Kolumna

Kosovski smokvin list

Uvodna reč glavnog urednika

Piše: Milan Bečejić

Mnogi će biti iznenađeni kad saznaju da Srpska napredna stranka postoji i u Makedoniji. Kao zapadnjački pretprojekat ovdašnjoj, u Srbiji, formirana je nešto ranije (2006) i egzistira kao privezak SDSM-a, čiji je lider aktuelni premijer Zoran Zaev, inače blizak s liderom naprednjaka u Srbiji. Ipak, nisu parlamentarna stranka i samo su jednom u ovih 12 godina imali jednog poslanika (2011). Naravno, pod kontrolom su SNS-a.

Otkud u Đevđeliji podružnica ove male stranke koju u Makedoniji kolokvijalno, ne i slučajno, nazivaju samo – SNS? Jer u ovom graničnom mestu trenutno živi nešto manje od 200 Srba (stotinak manje nego u vreme popisa 2001). Da li se možda bave šacovanjem onih, po vlast u Srbiji nepodobnih, turista koji putuju u Porto Karas i druga elitna grčka letovališta? Ili čekiraju one koji još imaju dovoljno novca da idu na letovanje? Šalu na stranu, ako je verovati Srbima iz Đevđelije koji ovu stranku ne mirišu ni u Makedoniji ni u Srbiji, uloga naprednjačke ekspoziture u Đevđeliji ima mnogo dublje i ozbiljnije razloge postojanja.

U februaru 2016. godine policije Makedonije, Srbije, Hrvatske i Austrije dogovorile su se o zajedničkom registrovanju izbeglica na grčko-makedonskoj granici. Pet zemalja će zajednički organizovati prevoz izbeglica do Austrije, a prolaz „balkanskom rutom“ biće omogućen samo onima iz ratom zahvaćenih zemalja. Postupak registracije počinjao bi u Đevđeliji. Države garantuju da će omogućiti prolaz isključivo osobama koje su prošle početnu kontrolu. Kroz taj proces biće obavljena identifikacija i uzeti biometrijski podaci migranata kako bi se odredilo da li dolaze iz zemalja u kojima im je život ugrožen, poput Sirije, Iraka i Avganistana. Makedonska policija prebacivala bi izbeglice vozom od Đevđelije do Preševa, gde bi ih preuzimala srpska policija i prevoziti ih do Šida, a potom hrvatska do Dopove, odakle bi ih slovenačka policija prebacila do Austrije. Prvobitna ideja bila je da se izbeglicama ne daje odmah na grčko-makedonskoj granici status tražilaca azila, već da se to učini u Austriji ili u nekoj drugoj zemlji u koju su krenuli.

Naravno, okolnosti su se ubrzo promenile – i u Hrvatskoj, i u Sloveniji, u Austriji i celoj EU. Makedonci, poput Grka, nisu hteli da izdaju papire migrantima i na taj način postanu zemlja njihovog prvog ulaska. U igri je ostala samo Srbija, pa otuda ne čudi podatak da je preko 600.000 izbeglih dobilo status azilanata u Srbiji. Najnovija namera, ali i politički trend u EU jeste da se izbeglice vraćaju u zemlju prvog ulaska…

Opstanak naprednjačke vlasti na unutrašnjepolitičkom planu samo formalno zavisi od priznanja Kosova. Taj opstanak, gledano s važnije strane – spolja, uslovljen je ponašanjem Srbije prema migrantima, sa ciljem da ih se što više trajno nastani ovde. Otuda je ovo javno natezanje sa statusom KiM, spinovanje i lelemuđenje samo uveli smokvin list za ono što se zapravo od Srbije očekuje i traži.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas