Politika

Dnevnik jedne političarke: Pet dana u Strazburu

Piše: Branka Stamenković

Beogradski glas – Branka Stamenković, narodna poslanica i predsednica DJB, bila je deo naše delegacije na nedavno završenom zasedanju Skupštine Saveta Evrope u Strazburu. Svakodnevno je na svom „Fejsbuk“ profilu u formi dnevnika prepričavala dešavanja iza kulisa ovog svetskog događaja. Prenosimo vam u celosti Brankin „izveštaj“ iz Strazbura.

Ponedeljak, dan 1.

Scena 1: Ubrzo nakon registracije nađoh se oči u oči sa šeficom naše delegacije koja je odmah počela da me prekorava što joj se nisam još u Beogradu javila da mi objasni da ne mogu da budem delegat jer nemam svoju poslaničku grupu. To mi mrtva ’ladna priča dok ja pred njom stojim, a akreditacija delegata Saveta Evrope mi visi oko vrata. Lud zbunjenog!

Scena 2: Naša sekretarka mi objašnjava da samo ona prijavljuje govornike online „u dogovoru sa šefom delegacije“, kao i da obično govori šef delegacije. Pokušavam da zamislim dogovaranje s Tomićkom. „O čemu biste Vi pričali, Branka?“ „Pa, ja bih malo o medijskom mraku u Srbiji, o činjenici da opozicija nema apsolutno nikakav pristup medijima i da su mediji pod totalnom političkom kontrolom SNS-a.“ Hm. Šta ako se ne dogovorimo? Odlučujem da pitam Toma, generalnog sekretara moje poslaničke grupe u SE, postoji li u tom slučaju mogućnost žalbe? Tom me odvodi u „Table Office“, službu u kojoj mogu sama da se prijavim za reč. Ja – mrtva srećna što ne moram uopšte ništa sa SNS-om da se dogovaram!

Scena 3: Na radnoj večeri moje poslaničke grupe malo razgovaram s poslanikom Gornjeg doma britanskog parlamenta koji mi sedi s leve strane i koji je protiv Bregzita, a malo s poslanikom Donjeg doma koji mi sedi s desne strane i koji je za Bregzit. Nijedan ni drugi nisu znali da je njihov kolega poslanik iz Donjeg doma Dejvid Trednik – astrolog, pa guglam da im dokažem. „That sounds like something David would be interested in!“, složni su. S obzirom na to da je Dejvid Trednik poslanik u Donjem domu bez prekida još od 1987, obojica se slažu da će verovatno biti imenovan i za člana Gornjeg doma.

Scena 4: Toma, koji je od ranog jutra prezaposlen, jedva uspevam da nahvatam nakratko da mu se zahvalim za svu pomoć koju mi je pružio. On mi se tom prilikom požali da je imao težak dan, jer je u Skupštini SE formirana nova poslanička grupa, pa su neki naši članovi odlučili da pređu u nju. Kaže mi: „You understand this.“ Odgovaram: „Yes, Tom, I understand that very well.“ Sutradan ću saznati da je potpredsednik te nove grupe – Dubravka Filipovski iz SNS-a. Nisu to čista posla.

Utorak, dan 2.

Scena 1: Na sednici Odbora za migracije sukob izvestioca Helsinškog komiteta iz Mađarske i poslanika iz Mađarske oko migracione politike. Većinu u tom odboru imaju socijalisti i levičari, koji drže stranu nevladinoj organizaciji. Zbog dominantno prisutnog stava u Odboru da se migranti moraju primiti sekiraju se poslanici iz Italije, Grčke, Mađarske i Turske. Skoro pa uzgred obaveštavaju se članovi Odbora da je Vlada Grčke donela odluku o olakšicama za stanovnike jednog grčkog ostrva u vidu smanjenog poreza samo zato što se na ostrvu nalazi izuzetno veliki broj migranata. Nisam baš sasvim shvatila zašto je to većina prisutnih ocenila kao skandaloznu praksu i zahtevala da se zbog toga uloži protest grčkoj vladi, ali da su se skandalizovali – jesu.

Scena 2: Posle Odbora odlazim u plenum, ali osim delegata iz SPS-a ne vidim nikog drugog iz naše delegacije. I on ubrzo odlazi. Posle pauze za ručak svratim u kancelariju, ali ni tamo nikog ne nalazim. Nema ni vozača. Pitam sekretarku gde su. Kaže mi da su na sastancima. Hm.

Scena 3: Po podne počinjem da pripremam svoj govor za sredu. Objedinjena rasprava vodi se o predlozima dve rezolucije. Jedna se bavi fenomenom lažnih vesti, za koji se kaže da je previše politizovan, pa se stoga predlaže nov termin koji bi ga zamenio, jer ima širi kontekst: „informacioni nered“. Druga rezolucija bavi se važnošću medijskih sloboda u kontekstu fer i slobodnih izbora. U obrazloženju prvog predloga pronalazim ne jedan, već dva pomena RTS-a – oba u pozitivnom kontekstu. Hoćudasesamoubijem!

Sreda, dan 3.

Scena 1: Pre početka plenarne sednice svraćam u našu kancelariju. Za razliku od juče, sad su svi prisutni. Nazovem im svima dobar dan i svi mi redom odgovore osim šefice Tomić, koja mi reče „Ćao, Brankić.“ Oouukej…

Scena 2: Majko moja mila, kako sam crvenela… Bilo me sramota za sve pare. U zemlju sam htela da propadnem nasred Strazbura. Ne znam da li me više bio blam zbog laži koje je Dubravka Filipovski u svom govoru iznela ili zbog načina na koji je to uradila. Pri svemu tome sam se i užasno nervirala što sam tad još uvek mislila da neću doći na red da kažem nešto suvislo i tačno na temu medijskih NEsloboda u Srbiji.

Scena 3: Nekih desetak govornika pre mene, prilazi mi jedna gospođa i na engleskom jeziku s francuskim naglaskom objašnjava da je ona prevodilac. Ljubazno moli da joj dam kopiju svog govora ako ga imam napisanog. Uverava me da ću doći na red i dobiti reč. Vidim da je vrag odneo šalu, da mi je bolje psihički se pripremiti za vatreno krštenje pred mikrofonom u Skupštini Saveta Evrope. Ubrzo potom dobijam reč. Na početku se skroz spetljam i umesto „resolution“ kažem „revolution“. Počnem da zaplićem i oko „disinformation“. U momentu pomislim da me to možda stiže karma što sam koji sat ranije tvitovala snimak Dubravkinog govora, al’ brzo se trgnem, nekako se iskobeljam iz te početne treme, uspem da saberem misli i manje-više kažem skoro sve što sam zamislila, a da me zvonce ne opomene da sam probila vreme.

Scena 4: Pratim ludilo na društvenim mrežama. Trendujemo i Dubravka i ja. Ne uspevam da ispratim sve notifikacije, ali vidim da su ljudi mahom zadovoljni onim što sam rekla. Osećam veliko olakšanje što ih nisam razočarala.

Četvrtak, dan 4.

Scena 1: Kako sam ušla, zaćutaše. Šefica Tomić mi jedina reče dobar dan. Dok sam sela, jedan će član delegacije naglas izgovoriti pred svima, obraćajući se Dubravki: „Važno je da ti radiš dobre stvari za svoju zemlju, a sve ostalo nema veze.“ Dubravka će na to odgovoriti: „Hvala ti.“ Neprijatnu ćutnju koja je potom nastala posle pola minuta će prekinuti treći član delegacije objavom da se Džordž Kluni razvodi (što uooooopšte nije loša vest!). Ubrzo potom pokupim si pinkle i izađem iz kancelarije (koja je, inače, uglavljena između kancelarija delegacije Nemačke i delegacije Rusije, ko da smo Ukrajina, božemeoprosti). U hodniku se mimoiđem sa Šešeljem juniorom. I on mi nazva dobar dan.

Scena 2: Konačno imam vremena malo i da se promuvam među ostalim delegatima, da ih upoznam i popričam s njima. Ukrajinci mi objašnjavaju zašto Rusija već dve godine ne plaća članarinu Savetu Evrope i ne dolazi na zasedanja. Britanci imaju svako svoju verziju viđenja Bregzita. Šveđani iz relativno nove partije „Švedske demokrate“, koje su bile veliko iznenađenje septembarskih izbora u svojoj zemlji i praktično uzročnici četvoromesečne političke krize u sastavljanju nove vlade, pomalo su u depresiji što su socijaldemokrate u Švedskoj na kraju dobile još jedan mandat da vode zemlju. „Yes, but it will be good for you in the long run“, tešim ih. „Yes, it will be. But it is bad for country now“, kažu mi, prilično utučeni.

Scena 3: Čujem svašta i o političkoj dinamici unutar Saveta Evrope. Saznajem da je nedavno formirana nova poslanička grupa „Free Democrats Group“ (FDG), a da je u najavi formiranje još jedne, izrazito radikalne grupe. Malo kome je jasno zašto, otkud i kako se odjednom formiraju nove poslaničke grupe. A ja se nešto mislim… s obzirom na to da je Dubravka Filipovski iz SNS-a potpredsednik FDG-a – nisu tu čista posla. Zašto, kako i otkud bilo koja poslanička grupa ima interes da za potpredsednika postavi nekog ko ne vlada engleskim jezikom, znajući da će u toj ulozi često morati za mikrofon… evo, nisam pametna. Vi recite. Jesu li to čista posla? Ovo se ne pitam samo ja. S dve različite strane čula sam da je i generalni sekretarijat Skupštine Saveta Evrope postavljao pitanje otkud sad Dubravka Filipovski iz SNS-a, čiji su svi članovi delegacije u poslaničkoj grupi EPP (European’s People Party) kojom dominira Nemačka, jedina u novoformiranoj FDG, pa još i potpredsednica? Naravno, nije zabranjeno da različiti poslanici iz iste stranke budu članovi različitih poslaničkih grupa u SE, ali je – neobično. Možda je upravo to razlog što je Dubravki Filipovski do bukvalno pre nekoliko dana na sajtu Skupštine Saveta Evrope stajalo da potiče iz „Nove Srbije“. Zaboravili, izgleda, ovi iz naše delegacije da im jave da je još u novembru 2017. godine preletela u SNS.

Petak, dan 5.

Scena 1: Stižu lepe vesti od Toma. Ratifikovano je moje članstvo u Odboru za monitoring! Ako li je SNS poželeo da me već juče iz delegacije Skupštine Saveta Evrope izbaci zbog sve štete koju sam im dosad napravila, nakon ove vesti ta će želja da im poraste do neslućenih razmera. Ajd sad da vidim da dođe neka delegacija da ustanovi stanje stvari u Srbiji i da im neko plasira RTS kao pozitivan primer! Radujem se predstojećem iskustvu rada u tom odboru kao malo dete. Prva sledeća sednica je 6. marta u Parizu.

Scena 2: Plenum se završava u 13 sati, a samim tim i zimsko zasedanje Skupštine Saveta Evrope. Po podne u miru hotelske sobe sležem utiske i pišem beleške o prethodnih pet dana. Konsultujući internet prezentaciju Saveta Evrope kao pripomoć, odjednom shvatam da je Dubravka Filipovski imala još jedno obraćanje u plenumu u utorak po podne, koje sam propustila jer sam u to doba spremala svoj govor za sredu. Pronalazim snimak u arhivi Saveta Evrope, gledam i ne verujem… zbog načina na koji je izgovorila poslednju rečenicu hoću da umrem od sramote.

Scena 3: Razmišljam koliko bi SNS-u šteta koju su u Savetu Evrope, u javnosti i na društvenim mrežama pretrpeli bila manja da nisu pokušali da me eskiviraju, već da su me najnormalnije poveli na put kao punopravnog člana delegacije, kao što je to normalno u svim normalnim zemljama. Nego, eto, SNS je morao i ovom prilikom da odglumi svoje bahato ludilo i da nam zemlju izblamira pre svega time što me nisu poveli, nego sam morala da se žalim predsednici Skupštine Saveta Evrope na njih, a potom i činjenicom da iz sopstvenih redova nisu izabrali dovoljno kvalitetne ljude za delegaciju, sa čim je neko konačno bio spreman da upozna javnost. Što se mene tiče, kući se vraćam zadovoljna poslom koji sam u Strazburu obavila. Sledeće zasedanje je početkom aprila.

(Autorka je predsednica DJB i narodna poslanica)

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 04. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas