Politika beogradski glas
Kolumna

Rusko-evropske igrice za budale

Piše: Živojin Ivković

Beogradski glas – „Važna je galama!“, znao je da uzvikne pok. Zoran Radmilović u „Kralju Ibiju“. I to ne tako retko!

Ne tako davno, ministar bez portfelja Nenad Popović priopšti i objasni javnosti svoj stav o tome kako je Briselski sporazum mrtav, te da od srpskih evropskih integracija više nema ništa. To je trebalo da bude dovoljno velika galama bar po mišljenju goustrajtera iliti skandal-majstora iz senke sorabijske napradnjačko-parapolitičke scene, računajući da će javnost zaboraviti na skandaloznu priču o izmišljenoj fakultetskoj diplomi ministra unutrašnjih dela Stefanović dr Nebojše. Ko vele, da preduhitre javnost da postavi pitanje i fakultetske diplome njegovog kuma iz Lazarevca, inače državnog sekretara kod ministra koji je iz jedne zaseo u drugu fotelju, iz šoferske u ministarsku – Bojana Stevića. Svojim scenarijem predvideše, a tako se i zgodi, narogušeno oglašavanje s punim autoritetom gospođice/gospođe Ane Brnabićeve, kojim je poručila, malo njemu (Popoviću), malo javnosti, da je svaki ministar dužan da sprovodi dogovorenu politiku, a ako nije u stanju to da čini, slobodan je da napusti Vladu.

Odmah se vidi, pametnica je naša autoritativna i po svim pitanjima kompetentna šefica Vlade, a naročito po pitanju briselskih pregovaranja u koje je involvirana iz prve, možda druge, ali bez svake sumnje iz još uvek prestižne treće ruke. Nije ona proruskom nestašku Nenadu rekla ono što bi neki premijer(ka) ili kancelar(ka) izravno poručio/la: „Ili se prizovi pameti ili letiš iz Vlade!“ Zna ona da ipak nema zadnju, a bogami ni prvu reč, zna da je navrhvođa Aleksandar Vučić predsednik svega i svačega u protivprirod(prav)nom sticaju dominantno predsednik Vlade, pa tek onda predsednik Republike, pokrajina, gradova, opština, mesnih zajednica, javnih i ostalih komunalnih preduzeća, uključujući i „Puteve Srbije“, te da je njegova zadnja.

I doista, tako se i zbilo! Ako odgurnemo u stranu zaludno glumatanje gospode Č. Jovanovića i N. Čanka, osvedočenih unutarSNS-koalicionih opozicionara po zadatku da prave što veću buku, u celom tom loše režiranom igrokazu skretanja pozornosti sa afere dosije X: „ministrova diploma misterioznog fakulteta“, obznanio je svoj stav i gospodin navrhvođa tokom 18.358. kontinuiranog i svakodnevnog nastavka konferencije za štampu započete 2012. godine, i to u svojstvu predsednika, ovaj put mirovnog veća, proširivši tako i inače neslućene granice ne samo svoje kompetentnosti već i proizvoljnih nadležnosti, rekavši da nije na Nenadu Popoviću da procenjuje da li je Briselski sporazum „mrtav“ i da li smo „završili“ sa evropskim integracijama. Pritom je mudro, skoro pa državnički umirio svoje uzrujano članstvo (kao što je opštepoznato, njega, navrhvođu, nije briga šta opozicioni građani misle,  s njima neće ni da razgovara) rekavši zabrinutim pinkoidnim novinarkama da „veruje da će sve to biti u redu“ i da ne misli da je Popović imao zlu nameru. Time je razrešio sve dileme oko Popovićevog opstanka u Vladi i Jovanovićevo i Čankovo zalaganje za Popovićevo izbacivanje iz Vlade učinio bespredmetnim, ali, veruje, dovoljno bučnim da podanici mu zaborave namah Nešinu diplomu.

Ne, nemojte misliti da se moglo dogoditi da se gospođica/gospođa Brnabić izletela u svojoj jarosti, pa presavila papir i Skupštini Sorabije poslala predlog da se Nenad Popović razreši funkcije ministra. To ne biva! Ne bi ona da ispadne smešna (kao da već dovoljno nije?), mirovne akcije gospodina predsednika svega i svačega u protivrirod(prav)nom sticaju je nešto što je pročitala u scenariju koji su joj dostavili skandal-majstori sa uputstvom za upotrebu. Ovako, zahvaljujući svojoj verbalnoj veštini usavršenoj onomad na maestralan način odbranila je pravo brata Siniše Malog, Aleksandra Vučića i, naravno, svog, da žive, rade, a bogami i da postoje u Srbiji. Na dominantan način je sačuvala svoj neokrnjen i neupitan ugled i autoritet predsednice Vlade i stvar će da slegne dok će nove afere da izbiju u prvi plan. Koje? Ne znam, ali skandal-majstori vredno rade na tome.

I u iščekivanju novih afera da malo razmotrimo jedan možda zanemaren detalj.

Kada neko iz (polu)sveta (para)politike, „sorabijski političari“ poput Čedomira Jovanovića, Nenada Čanka ili recimo autoritativne Ane Brnabić ili Borisa Tadića, Aleksandra Martinovića, o Stefanović dr Nebojši da i ne govorim, izjave da „Evropa nema alternativu“, onda definitivno nešto nije u redu sa tom i takvom politikom, zapravo sa njima i onim što im je u glavi. Da je neko za takav stav primio debele novce, mogu da razumem, ali da tako nešto nesuvislo priča a da nije korumpiran, to mi nije jasno. Iskustvo, i ne samo moje, govori mi da gospodin Čedomir ne spada u ovu drugu kategoriju. Ali i tada, kada smo pitanje „političara“ razrešili, pitanje je onog (naroda) ko guta takvu glupost. Alternativa uvek postoji. Da postoji, potrudio se Nikola Pašić, ma šta o njemu mislili, rečenicom: „Nema nam spasa, propasti nećemo.“

Dakle, tvrdnja „Evropska unija nema alternativu“, i to na ovom i ovakvom putu, uvek ima alternativu. Bar jednu. Druga je stvar što Sorabija sem „copy paste“ i kafanskih političara nema pravih političara, o državnicima da i ne govorimo. A narod ko narod, veli: daj šta daš, samo da ne razbijam glavu, a da mogu nekog da pljujem i okrivljujem za sopstvenu zlehudu sudbinu.

Poštovani čitaoci, novi broj Beogradskog glasa je na kioscima!

Avatar

Nikola Stankovic

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!