda je sve jasno – sezona lova na neistomišljenike uveliko je u toku. Uostalom, kad na sve to navrhvođa ustvrdi da je reč o lakšim povredama…! Kako, uprkos njegovim sveznajućim mogućnostima?! Pa kakve su onda povrede njegovog brata i brata Siniše Malog zadobijene prilikom pokušaja proboja žandarmerijskog kordona gde nije bilo krvi?

Lepo je čuti kad šef jedne države deklarativno saopšti narodu da je ovo slobodna i demokratska zemlja. Lepo zvuči čak i kad se posle takve parole sve relativizuje. Ali društveno uređenje u kom se batinaju neistomišljenici kroz istoriju odavno je steklo jasno i nedvosmisleno ime – diktatura. A malo diktature u narodu koji voli čvrstu ruku u okrilju permanentnog straha, očito – nije naodmet!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas