Kolumna

Terazije-je-je-je…

Beogradski glas

Beogradski glas – Tako je! Što god se dogodi u današnjem Beogradu, odjekuje po Terazijama. Šta je odjekivalo na tom mestu u vreme kada je Beograd bio uokviren u šanac, a Terazije se administrativno vodile kao deo Palilule? Zavijanje vukova! Sreten L. Popović zabeležio je, jedne zime s početka pretprošlog veka, da su vukovi s Vračara silazili čak do Terazija!

Prošlo je puno godina od tada; vukovi se sada mogu naći, uglavnom, po Dedinju i Senjaku; Palilula se morala odreći suvereniteta nad Terazijama i okrenuti se njivama preko Dunava… Sve se izmenilo, osim imena i položaja ovog gradskog punkta.

Prvo o imenu. Još od rimskih vremena Beograd je pio vodu s mokroluških izvora. Do tvrđave i grada dovodio ga je zidani vodovod, u tursko vreme zvan „đeriz“, na čijim su razvodnim punktovima zidane kule, namenjene regulisanju pritiska, koje su nazivane „terazijama“. Jedne takve nalazile su se i na prostoru između današnjih hotela „Moskva“ i „Balkan“. Kula je bila viša od ostalih, uz to smeštena na prostoru bez zgrada, videla se iz daleka i zbog toga postala jedan od gradskih repera, dodelivši i ime pustopoljini na kojoj je izgrađena.

Što se tiče oblika trga, kojeg bi današnjica, uz brojne konotacije, pre svega uporedila s formom prigušivača auspuha, stvari su manje jasne… Prvi stanovnici Terazija bili su kovači i kolari, koje je knjaz Miloš, pre svega zbog buke koju su proizvodili, proterao iz Savamale. Nije baš da su bili presrećni zato što se sele iz centra srpske varoši na pusto polje, daleko od mušterija… Međutim, kada im je „ustabaša“, načelnik ceha, dobio dvadeset pet batina zbog sporog izvršavanja knjaževskog naređenja, stvari su ubrzane. Sve u svemu, onaj ko kaže da se u Beogradu ne može videti istorijsko nasleđe – očigledno ne poznaje stvari. Eto, recimo, tradicija batinanja na ovom trgu održala se do Miloševićevog vremena, a sigurno će i duže – bez obzira na to da li je izvršilac samo obični pandur ili pripadnik specijalnih jedinica!

Ilija Čarapić, predsednik Opštine beogradske, imao je zadatak da besplatno podeli placeve na Terazijama kako bi se urbana struktura što pre uspostavila. Jedina obaveza dobitnika bila je da plac ograde.

Voze se, u to vreme, knjaz Miloš i Hadži Nikola Živković, prvi srpski građevinski preduzimač, preko Terazija, pa knjaz pita:

Čiji li je onaj neograđeni plac? – a Hadži Nikola odgovara:

Moj!

Od sada nije više tvoj! – kratko presuđuje knjaz.

Pošto se i inače igramo istorijskih analogija, zamislimo višestruko nezamislivu situaciju u kojoj su se preko ovog trga, recimo u trolejbusu, vozili Sloba i Bogoljub… Pa Sloba pitao:

Čiji li je onaj plac koji, onako ružno ograđen i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, stoji godinama i ruži mi centar prestonice?

Moj! – odgovarao Bogoljub, bogobojažljivo.

Da li si siguran da je još tvoj?

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju.

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 08. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas