Kolumna

Kosovo između nade i očaja

Beogradski glas

Piše: Slobodan Samardžija

Beogradski glas – Vikend boravak predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Kosovu, neposredno posle ubistva tamošnjeg srpskog lidera Olivera Ivanovića, ispostavilo se, nije doneo ni trunku olakšanja građanima u južnoj pokrajini. Kako prenosi izveštač ruske novinske agencije TASS, ceo događaj odvijao se više u atmosferi očaja nego u nadi da gost iz Beograda može išta da uradi ne bi li se na ovaj prostor Balkana vratio kakav-takav mir.

Naglašeno najavljivan kao „poseta visokog rizika“, Vučićev boravak proticao je bez istinskog cilja i konkretnog plana. Prema saopštenjima albanskih bezbednosnih službi, čak ni oni nisu morali vanredno da reaguju. Pretnji nije bilo. Uprkos tvrdnjama Beograda.

Ukratko, ništa od onoga što je srpski predsednik poručio uplašenom narodu nije bilo novo i nije izlazilo iz okvira već zahuktale kampanje za predstojeće beogradske izbore. U samoj Kosovskoj Mitrovici atmosfera je bila – mračna, piše izveštač TASS-a. Ovde nije bilo radosti zbog dolaska Vučića, već je sve vreme vladala izrazita napetost. Glavno pitanje je bilo: Zašto Srbija ne daje oružje svojim žiteljima na Kosovu kako bi mogli da štite sami sebe, zašto ne insistira na razmeštanju srpske policije i zašto ne uvodi vojsku?

Poziv na oružje čuo se i tokom istupanja Vučića pred novinarima.

Ono što su takođe zapazili strani izveštači bilo je primetno prisustvo žena pri susretima sa gostujućom delegacijom. Više nego muškaraca. Objašnjenje ovakve atmosfere pronađeno je u tome da su upravo žene čuvari kućnih ognjišta i da je njihovo shvatanje ratovanja, i svih drugih vrsta stradanja, daleko dublje. Tako su se i tokom Vučićeve posete muškarci više držali po strani, dok je među učesnicima ratova iz druge polovine devedesetih godina prošlog veka čak vladao primetan muk.

Gost iz Beograda nije štedeo na obećanjima u vezi sa socijalnim, humanitarnim i ekonomskim projektima koje Beograd namerava da pokrene na jugu republike, ali kada bi se povela reč o zaštiti života ljudi u pokrajini, rečitost bi u velikoj meri zamrla. Sve se svelo na već poznatu frazu o „miru, preživljavanju i opstanku Srba na Kosovu“. „Pomoć za izgradnju škola i obdaništa – da, oružje za samoodbranu – ne“, odlučan je bio predsednik.

Još uvek se ne stišavaju komentari na ubistvo Olivera Ivanovića. Prema pisanju Mustafe Erdemola, novinara turskog lista „Birgin“ koji ovaj događaj naziva „krajnje neprijatnim“, svašta je moguće očekivati. Položaj Albanaca, nesumnjivo podržanih od SAD i pojedinih velikih zemalja EU, takav je da bi i najmanja iskra sukoba mogla da doprinese obnavljanju ratnih operacija na širem prostoru Balkana, zahvatajući i Makedoniju.

Sa druge strane, sve je evidentniji i ruski uticaj u Srbiji. Posebno nakon nedavnog neuspelog pokušaja državnog udara u Crnoj Gori. Pri tome, svaka paralela sa onim što se dešavalo i dešava u Ukrajini, Gruziji, Moldaviji, Siriji… pa i u Kataloniji, previše je tanka da bi ukazivala na bilo kakva pravila u međunarodnim odnosima.

Upravo to u najvećoj meri predstavlja opasnost po Kosovo i Balkan uopšte. Jer ako je Beograd odlučan da ne odgovara na „pozive na oružje“, to ne znači da ih neko drugi neće uslišiti. A za Srbe na Kosovu, objektivno, svako takvo rešenje moglo bi se pokazati kao – potencijalno pogubno.

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

Be the First to Comment!

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Bruka meseca

Naslovna za sredu 16. 05. 2018.

Politika beogradski glas

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas