Kolumna

Mandolina gondolijera Vesića

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Iako likom i delom kod mnogih izaziva podsmeh, prvi potpredsednik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je nesporno impozantna figura i, ako izuzmemo AV (Apsolutnog Vladara), redak primer javnog radnika koji je sa tek navršenih pola veka postao takoreći istorijska ličnost. Ako ni zbog čega drugog, makar zbog „zasluga“ za obnovu važnih istorijskih lokaliteta u prestonici, kao što su malo stepenište Jelisavete Načić (prva žena arhitekta u Srbiji), Ali-pašino turbe, česma Mehmed-paše Sokolovića, veliko stepenište Jelisavete Načić…

U dosadašnjoj karijeri ovaj pravnik, političar, biznismen, PR stručnjak i mag konsaltinga, kao čovek iz senke, takozvani mali Beba, koji je, eto, rešio da se eksponira, savetovao je mnoge žive i počivše, aktuelne i bivše veličine, od dva Zorana – Đinđića i Živkovića, preko Borisa Tadića, Biljane Plavšić i Mila Đukanovića, sve do Aleksandra Vučića. Na takvim pozicijama Vesić je, logično, bio svedok mnogih situacija koje su preokrenule tok istorije, poput davnašnje zgode iz Praga kada je svojim ušima čuo kako Zoran Đinđić kaže da mu ne pada na pamet da sedi za istim stolom sa Draganom Đilasom. Godinama skrivan animozitet prema predsedniku novoosnovane Stranke slobode i pravde kulminirao je prilikom prošlogodišnjeg bliskog susreta sa njim u studiju RTS-a, kada je Vesić toliko pošešeljisao da su tonci, navodno, morali da mu uskrate decibele.  

Ovaj retko disciplinovani čovek, sa krajnje obazrivim odnosom prema sopstvenom kardiovaskularnom sustavu, prvi put se opasno zaljubio u zrelim godinama. Iako ga poznaje još s fakulteta, a kasnije mu je čak, kako kaže, pomogao oko nekih privatnih poslova, Vesićeve simpatije prerasle su u ljubav bez granica tek kad je AV došao na vlast. Prepoznavši iskrenost svog druga sa studija, teški emotivac AV uzvratio mu je gotovo istom merom. Iako na papiru drugi čovek prestonice, nekadašnji Đinđićev šef kabineta pita se za sve iole važne beogradske teme, izuzev kuća za ptice koje su i dalje u nadležnosti Arsena Dedića.

Sve i da je hteo, AV nije mogao naći obožavatelja koji će sa tolikim žarom hvaliti aktuelne a kuditi projekte bivše vlasti. Samo Goran Vesić zna koje je to mesto kod Ekonomskog fakulteta, a nije „Picin park“, gde je još Tito pedesetih godina prošlog veka počeo da kopa tunel Sava‒Dunav. I koliko će miliona evra, po ugledu na rimsku Fontanu di Trevi, turisti ostavljati u beogradskim fontanama. Samo njemu je poznato da je Boris Tadić na posao dolazio kao Gari Kuper – tačno u podne, jer je bančio po kafanama do četiri ujutru i nikada nije zvao gradonačelnika da mu se požali na kvalitet asfalta na beogradskim ulicama. A njegov ljubljeni koji, kao što je naciji poznato, pati od nesanice zove ga u pola noći da mu na uvce šapne: „Šetam u pauzi između dva rešenja o Kosovu, pa tu i tu naleteh na rupu. Popravi to! I molim te, sredi šetalište Lazaro Kardenasa, duša me boli kad ga vidim na šta liči, a odrastao sam u blokovima.“

Prema venecijanskoj legendi, dečaci koji su bili predodređeni da postanu gondolijeri rađali su se sa kožicama među prstima, pomoću kojih su mogli da hodaju po vodi ili, kao Goran Vesić, po „Beogradu na vodi“. Samo čovek takvog senzibiliteta može svojoj dragani otpevati serenadu u kojoj je Matija Bećković „lik iz francuskog filma ’Posetioci’ koji misli da Beogradom još uvek vlada despot Stefan Lazarević“, jedan od „ljudi koji vode kampanju protiv gondole jer mrze i Vučića i Srbiju i misle da Kosovo treba da bude nezavisno“. Ili onu o Đilasu koji je umeo samo da krade, a ovi danas znaju još ponešto.

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!