Politika beogradski glas
Kolumna

Zasićenje

Piše: Milan Bečejić

Beogradski glas – Potreba predsednika države da se dopadne svim građanima Srbije, ili bar konstantnoj većini, zaludna je misija, samo što niko ispod njegovih skuta to ne sme da mu kaže. Ta dnevna potreba je obrnuto proporcionalna naporu koji on svakodnevno investira u izgradnju svoje dopadljivosti. I to je jedina vidljiva investicija u Srbiji. Samo ne znam da li je domaća ili je već strana. I koliko će nas na kraju koštati po samo jednom zaposlenom.

Dakle, neko, manje-više dokon, izbacio je podatak kako 83 odsto onih koji se zamajavaju po društvenim mrežama misli da je kosovski atak na Marka Velikomučenog bio izrežiran – i to loše, jer ne bi tako mislili. Na to je brzoreagujući predsednik, u prepoznatljivom sarkastičnom stilu, a uplašen brojkom 83, i prečuvši da je reč o onima sa društvenih mreža, izjavio da je nemoguće da u Srbiji ima 83 odsto idiota! Nije svejedno ni „magarcima“ iz južne pokrajine kako ih je nagrdio ljutiti predsednik, ako je tačna dežurna mantra da je i to Srbija, pa je predsednik – predsednik i tim „magarcima“.

E, sad, za koga je to uvreda, a jeste? Naravno, nije lepo vređati podanike ako si predsednik svih građana, bar kako sugeriše Ustav koji je, inače, pre pet godina pogažen Briselskim sporazumom. Ionako ga valja menjati, mislim Ustav, naročito član 115 koji predsedniku izričito zabranjuje da bude bilo šta drugo no predsednik. Samo što on nikako ne može da izađe iz uloge šefa i portparola svoje stranke, kao ni iz svakodnevnog predizbornog stanja. Ali, zaista, nije lepo vređati građane. Mogli bi da se prepoznaju pa predomisle. Doduše, može onih nekoliko idiota iz Savamale, mada nikad nećemo saznati ko su, jer predsednik ne da na svoje idiote. On samo ne podnosi idiote neistomišljenike. Tek zato što pružaju otpor zaglupljivanju i toksikovanju.

A u čemu je, suštinski, bilo zaglupljivanje povodom savatavanja Velikomučenog. Povod. Jer Velikomučeni je, toliko puta do sada, izgovorio i napravio neuporedivo više povoda bez posledica. Tu počinje i završava se ova nategnuta priča koja je predsedniku dala razlog da svoj stav o KiM umesto „početkom aprila“ obznani u maju, a možda i u junu – zavisno od strpljenja ujka Sema.

Priča mi moja omiljena novinarka s kioska slučaj s jednom penzionerkom od pre neki dan. Odlučila gospođa da više ne kupuje nijedan od predsednikovih šarenih biltena, kaže da su joj se smučili. Neće ni „Danas“ jer su, po njenom mišljenju, „preterali s kritikom“. Na prvi pogled, gospođa je – ni tamo ni ovamo. Na drugi, jednostavno je došlo do – zasićenja…

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 18. 07. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas