Politika Svet

Izbori za Evropski parlament: Obračun suverenista i EU birokrata nova šansa za demokratiju u Srbiji

Beogradski glas – Izbori za Evropski parlament biće održani od 23. do 26. maja, a čini se da je do tada što se Evropske unije tiče, sve drugo sekundarno, ako uzmemo u obzir i to da je predstavljanje izveštaja o napretku pomereno sa aprila za kraj maja, nakon izbora. Iako Srbija nema pravo glasa jer nije članica EU, ovi izbori su važni za Beograd, smatraju analitičari i posmatrači. Da li možemo očekivati neke velike promene?

Krenimo redom. Svedoci smo prekomponovanja snaga u Evropi i ne može se zanemariti jačanje desnice, stranaka koje su anti-EU odnosno EU-realisti. Iako su tim pokretima draži ovi epiteti, često ih zbog njihove politike suverenizma, svrstavaju među populiste, radikalnu desnicu kojima je, s druge strane, glavni protivnik takozvani establišment.

I jedni i drugi žele većinu u EU parlamentu kako bi mogli da sprovedu svoju politiku. Ona se u načelu veoma razlikuje – suverenisti smatraju da Evropska unija ne ide u dobrom pravcu, da je odnos snaga zemalja u samoj uniji neravnopravan, da su mnoge zemlje izgubile suverenitet, da EU loše utiče na monetarnu politiku njenih članica, itd. Takođe, suverenisti posebno zameraju establišmentu i to što se odstupa od evropskih vrednosti tamo gde su interesi Evropske unije važniji. Kao primer se navode zemlje Balkana u kojima dominira Nemačka, gde su interesi ove zemlje preči od, recimo, ljudskih prava koja se zanemaruju ili slobode medija. Suverenisti polako odustaju od politike istupanja njihovih zemalja iz EU, želeći da se pozicioniraju tako da mogu da utiču na promene.

S druge strane, establišment se na sve načine trudi da suvereniste predstavi kao radikalnu desnicu, populiste koji bi nešto da menjaju, strahujući od suverenizma u samoj Evropskoj uniji. Oni koriste i retoriku koja treba da ubedi glasače da suverenisti zagovaraju nacionalizam u najnegativnijem smislu što se, samim tim, direktno kosi sa evropskim vrednostima. Zato stranke desno orijentisane polako odustaju od ideje da njihove zemlje napuste EU, već da je dovoljna samo promena njene politike.

Da su promene neminovne i da je status kvo neodrživ, saglasan je i establišment i suverenisti, naročito jer nedavno objavljeno istraživanje Ipsos global pokazuje da čak polovina građana Evrope smatra da EU ne ide u dobrom pravcu.

Da se talas suverenizma polako širi Evropom, pokazuje i popularnost anti-EU stranaka i EU-realista širom Evrope. To se najbolje vidi u Francuskoj gde je stranka Marin Le Pen Nacionalno okupljanje najveći zagovornik suverenizma. Popularnost joj posebno raste od kada je promenila ime stranke (nekada se zvala Nacionalni front) a ovaj kompromis je, prema anketama, doneo rezultate. Takođe, promenila je i stavove po pitanju EU – umesto zagovaranja FRegzita, sada insistira na promeni unutar same EU, a  više ne pominje ni ukidanje evra kao zvanične valute u Francuskoj.

Španski nacionalistički nastrojeni Voks beleži popularnost i prepoznatljivost iz dana u dan, ali je najveće iznenađenje novoosnovana Bregzit partija u Velikoj Britaniji koja beleži veću podršku od konzervativaca i laburista zajedno, pokazuju nedavno objavljene ankete. Popularnost raste EU-realističnim švedskim demokratama, ali i holandskom FVD-u.

Što se Srbije tiče, ona nema pravo glasa na ovim izborima, ali promene mogu uticati i na nas. Naime, nakon ovih izbora, Federika Mogerini kao moderator briselskog dijaloga između Beograda i Prištine biće zamenjena, a čeka se i imenovanje novog komesara za proširenje. Još nije sigurno da li će Evropska komisija imati komesarijat za proširenje ili će ga pridodati nekom drugom resoru.

U trci za predsednika Evropske komisije su pripadnik establišmenta Manfred Veber i Jan Zahradil koji pripada jačajućoj AKRE-i (Savezu konzervativaca i reformista Evrope).

Da li će odnos snaga u EU biti prekomponovan za koji dan, ostaje da vidimo. Ono što se neće promeniti jeste rok Srbije za pristupanje uniji koji je sve dalji i dalji, a 2025. se čini dalekim i neizvesnim rokom jer ko god osvoji većinu, neće se baviti proširenjem već “čišćenjem svog dvorišta”, kažu analitičari.

Srbiji ostaje sasvim dovoljno vremena da se odluči da li će da se priključi talasu suverenizma koji neminovno jača u Evropi ili će da sačeka ne tako skoro priključenje uniji koje je sve dalje i dalje i neizvesno koliko i opstanak ove i ovakve EU koja danas okreće glavu od autokratskog režima i medijskog mraka koji vladaju Srbijom i pruža punu podršku Aleksandru Vučiću ponavljajući kad god stigne da “Srbija ide u dobrom pravcu”.

Ostaje da još malo sačekamo.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 22. 05. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas