Ekonomija

Mobing kao zaštitni znak vladavine SNS-a: S pampersom u Evropu

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – „Poštovani, molim vas da mi odobrite personalnu pauzu“, sadržaj je mejla koji radnici kol-centra „Etihada“ u Beogradu moraju poslati ako žele u toalet. U niškoj fabrici „Olimpias“, koja radi za „Beneton“, toaleti su zaključani pa vršenju nužde, umesto slanja mejla, prethodi obraćanje čuvarima ključeva. Menadžment „Geoksa“ iz Vranja nema ključara, ali zaposlenima u toku jedne smene dozvoljava da samo dva puta idu u toalet, dok je onima koji tamo gde i car ide peške borave češće preporučeno da nose pampers pelene. Kontrola fizioloških potreba zaposlenih uobičajena je praksa ovdašnjih poslodavaca, naročito stranih investitora koji su na naše tržište banuli zahvaljujući neumernim subvencijama Vlade.

Sudeći po broju predloga podnetih Agenciji za mirno rešavanje sporova, zaposlene u Srbiji mnogo više muči mobing nego niske zarade i kašnjenja u isplati. U poređenju sa razvijenim zemljama, gde je otprilike svaka četvrta osoba tokom radnog veka bila izložena nekoj vrsti zlostavljanja na poslu, u zemljama u tranziciji mobing je još rašireniji. Iako su po broju prijava najveće žrtve mobinga žene, iskustvo Olge Vučković Kićanović, advokata i savetnika u Agenciji, pokazuje da mobing podjednako trpe i muškarci, samo što ih, kako kaže, mačo kultura sprečava da to javno priznaju.

Iako se o mobingu govori i piše više od jedne decenije, problem zlostavljanja na poslu u žižu javnosti dospeo je u poslednje dve-tri godine kada su obelodanjeni slučajevi flagrantnog kršenja ne samo radnih već i osnovnih ljudskih prava. Već čuveni petnaestominutni štrajk (proleće 2016) u leskovačkoj fabrici kablova „Jura“, gde su, po rečima predsednika Sindikata „Sloga“ Željka Veselinovića, „radnike tukli metalnim palicama, zabranjivali im odlazak u toalet i savetovali da nose pelene, zabranjivali im i jedan jedini neradni dan koji im pripada po zakonu“ itd., konačno je naterao vlast da reaguje. Aleksandar Vulin, tada resorni ministar, uočio je „manje nepravilnosti“, a premijer Vučić izjavio je da je „ponosan kako fabrika izgleda“ i da „nigde nije video čuvene pelene“.

Ovo je najbolja fabrika i ovde su vlasnici najzadovoljniji radnicima“, rekao je Vučić istakavši da svi treba da shvate „da je vreme utopijskog socijalizma i samoupravljanja prošlo“.

Posle ovako otvorene podrške mobingu od vrha vlasti sasvim je logično što nijedna prijava protiv južnokorejskog poslodavca nije procesuirana i što radnici, otpušteni zbog pokušaja sindikalnog organizovanja, i pored sudske odluke nisu vraćeni na posao. Slično je bilo i u niškom „Olimpiasu“, gde je inspekcija zaključila da poslodavac nije kriv jer Zakonom o radu nigde nije precizirano da toaleti moraju biti otključani.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju.

Direktno

Beogradski glas

Bruka meseca

Naslovna za sredu 16. 05. 2018.

Politika beogradski glas

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas