Politika

Da li je Crkva uz narod?

Piše: Marko Smiljković

Beogradski glas – Protojereji Miomir Jevtić i Bogosav Stanković iz Aleksinca prvi su sveštenici u Srbiji koji su prisustvovali protestima „1 od 5 miliona“ protiv aktuelnog režima.

Oni su se pojavili na protestu „Niš bez straha – 1 od 5 miliona“, koji organizuje istoimeni pokret mladih iz ovog grada.

Oni koji su se našli na Trgu kralja Milana te večeri bili su malo zatečeni slikom dvojice starijih ljudi u mantijama, pogotovo posle reči patrijarha Irineja da se ne slaže sa brojnim zahtevima demonstranata i „da ne vidi koristi za narod od podsticanja na proteste“. Ipak, nema učesnika ovog skupa u Nišu koji nije blagonaklono gledao stav dvojice duhovnih čikica koji nisu želeli da govore okupljenima, a nisu hteli ni da budu na čelu kolone dok se šetalo gradom.

Mediji su sve to zabeležili, ali izgleda da se to Jevtiću i Stankoviću obilo o glavu.

Iz vrha Srpske pravoslavne crkve u Nišu saznajemo da ovaj njihov gest nije „s divljenjem“ sagledan i da su čak bili na razgovoru sa velikodostojnicima koji su im ukazali „da svako prenagljeno iskazivanje na aktuelnim protestima nikome neće doneti dobro“ (?!), čak im je rečeno da bi neko produbljivanje teme o kojoj su govorili medijima na protestu moglo da dovede do raščinjavanja protojerejskog reda.

Crkva je uz narod bila i u komunizmu

Njih dvojica podržavali su narodne proteste i tokom vladavine Slobodana Miloševića i, kako kažu, uvek su bili uz narod.

„Znate, poštujemo to što ste nas pozvali, ali ipak ne bismo da dajemo bilo kakve izjave. To što smo doživeli posle tekstova o nama ne bismo mogli da nazovemo problemima već više nesuglasicama“, kratko nam je odgovorio jedan od dvojice protojereja u telefonskom razgovoru.

Paradoks je u tome što su nam u prvom razgovoru kazali da njih dvojica nemaju nikakve veze sa strankama, „da čak i ne podržavaju nešto posebno aktuelnu opoziciju jer se nije proslavila dok je bila na vlasti“, ali tvrdili su isto tako da 1.000 do 2.000 duša, koliko se okuplja u Nišu, svakako ima neku muku i da bi njih trebalo podržati jer je to običan narod.
Tačno je i da su na tom šestom protestu, kada su govorili za medije, bili malo provocirani čestim pitanjima o predsedniku Srbije, njegovim potezima i potezima njegovih saradnika.

„Aleksandar Vučić je prigrabio sve, a nema prava da to radi. Ponaša se kao diktator i tiranin, sve je uzurpirao, narod se ništa ne pita. ’Najbolji student Pravnog fakulteta’ na taj način krši i Ustav i zakone. To mora da se menja. Narod u Srbiji je obespravljen i ugrožen, uzeta su mu mnoga prava. Živi u siromaštvu i bedi, mnogi rade za stotinak evra mesečno. Penzionerima je otet deo penzija. Na delu je izdaja Kosova i Metohije. Državni resursi se rasprodaju. Medijski smo uništeni. Naše mesto je ovde, Crkva je uvek bila uz narod i u vreme komunizma i titoizma“, objasnila su tada ova dva hrabra protojereja koja su potegla iz Aleksinca na građanske proteste u Nišu.

Tada su na naše pitanje: da li strahuju da bi zbog aktivnog učešća na protestima i istupanja u javnosti mogli trpeti posledice, naši sagovornici su odgovorili različito. Protojerej Stanković kaže da ne strahuje, dok njegov kolega Jevtić misli malo drugačije: „Posledice će da dođu, ali šta su one u odnosu na situaciju u kojoj se nalazi naš narod i diktaturu u kojoj živimo?“, rekao je tada Jevtić.

Dva protojereja su očigledno bila u nemilosti zbog iskreno iznesenih stavova, a to otvara mnoga pitanja.  

Jedno od tih je da li je Crkva narodna ili je u bližoj istoriji bila i ostala naklonjena režimima? Otvara u stvari najvažnije pitanje, a to je pitanje straha u Srbiji da se iskaže stav, da se iz glava ukloni autocenzura zbog eventualnog gubitka posla, nekih privilegija i slično.

Milorad Doderović, niški novinar i član uprave Udruženja novinara Srbije koji je nekada zbog svojih stavova i napisanih tekstova u „Narodnim novinama“ doživljavao šikaniranje, donekle i razume ove sveštenike, ali komentariše i lepezu strahova u narodu koji su se javljali tokom protesta poslednjih dvadeset i kusur godina.  

Besmisleno je kažnjavati sveštenike

„Nakon što su lideri opozicije posle 5. oktobra 2000. godine izneverili obećanja naroda, koji ih je inače masovno podržavao na protestima, sada su građani mnogo obazriviji kako ne bi ponovo bili razočarani. Tu je i ključ nedovoljnog odziva u aktuelnim protestima, a manje pitanje hrabrosti. Dalje, bez obzira na realne zahteve koji se ovih dana mogu čuti na ulicama Srbije i oko kojih vlast neće moći unedogled da ostaje gluva, odziv na protestima je mali i zato što na čelu protestnih kolona vide nekadašnje lidere koji su ih izneverili dok su bili na vlasti.“

Doderović komentariše da nije dobra niti je demokratska poruka da će se bojkotovati izbori i rad u parlamentu „jer to su valjda jedini načini za smenu vlasti“.

„Ko je i kakav je Vučić sa svojim režimom, to narod dobro vidi jer nije valjda ni ćorav ni gluv i zato se na aktuelnim protestima mora pre svega govoriti kako i šta bi oni mogli da učine da bi građanima Srbije, a ne samo njima, bilo bolje. U tom kontekstu su se i sveštenici pojavili na skupu, tako da ne verujem da su oni privrženi opozicionim strankama, ali jesu narodu. O bilo kakvoj kazni prema njima bespredmetno je i govoriti jer su ljudi samo došli da čuju šta se priča na protestima i ništa više od toga“, priča Doderović.

On navodi da su narodu u Srbiji potrebni kultivisani i odgovorni lideri i političari, a ne uličarski psovači i pljuvači.

„Nažalost u Srbiji već dugo traje ona Andrićeva da ’dođu vremena kada pamet zaćuti, glupost progovori, a fukara se bogati’. A fukara fukari oči ne vadi! Parola ’Vučiću pederu’ se takođe ne jede i ne maže na ’lebac, niti rečnik mržnje kojim se barata može biti način zadobijanja poverenja. Zato se valjda i stvaraju neki strahovi kod ljudi da ne budu deo tog psovačkog dekora jer u suštini svi želimo uređenu i kulturnu Srbiju“, komentariše on.
Srbija je po pitanju vladavine prava i morala na aparatima za disanje, a do sada se svim režimima obijalo o glavu gušenje slobodne misli, pa ostaje da vidimo da li će se to dogoditi i ovog puta.


Prekarijanstvo metastaziralo
Kao posebno važnu ulogu u celom političkom cirkusu Doderović izdvaja medije.
„Mediji bi fukarama iz vlasti i opozicije sužavali, a pametnim, sposobnim i nekompromitovanim mladim ljudima širili prostore kako bi se glasnije čuli. Nažalost, prekarijanstvo je metastaziralo u srpskim medijima, a tiraži i sluganstvo postali su važniji od obraza i časti novinarske profesije… Prekarijat kao nova klasa povremeno i privremeno zaposlenih, slabo plaćenih i radno nezaštićenih, začeta je u divljem braku neoliberalizma i globalizacije“, priča Doderović.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 08. 05. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas