Društvo Kolumna

Svetski dan hrane je u svetu obeležila glad, a u Srbiji ničim neograničen uvoz: Domaćeg sve manje na rafovima

Piše: prof. dr Miladin Ševarlić

Ove godine su Ujedinjene nacije obeležile Svetski dan hrane, 16. oktobar, sloganom „Nulta glad je moguća do 2030. godine“. Hoće li taj slogan biti još jedno u nizu brojnih neispunjenih obećanja FAO, jedne od 16 svetskih agencija u sistemu OUN, organizacije za poljoprivredu i ishranu?

Hrana je problem značajan za svakog stanovnika Zemljine kugle. U svetu je danas oko 815 miliona ljudi u zoni gladi. To je više od deset odsto ukupnog broja stanovnika planete. Među tih 815 miliona gladnih, 60 odsto čine žene i deca, koji pate od hronične pothranjenosti. Osamdeset odsto gladnih i siromašnih žitelja planete živi u ruralnim područjima, što je svojevrsna kontradiktornost. Gladuju oni koji žive u području gde postoje resursi za proizvodnju hrane.

FAO procenjuje da poljoprivredna proizvodnja mora porasti za oko 60 odsto do 2050. godine kako bi se obezbedila dovoljna količina hrane za sve žitelje Zemlje. Brojni su razlozi nedostupnosti hrane u svetu, od ratnih sukoba, preko ekstremnih vremenskih uslova i svima poznatih događaja vezanih za klimatske promene, do usporavanja razvoja privrede u pojedinim nedovoljno razvijenim zemljama. Sve su to rizici za ostvarivanje cilja koji je FAO opet promovisao.

Trećina hrane koja se proizvodi širom sveta izgubi se ili se uludo potroši. Vrednost bačene hrane FAO procenjuje na 2.600 milijardi dolara godišnje. U Evropi se šteta nastala po životnu sredinu po tom osnovu procenjuje na 700 milijardi evra godišnje. Prema podacima koje je objavilo naše ministarstvo poljoprivrede, tome treba dodati još 900 milijardi dolara godišnje, koliko se u svetu potroši na socijalna davanja. Zbog svega toga je Svetski dan hrane prilika da ukažem na značaj održivog razvoja u svetu i značaj slogana „Bez gladnih do 2030. godine“, iako je to teško ostvariv cilj sa ovakvim međunarodnim odnosima.

Kada se radi o položaju naših proizvođača i potrošača hrane, oni su posebno pogođeni zbog toga što nedovoljno koristimo raspoložive resurse, a nedovoljno ih koristimo zato što nema dovoljno ekonomskih podsticaja, subvencija i drugih vidova podsticaja za razvoj poljoprivredne proizvodnje. I zbog toga što imamo ničim neograničeni uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. To je, praktično, izuzetno nelojalna konkurencija srpskim poljoprivrednicima, koji ne posluju u istim uslovima kao poljoprivrednici iz zemalja iz kojih uvozimo hranu.

U nedostatku podataka za Srbiju, interesantno je sagledati hrvatske podatke o uvozu hrane. Oni su nedavno uradili analizu i utvrdili da inostrane trgovačke kompanije, koje dominiraju na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Hrvatskoj (dominiraju na istom tržištu i u Srbiji) praktično uopšte ne plaćaju porez na dobit ostvarenu poslovanjem na teritoriji Republike Hrvatske. Dobiti nema ili se ona vešto izbegava, prikriva raznoraznim mahinacijama s matičnim kompanijama izvan Hrvatske ili nekim drugim podešavanjem finansijskih rezultata poslovanja. Postavlja se pitanje – kako to multinacionalne kompanije posluju godinama na njihovom tržištu, a ne ostvaruju dobit, nego svake godine iskazuju gubitke?

Bilo bi zanimljivo postaviti isto pitanje srpskom ministru trgovine. Da vidimo kakvi su rezultati poslovanja inostranih kompanija na našem tržištu. Bez obzira na to što ćete dobiti odgovor da su to preduzeća koja su osnovana po srpskom zakonu, registrovana u APR-u, te firme su ćerke inostranih kompanija. Uz to, od one inicijalne ideje da 70 odsto proizvoda na rafovima tih inostranih samoposluga bude roba domaće proizvodnje, mi smo danas došli do toga da je tek oko jedne petine proizvoda na rafovima iz naše proizvodnje, sa tendencijom da ubuduće i to učešće bude još manje.

Poseban problem u Srbiji je kvalitet hrane. I u tom pogledu vrlo je značajno da Ministarstvo zdravlja redovno analizira poljoprivredno-prehrambene proizvode na našem tržištu i javnosti saopštava rezultate tih analiza. To je bitno i zbog nelojalne konkurencije i zbog zdravstvene bezbednosti potrošača.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 24. 10. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas