Kolumna

Slobodan Samardžija: Ruski agitprop i američki uticaj

Beogradski glas

Beogradski glas – Grupa američkih senatora, predvođenih demokratom Bendžaminom Kardinom, zatražila je u Gornjem domu Kongresa SAD da Vašington izdvoji više para za – borbu protiv „malignog uticaja Rusije“ u devetnaest evropskih zemalja, uključujući i Srbiju. Koliko je po predlagačima situacija ozbiljna, kazuje i to što se rusko delovanje dovodi u istu ravan sa svojevremenim napadom Japana na američku luku Perl Harbur (1941) ili rušenjem Kula bliznakinja u Njujorku (2001)!

U izveštaju naslovljenom „Putinovi asimetrični napadi na demokratiju u Rusiji i Evropi: uticaj na nacionalnu bezbednost SAD“, Srbiji je, u 5. poglavlju, posvećeno dobrih sedam strana. Kako stoji u tekstu, američkim senatorima teško pada to što, po njihovom mišljenju, Rusija vrši jak propagandni pritisak na srpsku javnost kroz kulturnu razmenu, privredne projekte, posebno na energetskom planu, jačanje vojne saradnje, pa čak i kroz religijsku bliskost…

Ono što je prvo uočljivo iz Kardinovog „apela“ jeste da on ni na koji način, pa čak ni njegovom formulacijom, ne negira činjenicu da se i SAD već dugo bave poslom za koji sada optužuju Rusiju. U Srbiji ili bilo gde drugo. Oni, prosto, traže – više para. Jer na šta bi ličila moćna Amerika kada bi dozvoljavala da bilo ko drugi radi ono što je u isključivom opisu posla njenih službenika?

A što se tiče naše zemlje, i tuđeg uticaja, na to smo navikli tokom istorije. Kao i na činjenicu da ko god da je mešetario ovim prostorima, imao je za to jake razloge. Geostrateška pozicija Srbije takva je da, jednostavno, izaziva velike da nam se nameću kao pokrovitelji, preciznije, kao tutori. Gledano iz Kardinovog ugla, slika nije mnogo drugačija, ali po njoj ispada da je Srbija važnija Americi nego obratno.

Objektivno, geografski položaj naše zemlje ne ide u prilog vojnim stratezima sa Zapada, bez obzira na to da li je reč o SAD ili o njihovoj evropskoj ispostavi – NATO. Globalne okolnosti su se poslednjih godina u značajnoj meri promenile, raspored moći i uticaja u malo čemu podseća na vremena hladnog rata i apsolutne američke dominacije. U sadašnjoj situaciji nijedan vojni savez ne može sebi da dozvoli da mu iza prvih borbenih linija opstaje teritorija pod uticajem glavnog protivnika. A za Amerikance, prva borbena linija je – ruska granica. U tom svetlu i opstanak Srbije kao države koja još uvek odbija da se u potpunosti potčini zahtevima Vašingtona bio bi opasan presedan. I, što je jednako važno, dodatno bi uticao na nepoverenje koje prema ovom savezu gaje i neke njegove sadašnje članice.

Nama za nauk pomenimo slučaj Ukrajine. Tamošnjem bivšem predsedniku Viktoru Janukoviču (vladao od 2010. do 2014) ponuđeno je partnerstvo sa EU, što je, sa strane Amerikanaca, podrazumevalo i obavezno članstvo u NATO. Međutim, kada je Ukrajinac detaljno sveo računicu i video koliko će to da košta njegovu zemlju i kome će morati da polaže račune, digao je ruke i rekao: „Hvala, neću!“ Reakcija Zapada bila je munjevita: velike demonstracije na kijevskom trgu Majdan i nasilna smena šefa države.

Američki odnos prema Srbiji neodoljivo asocira na ukrajinski scenario. I ovde je prava cena ulaska u zapadno društvo, uglavnom, van očiju javnosti. Posledice odbijanja samo se naslućuju. A o tome šta će se, zaista, desiti kada se probudimo prvog ponedeljka po potpisivanju pristupnog ugovora sa EU niko pojma nema. Jedini izvor „informacija“ za sada su kojekakve nevladine organizacije pod finansijskom kapom Vašingtona ili Brisela. Upravo za njih senator Kardin traži više para.
Slobodan Samardžija

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 08. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas