Društvo

Nevena Ignjatović, olimpijka: S ponosom ću nositi zastavu Srbije

Piše: Radenka Marković

Beogradski glas – Kada je nedavno u švajcarskom Lencerhajdu Nevena Ignjatović osvojila šesto mesto u super kombinaciji, podgrejala je nade nacije da se na Zimskim olimpijskim igrama možemo nadati i nekom dobrom rezultatu. Ona lično jedino je sigurna da će dati sve od sebe i samo to se usuđuje da obeća.

Ne obećavam neki brojčano izražen rezultat, ali potrudiću se da vozim dobro kao što sam vozila i u Švajcarskoj – rekla nam je pred put u Pjongčang.

Ovo će joj biti treće Zimske olimpijske igre. Bila je članica našeg tima i na prethodnim dvema Igrama, u Vankuveru i Sočiju. Nosila je zastavu Srbije na zatvaranju, ali će je sada prvi put nositi na otvaranju. Zbog toga joj je srce puno. – Nosiću je s ponosom – kaže uz širok osmeh.

A kada krenu takmičenja, voziće u alpskoj kombinaciji, slalomu, veleslalomu, superveleslalomu i spustu. Počeće sa spustom u ponedeljak 12. februara.

Na snegu i na skijama je pune 23 godine.

Skijam od svoje četvrte godine, a nedavno sam napunila 27. Prvu trku imala sam sa šest godina. Počela sam na Kopaoniku, gde sam sa roditeljima išla na zimovanja. Skijanje mi se svidelo i vremenom se pretvorilo u pravu ljubav i strast. Videla sam da tu mogu da budem dosta dobra, trenirala sam i trudila se da postepeno postižem sve bolje rezultate.

Svako bavljenje sportom, a posebno individualnim, traži podršku. A nju je najviše podržavao otac Todor. Moralno, logistički i finansijski, koliko se moglo, ali pošto je reč o veoma skupom sportu, za koji godišnje treba izvojiti i do 100.000 evra, porodica nije mogla sama da pokriva troškove. Ali pomagali su i pomažu Skijaški savez, Olimpijski komitet, Ministarstvo sporta, sponzori, prijatelji, pa zahvaljujući tome ipak uspeva da ode na velika skijaška takmičenja.

Pošto u Srbiji baš i nema uslova za treniranje kakvo je neophodno za vrhunskog skijaša, Nevena uglavnom trenira u Sloveniji.

Bolje reći, tamo mi je baza, a odatle odlazimo na skijališta i takmičenja širom sveta. Treniram sa slovenačkim timom i trenerima i stvarno mi je lepo sa njima. Osećam se kao kod kuće.

Ipak, ona prava kuća je tamo gde je porodica. A ona se u međuvremenu iz Neveninog rodnog Kragujevca preselila u Beograd. Retko stigne da ih poseti.

Ako u mesecu uhvatim neki dan, to je sve – kaže.

Iako dnevno trenira barem po pet sati i često putuje, ipak nije zapostavila svoje obrazovanje.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju.

Direktno

Beogradski glas

Događaj nedelje

Beogradski glas

Naslovna za sredu 21. 2. 2018.

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas